icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

EVROPSKU DECU UČE DA BUDU VOJNICI? Novi nastavni planovi kao u najgorem komunizmu
Foto: AP

radikalizacija gradiva

EVROPSKU DECU UČE DA BUDU VOJNICI? Novi nastavni planovi kao u najgorem komunizmu

Planeta

Više patriotizma i religije - manje raznolikosti u tumačenjima: nastavni planovi u mnogim zemljama se razvijaju u tom smeru a istraživači obrazovanja i nastavnici u EU upozoravaju na opasnost od državne indoktrinacije, objavljuje Dojče vele.

Deca koja marširaju i vežbe iz gađanja vatrenim oružjem kao deo nastave - ono što za mnoge istočne Evropljane predstavlja mračno sećanje na vreme komunizma, uskoro bi moglo da postane školska svakodnevica usred Evropske unije.

 

U Mađarskoj je premijer Orban uputio Ministarstvu za odbranu i ljudske resurse zahtev da do kraja ove godine razradi "program patriotskog i odbrambenog vaspitanja" koji bi trebalo da postane deo nacionalnog nastavnog plana.

"Naše škole su pod kompletnom političkom i administrativnom kontrolom vlade i već sada liče na kasarne", kaže mađarski stručnjak za obrazovanje Peter Rado. Nacionalnokonzervativna vlada je 2011. počela da preuređuje čitav školski sistem i između ostalog je ukinula slobodno tržište za udžbenike. "To je zabrinjavajuće", kaže Rado. Nastavnici u toku jedne školske godine u okviru jednog predmeta smeju da koriste samo dva odobrena udžbenika.

U Rumuniji je ministar obrazovanja predložio da se u svakom predmetu koristi samo jedan udžbenik u toku jedne školske godine. Kritičari upozoravaju da ih to podseća na vreme pre 1989. kada je vladao diktator Čaušesku. Promene udžbenika i nastavnih planova su problematične onda "kada se u školskoj nastavi određen pogled na svet tretira kao opštevažeći", kaže Kristijane Brandau sa Instituta za međunarodno istraživanje školskih udžbenika u Braunšvajgu.

 

Peter Rado smatra da baš to važi za Mađarsku: "Nacionalistička i verska indoktrinacija su naveliko prevazišle nivo školskih udžbenika", kaže on za DW, ukazujući da, na primer, više nema alternativa za versko vaspitanje: "Teoretski, kao zamena za časove religije bi trebalo da služe časovi etike, ali, oni se sadržinski ne razlikuju".

U vezi s tim, najpoznatiji je primer Turske. Još od 80-ih godina, u turskim školskim udžbenicima je prisutan i kreacionizam. Sada bi Darvinova teorija evolucije trebalo da bude zastupljena samo još u redukovanoj formi, i to zato što je, kako je to saopštilo Ministarstvo obrazovanja u Ankari, "previše komplikovana" i "previše kontroverzna". Umesto teorije evolucije, treba da se uvede novi predmet nazvan "Živa bića i životna sredina".

 

Hatidže Karahan je jedna od glavnih savetnica turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Za Dojče Wele je rekla da uklanjanje teorije evolucije iz nastavnih planova nije u suprotnosti sa naprednom orijentacijom turskih škola.

"Zemlje imaju različite nastavne planove a kod nas se mnoge škole fokusiraju na tehničke predmete", objašnjava Karahanova. No, taj stav oštro kritikuju akademski krugovi i opozicija.

"Uklanjanje jedne dokazane teorije iz nastavnih planova znači nepoštovanje znanja i nauke. Vlada AKP je tu teoriju zamenila programom koji se temelji na šerijatskim principima". Kaže Boris Jarkadas, istanbulski poslanik najveće opozicione stranke CHP.

Kritičari strahuju da je reč o pokušaju islamsko-konzervativne vladajuće stranke da omekša sekularizam u turskoj. Oni ukazuju da je na ovim nastavnim planovima predviđeno i da se manje uči o osnivaču moderne turske države Mustafi Kemalu Ataturku.

U Rusiji, recimo, patriotsko obrazovanje odavno je deo obrazovne politike. Tako je, na primer, udžbenik istoričara Andreja Suslova o Staljinovoj represiji proglašen "štetnim za zdravlje dece". Staljinova diktatura se u ruskim školama legitimiše kao neophodna u datim istorijskim uslovima.

Kazneni logori i ubijanje kritičara režima se ne uklapaju u sliku heroja. Suslov sada pokušava da sudskim putem izdejstvuje da se njegova knjiga ukloni sa crne liste.

 

Jedna stara metoda koja je i danas aktuelna kada je reč o pisanju knjiga iz istorije jeste glorifikacija ne samo nacionalnih heroja iz prošlosti, već i političara iz današnjeg vremena.

Mađarski premijer Viktor Orban se tako u jednoj knjizi više puta citira kao da je nestranački otac nacije. Jedan njegov govor je odštampan i služi kao nastavni materijal iz kojeg učenici uče o izbegličkoj krizi. Tu je Mađarska okarakterisana kao kulturno homogena zemlja koja, za razliku od bivših kolonijalnih sila, ne želi da se odrekne te homogenosti.

 

U jednom poljskom udžbeniku iz građanskog vaspitanja za sedmi razred, piše da "izbeglice mogu delovati pozitivno ili negativno - već prema tome odakle dolaze. "Migranti iz Ukrajine bi mogli da popune rupe na poljskom tržištu rada, dok bi ljudi iz drugih kultura i religija prouzrokovali napetost u društvu", citira varšavski profesor istorije Jacek Staniševski iz pomenutog udžbenika.

"Ne znam da li da se zbog toga smejem ili da plačem", kaže ovaj pedagog angažovan u panevropskoj organizaciji nastavnika istorije Euroklio. Staniševski smatra da je povratak osmogodišnjoj osnovnoj školi, koju je nacionalnokonzervativna vlada stranke PiS ponovo uvela, loš: "To je baš kao ranije u komunizmu".

U Poljskoj trenutno humanistički predmeti poput istorije dobijaju na značaju. To nije slučajno. "U novom poljskom nastavnom planu glavni princip je mi protiv ostalih, pogotovo kada je reč o istoriji", kaže Staniševski. "Vlada hoće narativ u kojem se naš identitet definiše ograđivanjem u odnosu na druge - posebno u odnosu na Nemce i Ruse".

I novi koncept nastave nacionalne istorije otvara razna pitanja. Od ove školske godine, u Poljskoj nastava istorije neće počinjati predavanjima o antičkim vremenima, već podacima o 10. veku kada je princ Mješko I osnovao poljsku državu i uveo je u hrišćanstvo. "Posle toga učenici tokom godine upoznaju čitavu galeriju poljskih nacionalnih heroja", objašnjava Jacek Staniševski.

 

I pored promena u nastavnom planu, Staniševski ne namerava da promeni svoju nastavu. "Moji učenici zaslužuju da upoznaju više od jedne perspektive", kaže.

Za razliku od nastavnika u Mađarskoj, poljski nastavnici imaju mnoštvo udžbenika na raspolaganju i nisu u obavezi da koriste određeni udžbenik. Staniševski je optimističan: "Naivno je od vlade da pokušava da indoktrinira ljude. Jer, to ranije komunisti nisu uspeli ni za pola veka".

 

(Kurir.rs/Tanjug)

Foto AP

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.