Najnovije vesti

CSU PRED OTCEPLJENJEM OD CDU: Zbog sukoba oko migranata raspada se DUGOGODIŠNJA UNIJA u Nemačkoj
Foto: EPA

oni bi hteli, ali da li će smeti?

CSU PRED OTCEPLJENJEM OD CDU: Zbog sukoba oko migranata raspada se DUGOGODIŠNJA UNIJA u Nemačkoj

Planeta

Za CSU, pogonsku snagu svađe u Uniji CDU/CSU, razvod bi mogao značiti i potonuće. Ili najavu istorijskog trijumfa.

"Dašak Krojta" vejao je proteklih dana kroz komentare nemačkih medija, sve uz uspomenu i sećanje na po zlu čuveni "Zaključak iz Krojta", kad je 1976 CSU, pod predsedavanjem blaženopočivšeg Franca Jozefa Štrausa, u bavarskom kraljevskom manastiru Krojt već bila donela odluku da se odcepi od svoje starije sestre CDU.

U međuvremenu se iz krojterskog povetarca izrodila žešća oluja, koja bi mogla da iz političkog krajolika Nemačke omete zajednicu klubova poslanika CDU i CSU, koja vaistinu postoji od kad postoji i Bundestag.

U ovom momentu je prosto nepredstavljivo da će Angela Merkel (predsednik CDU) i Horst Zehofer (predsednik CSU) ikad više moći da sednu za isti sto. Možda je ovog puta lom stvarno nezaustavljiv. Tako da više nije besmisleno pitati: šta će biti, ako bude?

Sada se upozorava na opasnosti jednog takvog razvoja događaja, ne samo iz CDU-a. U tekstu za "Münchner Merkur" bivši savezni ministar finansija i počasni predsednik CSU Theo Waigel oštro opominje svoju partiju: "Respice finem -Osmotri končinu !" Razbijanje Unije CDU/CSU ne bi značilo samo kraj sadašnje vladajuće koalicije u Berlinu nego bi ugrozilo i status ove Unije kao poslednje narodne partije Evrope a označilo bi i "početak jedne opasne državne krize".

Odakle bi ta kriza došla se ne vidi iz Vajgelovog teksta, ali on se u svakom slučaju plaši da bi to značilo gubitak glasova za konzervativce: "Ko se igra mišlju da bi CSU mogla na saveznom nivou da dobije 18% a CDU samo 22%, taj je slep za stvarnost i sulud kao strateg". Razdvojene sestrinske partije, tako se on plaši, bi -na veliku radost svojih političkih protivnika i sa desne i sa leve strane - samo jedna drugoj zagorčavale život. A već 1976 se Franc Jozef Štraus teško prevario misleći da će veliki delovi CDU preći na njegovu i CSU stranu. Nisu, ostali su radije uz Helmuta Kola.

Ali centralna razlika danas u odnosu na tada glasi: Angela Merkel ni u kom slučaju nije Helmut Kol, niti sa njim ima ičeg zajedničkog. Bilo je velikih razlika i razmimolaženja izmedju Kola i Štrausa, a najveća je bila da je Bavarac bio ubedjen da je kudikamo mudriji i sposobniji od Nemca. Ali jedno im je bilo totalno zajedničko: obojivca su bili 100% konzervativci.

Posve drugačije je kod Merkel i Zehofera: ni jedno ni drugo ne prave grešku da smatraju onog drugog glupim. Ali zato je Merkel sve, samo nije konzervativka.

Ima raznih anegdota o tome zašto je Angela Merkel "vo vremja ono", posle sloma DDR-a, uopšte ušla u CDU a ne u SPD.

Navodno - tako glasi opšteraširena varijanta, koju je Merkel sama ispripovedala- eto, bio je tamo u CDU neki momak, sladak, mio i čio, pa je stoga ušla u CDU. Zamislite samo šta bi bilo da je taj slatkiš kojim čudom bio u SPD: Nemačka bi danas bila posve druga zemlja.

No, ako nije bila slučajnosti koja je Angelu Merkel uterala u CDU, ako nije bila ni slučajnost da je u jednom vrlo konkretnom momentu –kad je CDU potonula 2000 godine u glib partijske korupcije- bila jedini skandalima neopterećeni funkcioner CDU koji je stoga -i to takodje ni malo slučajno- mogao biti predsednik te partije: onda to objašnjava zašto se tako često čini da nju -za kozervative ideje partije, čiji je šef- savršeno boli briga. A to bi takodje objasnilo zašto CDU pod njom sve više skreće na levo, te zašto zbog skupljanja glasova birača mirno prihvata odstranjivanje konzervativnog jezgra nekad konzervativne partije. A značilo bi to i da CSU sada ima istorijski šansu da ovu, tako nastalu prazninu, ispuni i da ispravi tok istorije.

Jer: konzervativaca u Nemačkoj ima jako puno, samo što oni nemaju ama baš nikoga više, koga bi mirne duše mogli da biraju, sem ako ne žive u granicama Bavarske. Uz škrgtut zuba konzervatici u Nemačkoj, na glasačkim listićima, zaokružuju broj ispred "Merkel- CDU", iako znaju da to više nije ni desno ni konzervativno. Ili, sa bolom u želudcu, zaokruže Alternativu za Nemačku (AfD), iako znaju da su to nacisti.

CSU bi tim konzervativnim biračima mogla da u celoj Nemačkoj, a ne samo Bavarskoj, bude nova političko-partijska domovina. Stara mudrost Franca Jozefa Štrausa glasi: desno od CSU ne sme biti ništa. Ako sada Horst Zehofer bude dovoljno muško, onda bi mogao ovo Štrausovo zaveštanje na trijumfalan način da ispuni i da jednim potezom promeni političku kartu Savezne Republike Nemačke. I to temeljno.

Jer, ako Angela Merkel otpusti narednih dana Zehofera kao saveznog ministra MUP, CSU se sigurno povlači iz vlade. Ako Merkel onda uzme u vladu, sem SPD, još i leve Zelene, to bi bila samo prelazna vlada, privremeno rešenje u pravcu brzih prevremenih izbora. Ako se CSU onda organizuje van granica Bavarske, na celoj teritoriji Nemačke, samim tim činom će zadaviti AfD. Jer, odavno više nema u političkoj ponudi u Nemačkoj desnice, koja bi garantovano bila lišena nacista.

Tu leži istorijska šansa Zehofera: on bi mogao da svede AfD na pod lupom čistu nacističku stranku a njene poslanike time da oduva iz Bundestaga. A i ono, što iz CDU tada ne bi prišlo Zehoferu, bi mirne duše moglo da se ujedini sa SPD, čija bi predsednica onda postala Angela Merkel. Time bi bila okonačana te izlečena i trenutna istorijska stranputica Nemačke.

Horst Zehofer kao kancelar savezne vlade CSU – to u ova suluda vremena više nije tako isključena mogućnost više. No, osmotrite končinu ! Ni Horst Zehofer ne bi mogao da večno vlada. A onda bi, u nekom momentu na njegovo mesto došao Markus Zeder, sadašnji vladar Bavarske. Franački polit-turista kao kancelar Nemačke ? Onda bi smo stvarno zapali u pravu državnu krizu.

Kurir.rs/Stefan Kuzmany (Der Spiegel)/Prevod: Mirko Vuletić

Foto: EPA

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...