Najnovije vesti

(VIDEO) BIO JE OPSEDNUT JEDNIM DEMONOM: Kada je pročitao dedin dnevnik, ceo život je posvetio rešavanju ovog monstruoznog zločina
Foto: Profimedia

LOV NA UBICU

(VIDEO) BIO JE OPSEDNUT JEDNIM DEMONOM: Kada je pročitao dedin dnevnik, ceo život je posvetio rešavanju ovog monstruoznog zločina

Planeta

Kada je Mekej Smit počeo da proučava vojne izveštaje iz Drugog svetskog rata, tražeći informacije o svom dedi, pronašao je demone od kojih je jedan postao samo njegov.

Ukoliko se ikada pitali ko nadgleda američku Vladu, odnosno ljude koji nadgledaju čitave Sjedinjene države - odgovor je Mekej Smit, čovek koji radi kao advokat u Ministarstvu pravosuđa u odeljenju za nacionalnu sigurnost.

Međutim, on u slobodno vreme nadgleda nekog drugog. Tačnije, traga za pravdom.

Njegova opsesija je postala lov na bivšeg nacistu koji je učestvovao u nekim od najgorih zločina Drugog svetskog rata.

Za četiri godine, i potrošenih 15.000 dolara iz sopstvenog budžeta, Smit je prikupio arhivu koja danas sadrži više od 10.000 stranica službenih i istrijskih dokumenata i fotografija, koje proučava u svoje slobodno vreme: uveče pred spavanje, vikendom ili na traci za trčanje dok ujutru trenira u teretani.

Pronalazak ličnog demona

Pre nekoliko godina, Smit (36) je počeo da proučava vojne zapise iz Drugog svetskog rata, tražeći informacije o svom dedi - Rejmondu Marfiju, koji je služio na B-17 bombarderu.

Pretražujući stare vojne zapise, Smit je pronašao kopiju tajnog dokumenta sa službenim nazivom "bežanje i izbegavanje", u kome je njegov deda do najsitnijih detalja opisao pad njegovog aviona iznad Avorda, u Francuskoj, 28. aprila 1944. godine.

S obzirom da je deda Marfi preživeo ovu nesreću bio je primoran da se nekoliko meseci skriva na tada neprijateljskoj teritoriji gde je bio svedok nemilih događaja.

Grad u kome su nacisti razapeli bebu

Jedva vidljive, Smit je primetio dve, običnom olovkom ispisane rečenice koje su se nakon nekoliko decenija jedva videle: "Pre tri nedelje, video sam grad, oko četiri sata vožnje biciklom udaljen od Gerea farme, u kome su Nemci ubili oko 500 muškaraca, žena i dece. Vidio sam i jednu bebu koja je bila razapeta."

Iako ovu scenu nije video sopstvenim očima, slika bebe razapete na krstu se trajno nastanila u njegovim mislima. Krenuo je dalje da istražuje i ubrzo je shvatio da ono što je njegov deda video bio zloglasni masakr u francuskom selu Oraduru sur Glanu. Ubrzo, pronašao je i svog demona - bivšeg nacističkog vojnika koji nikad nije osuđen za ovaj zločin, a bio je i dalje živ.

Mekej Smit
Mekej Smitfoto: Youtube/Printscreen

Najveće masovno ubistvo francuskih civila

Verner Kristukat, 90-godišnjak koji danas živi u Kelnu u Nemačkoj, imao je svega 19 godina kad je postao član Vafen odreda, elitne Hitlerove vojne jedinice.

10. juna 1944. godine, četiri dana nakon što su Saveznici stigli u Normandiju, Kristukatova jedinica je dobila naređenje da krene prema napredujućim američkim snagama, kad su se zaustavili u Oraduru sur Glaneu, 500 km južno od obale Normandije, gde su zatekli toliko stravične scene koje su se mogle porediti samo sa onima iz koncentracionih logora.

foto: Profimedia

Kristukatova jedinica je u tom malom francuskom selu ubila 642 stanovnika, uključujući ženu i decu. Bilo je to najveće masovno ubistvo francuskih civila tokom nemačke okupacije.

Svega šest osoba je preživelo ovaj masakr, a selo koje Francuzi danas zovu "selom duhova", i dan danas je u onakvom stanju u kakvom su ga nacisti ostavili.

Ono što je najgore u celoj priči jeste da ubice nije dosegla ruka pravde. Posle Drugog svetskog rata svega 20 bivših nemačkih vojnika je optuženo za ubistva, ali su svi na kraju bili pušteni na slobodu. Samo je jedan odslužio zatvorsku kaznu, i to nemački komadant koji je tek 1983. godine osuđen na 14 godina zatvora, koje je odslužio i nakon toga poživeo je još jednu celu bezbrižnu deceniju.

U vezi sa ovim masakrom, Kristukat je 1978. godine bio na ispitivanju, ali su nemački tužioci zaključili da nemaju dovoljno dokaza da protiv njega podignu optužnicu. Ovim se ujedno i zatvorio slučaj.

Međutim, tri decenije kasnije, u arhivama tajne istočnonemačke policije Štazi, pronađeni su dokumenti o nemačkim zločinima počinjenim nad francuskim seljacima.

U januaru 2013. godine pokrenut je novi slučaj o masakru u Oraduru, samo što je ovoga puta nemačko tužilaštvo bilo naoružano novim dokazima. Krajem iste godine Kristukat je i službeno optužen za saučešništvo u ovom zločinu.

Ali njihov slučaj je bio slab. Od 40.000 dokumenata sa kojima su Nemci raspolagali po pitanju masakra, Kristukat se spominjao samo u jednom - na spisku imena Vafeovih vojnika koji su bili u selu tog tragičnog dana, što i sam nikada nije poricao.

Samo na osnovu priznanja da je bio tamo, nije se moglo dokazati da je učestvovao u ubistvima, pa ga je sud u Kelnu oslobodio svake krivice.

Smit napominje da je problem i u nemačkom zakonu koji ne osuđuje one koji su stajali pored ubica koji su ubijali civile, a nisu učinili ništa da ih spreče.

"Oni bi trebalo da se smatraju kao deo velike ubilačke mašinerije - smatra Smit i podseća da trenutno traje suđenje Oskaru Groningu, 93-godišnjaku koji je radio kao računovođa u Aušvicu. 

Zašto je Kristukatova jedinica odlučila da istrebi seljake u Oraduru ostala je misterija. Ono što se zna jeste da su nemačke snage samo jedan dan ranije brutalno napale još jedno francusko selo u kome su takođe činili zverstva.

Ovo bi značilo i da je i razapeta beba koju je video Smitov deda u Oraduru bila deo sistematske kampanje terora.

Na osnovu istraživanja i svedočanstava, scenario masakra u Oraduru je išao ovako: Komadant jedinice je prošetao selom zahtevajući od stanovništva da izađu iz svojih kuća i da ponesu dokumente. Kad su seljaci počeli da se skupljaju, malo po malo su ih sve saterali prema centru grada. Kada su svi bili na okupu, Kristukatova jedinica je odvojila muškarce koje je odvela do obližnjih štala. Tamo su iz mitraljeza otvorili vatru po njihovim nogama. Muškarci su pali kao pokošeni.

Oni koji nisu umrli od rana, poginuli su u požaru nakon što su nemački vojnici zapalili štale.

Nakon muškaraca došli su na red žene i deca. Oko 250 žena i 200 dece nagurali su u crkvu. Nakon mučenja i silovanja, nemački vojnici su u crkvi ostavili sanduk s eksplozivom i dobro zabarikadirali vrata. Ubacili su nekoliko granata u crkvu, nakon čega se čula eksplozija za eksplozijom.

Kurir.rs/Dejli bist Foto: Profimedia/Ilustracija

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...