Njen otpor je išao toliko daleko da su ona i njena ćerka Filipa, posle atentata na Hitlera, završile u zatvoru i uspele se da izađu na slobodu samo zahvaljujući dobrim vezama.
Biograf Rajner Mekelman predstavlja vrlo precizan portret te harizmatične žene. Uz podršku najstarijeg sina, Leopolda Bila fon Bredova, koji je lične beleške svoje majke stavio na raspolaganje, bivšem diplomati i istoričaru Mekelmanu je pošlo za rukom da napiše analitički i literarno jak portret.
Mekelman je još pre dve godine privukao veliku pažnju biografijom "Franc fon Papen. Hitlerov večni vazal". U toj knjizi je dokumentovao istorijske i lične odnose. I ovoga puta, autor je ostavio da činjenice i svedočanstva sami govore.
U biografiji "Hana fon Bredov – Bizmarkova neustrašiva unuka protiv Hitlera" koja je predstavljena ovih dana, zahvaljujući pouzdanim izvorima kao što su pisma i dnevnici i poštovanju prema svojoj protagonistkinji, autor nudi fascinantni osvrt na deceniju radikalnih društvenih promena – iz ugla jedne žene.
Hana Leopoldine Alis fon Bizmark-Šenhauzen je rođena 22. novembra 1893. godine, u dvorcu Šenhauzen, na Elbi kod Štendala. Na porodičnom imanju je odrastao i njen čuveni deda, osnivač Nemačkog carstva, Oto fon Bizmark.
Još u ranim godinama je mala grofica pokazala veliku snagu. Njeni roditelji, knez Herbert fon Bizmark i grofica Margareta Hojos cu Štihzenštajn, očekivali su sina. Uz to, Hana je na desnom oku bila slepa i jedan plavo-crveni mladež joj je prekrivao levu ruku. Usledile su bolne operacije. I pored toga, ili upravo zato, Hana je postala pažljiva, inteligentna devojčica koja je brzo shvatala stvari i savršeno je govorila engleski i francuski jezik.
Hanu, mlađu sestru Mariju Goedelu i mlađu braću Ota, Gotfrida i Albrehta, podigla je vaspitačica i kućna učiteljica. Hanin otac je umro kada je imala jedanaest godina. I pored sve tuge, morala je da preuzme brigu o sestri i braći, kao i domaćinstvu. Sa trinaest godina je umesto majke, na porodičnom imanju u mestu Fridrihsru kod Hamburga, bila nadležna za kuvaricu, poslugu, sobarice, kočijaša i baštovana. Istovremeno je bila i na prijemima na kojima je upoznale poznate političare. Putovala je po carstvu i bila u Engleskoj.
Leopolda Valdamera fon Bredova je upoznala ratne 1914. godine. Godinu dana kasnije udala se za njega. Skoro dvadeset godina stariji udovac u brak je doveo ćerku iz prvog braka. Par se preselio u Potsdam i između 1916. i 1933. godine Hana je rodila pet kćeri i tri sina.
Obrazovana mlada žena dvadesetih godina je imala intenzivan društveni život: upoznala je političare kao što su Paul fon Hindenburg, Franc fon Papen, Hajnrih Brining i Kurt fon Šlajher i družila se sa porodicom dobitnika Nobelove nagrade Maksa Planka.
Jačanje Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije (NSDAP) pod Adolfom Hitlerom mlada žena je posmatrala kritički od samog početka. U svom dnevniku je 1930. zapisala: "Ako on postane diktator, Nemačka će postati ludnica".
Braća Oto i Gotfrid dve godine kasnije su lično stupili u kontakt sa Hitlerom. I dok se muški deo Bizmarkove unučadi priključio NSDAP, Hana to nije učinila uz izgovor da je već "ispunila svoju patriotsku obavezu da rađa".
U godini Hitlerovog dolaska na vlast, 1933, Hana je u dnevniku zapisala: "Svet je poremećen i možemo samo da čekamo kada će nam neko zavrnuti šiju".
Nedugo potom umro joj je muž. Hana fon Bredov je konsekventno odbijala da koristi Hitlerov pozdrav. Decu je držala dalje od svih nacističkih organizacija.
Pasoš joj je oduzet 1938. godine. Razlog: "neprimerena pisma" i veliki "registar grehova" koji je sastavio Gestapo. On obuhvata optužbe kao što su "zastranjivanje", "izbegavanje nacističkih udruženja" i "stvaranje državnih neprijatelja od dece".
Kćerka Filipa je preko prijatelja znala za plan o atentatu na Hitlera. I brat i kćerka su posle 20. jula bili uhapšeni, ali posle osam meseci su pušteni na slobodu. Kraj rata i posleratno vreme Hana fon Bredov je provela u Švajcarskoj.
Za vreme posete brata Ota, u junu 1971. godine, tada 77-godišnja Hana je pala u Fridrihsruu i imala je prelom kičme. Umrla je u bolnici u Hamburgu.
"Hana fon Bredov je bila jedini muški potomak Bizmarka". Te reči američkog istoričara Alena Velša Dalesa opisuju nepokolebljivost Bizmarkove unuke. Velš, čiji je brat kasnije bio ministar spoljnih poslova SAD, dobro je poznavao Bizmarkove. Ipak takva ocena ne obuhvata karakter te oštroumne i brižne žene.
Bivši diplomata i istoričar, Rajner Mekelman, donosi kompletniji portret te politički mudre žene koja je neprestano upozoravala na opasnost od nadirućeg nacizma. Posebno kroz razgovore sa političarima iz tridesetih godina, čitaoci dobijaju jasan uvid u političku situaciju za vreme Trećeg rajha.
Kurir.rs/Dojče vele
Foto: Wikipedia
NE PROPUSTITE
