Dagnje u naoko savršeno čistim arktičkim vodama imale su najviše plastike od bilo kojih drugih testiranih duž norveške obale, rezultati su istraživanja koje je ovog meseca objavio Norveški institut za ispitivanje kvaliteta vode (NIVA).
"Plastiku su do severa možda donele okeanske struje i vetrovi iz Evrope i Amerike pa ona na kraju kruži Arktičkim okeanom", kaže naučnica NIVA-e Ejmi Lišer i dodala da je mikroplastika pronađena u dagnjama gde god su naučnici istraživalii tražili.
Dosadašnja istraživanja otkrila su mikroplastiku u vodama Kine, Čilea, Kanade, Velike Britanije, Belgije i dr. U norveškim vodama, školjke su imale u proseku 1,8 komadića mikroplastike, a na Arktiku 4,3 komadića.
Prošle godine, kineski nučnici su upozoravali da bi dagnje mogle da budu globalni "bioindikator zagađenja mikroplastikom" jer žive na morskom dnu gde završi dobar deo plastike i za razliku od riba se ne kreću.
Uticaj mikroplastike na morske životinje i ljude još nije sa sigurnošću utvrđen. Naučnici smatraju da je rizično jedino ukoliko se pojedu velike količine školjki
"Ovo je upozorenje da moramo da uradimo nešto da se smanji bacanje plastike u okeane", rekao je stručnjak za mikroplastiku Ričard Tompson, profesor sa Univeriteta u Plimutu.
Gotovo 200 nacija potpisalo je rezoluciju UN o eliminaciji zagađenja mora plastikom, od flaša do kesa i ambalaže. Procenjuje se da u morima svake godine završi 8 miliona tona plastičnog otpada.
Tompsonova istraživanja su pokazala da velike količine plastike na morskom dnu mogu da budu štetne za životinje koje tamo žive i da im se ona nakuplja u tkivima. Većina mikroplastike ipak jednostavno prođe kroz crijeva živih bića.
Thomson je kazao da je izloženost čovjeka mikroplastici u ribi i plodovima mora vjerojatno manja od one koja potječe od druge plastike u svakodnevnoj uporabi, od igračaka do sintetičkih jakni. Kina i EU najveći su proizvođači dagnji, a vrednost te trgovine procenjuje se na tri milijarde dolara.
Kurir.rs/Rojters
Foto printscreen Youtube
NE PROPUSTITE
