Nastanak sicilijanske mafije vezuje se za 19. vek i tada je predstavljala vid posrednika između stanovnika međusobno ali i između Sicilijanaca i Italijana na Apenininskom poluostrvu.1874. godine Sicilijanski prefekt je označio mesta gde mafija vlada a 1900. godine karabinjeri su izradili svoju mapu.
Dakle borba traje preko 120 godina. Mafija neguje kult sela, podmlađuje se članovima iz siromašnih, zapadnih delova Sicilije.Usluge mafije koristile su centralne Italijanske vlasti ne bi li sprovodile neke svoje odluke, ali i kasnije za dobijanje glasova na izborima. Dosta godina vođe mafije su bili nezvanični gradonačelnici gradova na Siciliji i uz crkvu istinski gospodari. Upravo to je i dalo prednost ovoj organizaciji jer oni su prvi stvorili organizovani kriminalitet, prva su kriminalna grupa koja je ostvarila saradnju sa političarima i drugim nosiocima vlasti.
Iako su surovo kažnjavali saradnju svojih pripadnika sa policijom koja bi rezultirala hapšenjima članova organizacije, bosovi mafije su sklapali paktove sa njima.Tako je na primer upravo zahvaljujući vođama mafije koji su predali informacije o kretanju, skrovištima i članovima, Italijanska vlada razbila levičarske teroriste poznate kao Crvene Brigade.
Dokumentovana je i saradnja mafije sa Američkim vlastima prilikom iskrcavanja 1943. kao deo dogovora Lakija Lučana za ublažavanje kazne.
Novac su osim reketiranjem, otmicama i drogom zarađivali pljačkanjem javnih fondova kroz naduvane fakture za infrastrukturne projekte. Međutim sicilijanske mafija nikada nije preuzela čitavu Italiju.
Sve dok mafiji poluostrvo nije postalo pretresno rimski tužioci je nisu previše tretirali. Tolerisana je prodaja droge i krađa novca kroz naduvane fakture za infrastrukturne radove na Siciliji. Za uzvrat Rimski političari dobili su sigurne glasove. Sa pokušajem širenja na centralnu Italiju i likvidacije po većim gradovima jednostavno su prevršili meru tolerancije. Institucija zaštićenog svedoka tj.mafijaša pokajnika je uništila mafiju.
U svakom slučaju mafija kakvu znamo iz filmova odavno ne postoji, čak ni u Palermu gde su joj tri elementa bila osnova: narod (članstvo), teritorija (podela na familije,okruge, provincije) i vlada (šefovi familija ,komitet,zatim regionalni komitet poznat kao ,,cupola").
Smrt Tota Rine predstavlja formalni kraj sicilijanske mafije. Uvertiru je predstavljalo hapšenje Bernarda Provencana (vođa mafije od 1993-2006) ali je kraj sicilijanske mafije počeo u trenutku iskazivanja njene najveće moći, ubistvom sudija Falkonea i Borselina. Tada je centralna vlast u Rimu preduzela niz mera za uništavanje sicilijanske mafije jer je postojala opasnost da se sukob prenese na ulice prestonice Italije. Za sunovrat ove organizacije kriv je i njen podmladak. Dok je u vreme starijih mafijaša sredinom 20. veka malo veći životni standard krasio samo glave porodica a novac služio isključivo za sticanje moći korupcijom, novi talas je poklekao pred luksuznim automobilima, satovima klubovima za razliku od Bernarda Provencana koji se više od 40 godina skrivao a poslednjih 15 i vodio mafiju iz malih seoskih kuća koristeći isključivo papir i olovku za komunikaciju. Otuda se i dešavaju zaplene imovine koje se mere desetinama miliona evra godišnje. Veliki deo tih zaplena je i rezultat saradnje drugih kriminalnih grupa sa policijom koje na taj način sprečavaju širenje sicilijanske mafije na unutrašnjost.
Po rečima kolega iz Palerma tek dve porodice sa Sicilije operišu u centralnoj Italiji.
Koza Nostra
Nastaje u Americi od migranata pridošlih između 1890. i 1910. godine. Prva kriminalna grupa bila je Crna Ruka koju je policija uništila već do 1915. A prvo pominjanje u novinama o kriminalu italijanskih doseljenika bilo je nakon ubistva šefa policije u Nju Orleans 1890.
Za procvat Italijanske mafije zaslužna je prohibicija koja je i iznedrila najveće šefove: Al Kapone, Majer Lanski, Laki Lučano i Frenk Kostelo koji je1950. od strane specijalnog senatskog komiteta proglašen za njenog vođu.
Sam naziv Koza Nostra za organizaciju sicilijanske mafije u Americi upotrebio je 1956. mafijaški pokajnik Džo Valači koji je prvi javnosti predstavio i tajnu ceremoniju primanja u Mafiju.
Od tada san svakog tužioca postaje hapšenje nekog vodećeg mafijaša iz Italije. Što dovodi do jačanja mnogo surovijih kriminalnih organizacija iz Latinske Amerike ali i Albanske kao i kriminalnih organizacija nastalih kao nusproizvod raspada SSSR i mreže KGB agenata u SAD.
Jednostavno devedesete godine su bile rezervisane za razbijanje isključivo Italijanske mafije na Američkom kontinentu. Sa hapšenjem Džona Gotija i njegovih saradnika ona je totalno desetkovana.
Koza Nostra je glavni izvor prihoda imala u švercu svih vrsta roba i droge preko lučkih dokova gde su držali sindikate pod kontrolom. Zelenašenje je takođe donosilo ozbiljan novac. Veliku količinu novca donosi i odlaganje opasnog otpada koji je specijalnost mafije zbog čega su i preuzeli odlaganje gradskig smeća u mnogim gradovima radi prikrivanja. Tako zarađen novac uglavnom je pran kroz izgradnju nekretnina širom Amerike.
Za sam ulazak u organizaciju bilo je osim hrabrosti potrebno i sposobnost pravljenja novca od kojih bi se znatan deo davao organizaciji iz poštovanja ali i za zaštitu kao i italijansko poreklo.
Ono što je izdvajalo vođe Koza Nostra od bosova drugih kriminalnih grupa u Americi je to što su oni težili da svoju decu upisuju na prestižne škole kako bi sebi radili na imidžu ali i imali koga od poverenja da u budućnosti vodi regularne poslove. Taj trend je naročito bio prisutan 60-ih i 70-ih godina 20.veka. Uz to ide i stvaranje imidža poslovnih ljudi, ljudi od časti, velikih vernika i slično.
Međutim sve to ih nije zaštitilo od progona FBI i tužilaštva. Danas po rečima mnogih istraživača Koza Nostra naravno postoji i postojaće dokle god je Italijana u Americi i prohteva građana za nelegalnim robama i uslugama ali se neće ubrzo podići na nivo koji je imala do devedesetih.
(Kurir.rs)
(Foto: Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Pet stvari koje nista znali o Čarls Mensonu!
