ANALITIČARI VERUJU DA ODLAZAK MERKELOVE MOŽE DA ZAUSTAVI PROŠIRENJE EU: Ulazak Srbije i država Zapadnog Balkana u Uniju zavisi od izbora naslednika! Ovo su mogući scenariji
Foto: Reuters/Eric Vidal

BRISELSKA ANALITIČARKA O BUDUĆIM POTEZIMA

ANALITIČARI VERUJU DA ODLAZAK MERKELOVE MOŽE DA ZAUSTAVI PROŠIRENJE EU: Ulazak Srbije i država Zapadnog Balkana u Uniju zavisi od izbora naslednika! Ovo su mogući scenariji

Planeta -

Analitičarka briselskog Centra za evropsku politiku Korina Stratulat ocenjuje da najavljeni odlazak Angele Merkel može uticati na "duh nemačkih inicijativa" kada je proširenje u pitanju, što bi se moglo odraziti i na Zapadni Balkan i Srbiju.

Korina Stratulat navodi da je Nemačka poslednjih godina bila nezvanični lider u EU kada je u pitanju proces proširenja na Zapadni Balkan.

"Odlazak Angele Merkel može uticati na postojeći duh nemačkih inicjativa kada je proširenje u pitanju, ali se ne očekuje dramtična promena osnovne politike Berlina po tom pitanju. Možda ćemo videti malo pomeranje udesno i više tipične CDU zadrške i po pitanju proširenja, ali ne i velike promene", navodi Stratulat.

Anegret Kramp-Karenbauer
Anegret Kramp-Karenbauerfoto: Reuters

Ona međutim ukazuje da velikih promena po pitanju politike proširenja svakako neće biti ako dođe do "glatke predaje vlasti" i Angelu Merkel na čelu Demohrišćana zameni Anegert Kramp-Karenbauer, koja takođe pripada umerenom krilu CDU.

Ukoliko se to ne dogodi i Merkel zameni neko drugi - stvari se unekoliko menjaju.

"Fridrih Merc, koji se prvi prijavio za trku za čelnu poziciju CDU, je otvoreno govorio protiv proširenja i tom prilikom rekao da "obnavljanje proširenja trenutno nije na našoj agendi" i da pre bilo kog daljeg proširenja mora doći do jačanja EU jer u suprotom Evropa neće opstati u ovom formatu", upozorava Stratulat.

Fridrih Merc
Fridrih Mercfoto: EPA

Analitičatka Centra za evropskiu politiku ocenjuje da veću promenu u stavu CDU prema proširenju ne bi trebalo očekivati ni u slučaju izbora Jensa Špana za predsednika stranke.

"Ako bi on bio izabran za novog kancelara to bi zaista bila smena generacija i kraj ere Angele Merkel".

foto: AP/dpa/Kay Nietfeld, File

Kao predstavnik frakcije desnog krila stranke on je često kritikovao kancelarkinu politiku prema migranitima i izbeglicama.

"Pozicije su mu slične austrijskom kancelaru Kurcu, ali ne očekujem da u tom slučaju dođe do veće promene po pitanju nemačkog stava o proširenju", navodi Stratulat.

Korina Stratulat dodaje da pitanje proširanja EU na Zapadni Balkan do sada nije predstavljalo značajnu tačku za druge partije u Nemačkoj sem za Zelene i donekle Socijaldemokrate koji se uglavnom zalažu za normalan nastavak tog procesa.

Stratulat obašnjava da CSU ima strožije viđenje prema politici proširenja od CDU uglavnom zbog protivljenja ulasku Turske i mirgaciono-izbegličke krize, dok Balkan ne pominju direktno. Za SDP proširenje jeste važno kao način za širenje stabilnosti, mira i saradnje.

"Za SPD sve zemlje Zapadnog Balkna imaju perpektivu ulaska u EU pri čemu se posebna pažnja posvećuje razvoju demokratije i vladavine prava u tim zemljama", kaže Stratulat.

Prema njenim rečima, Nemački levičari se protive proširenju na zemlje koje imaju "autoritarne režime" pri čemu se misli na Tursku.

Oni žele politiku de-eskalacije u Istočnoj Evropi što podrazumeva da nema novih članova u NATO, saradnju sa Rusijom, i bez nemačkih trupa u istočnoevropskim državama Zeleni u Nemačkoj, kaže Stratulat, smatraju da je proširenje uspešna politika koja doprinosi slobodi i stabilnosti u Evropi, ali i da mora biti uslovljeno ispunjavanjem kriterijuma iz Kopenhagena i zalažu se za pristupanje svih zemlja Zapadnog Balkana EU bez ikakvih promena granica.

FDP i Alternativa za Nemačku ne izjašavaju se o proširenju na Balkan, a u fokusu im je uglavnom na protivljenju ulasku Turske u članstvo.

"Ono što moramo imati na umu jeste činjenica da je po poslednjem Eurobarometru iz proleće 2018. godine čak 63 odsto Nemaca izjavilo da su protivi proširenju (31 odsto za, šest odsto ne zna). To je veći procenat protivljenja nego u Francuskoj (60 odsto) ili Holandiji (59 odsto). Nemačka je dakle druga po veličini zemlja čiji se građani protive proširenju, odmah nakon Austrije (69 procenata). Prosek EU iznosi 46 odsto", zaključuje Korina Straulat u razgovoru za Tanjug.

Kurir.rs/ Tanjug

Foto: Reuters

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Prijavite se za kurir 5 priča
Naš dnevni izbor najvažnijih vesti

* Obavezna polja
track