"Ako su ljudi uvređeni zbog mojih izjava, posebno narod jevrejske vere, ja im se izvinjavam. Želeo bih da uverim svakog da moja namera nije bila da to uradim i ponavljam da imam puno poštovanje za jevrejsku veru, kao i druge monoteističke religije", rekao je Abas, dodavši: "Želeo bih da ponovim našu osudu holokausta kao nagnusnijeg zločina u istoriji i da izrazim saosećanje sa žrtvama".
On je takođe osudio antisemitizam u svim oblicima i potvrdio posvećenost rešenju decenijskog sukoba sa Izraelom po modelu dve države koje bi živele jedna pored druge u miru i bezbednosti, prenose izraelski mediji.
Izraelski Memorijalni centar holokausta Jad Vašem osudio je Abasovo obraćanje parlamentu Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO), ocenivši da je iskrivio istorijske činjenice.
Međutim, izraelski ministar odbrane Avigdor Liberman nije hteo da prihvati izvinjenje.
"Abas je bednik koji negira Holokaust i napisao je doktorat o tome, kao i knjigu. Tako on treba da se posmatra. Njegova izvinjenja nisu prihvaćena", napisao je Liberman na Tviteru.
EU i UN su takođe kao neprihvatljive ocenile Abasove izjave u kojima je sugerisao da su Jevreji proganjani zbog umešanosti u pozajmljivanje novca.
"Oni kažu da mržnja prema Jevrejima nije zbog njihove vere već zbog njihove društvene uloge. Tako da jevrejsko pitanje koje se raširilo protiv njih širom Evrope nije bilo zbog njihove vere već zelenaštva i banaka", rekao je Abas, pozivajući se na dela raznih autora.
Specijalni koordinator UN za Bliski istok Nikolaj Mladenov je rekao da su u Abasovom govoru ponovljene neke od "najprezrenijih antisemitskih kleveta, uključujući i sugestiju da je ponašanje Jevreja bilo uzrok za Holokaust".
U Briselu je rečeno da je govor palestinskog lidera sadržao neprihvatljive izjave koje se tiču uzroka Holokausta i legitimiteta Izraela.
Abasove izjave osudili su i izraelski i američki lideri. Premijer Izraela Benjamin Netanijahu rekao je da je Abas i ranije poricao Holokaust i nastavio da ga poriče.
Abas je izazvao kontroverzu još pre više decenija svojom doktorskom tezom na Moskovskom univerzitetu u kojoj je proučavao veze cionističkog rukovodstva i nacističkog režima 1930-tih godina.
Kurir.rs/Beta Foto: Fonet/AP
NE PROPUSTITE
