Bilo je sedam sati ujutro, sneg je pao preko noći i, uprkos tomu što je drhtao od hladnoće, nije gubio smisao za humor. Smejao se sam sebi dok je čekao KGB doušnika čije je kodno ime bilo 'Sanbim' – sunčev zrak. Tri dana, Brumhed - staromodni Englez, veseljak koji je delio ljude na 'potpuno divne' i 'velika govna' - sedio je u malom, tesnom autu bez grejanja, pored sportskog kluba.
Prema informacijama danske obaveštajne službe, izvesni ruski 'diplomat' Oleg Gordievski svako je jutro igrao badminton s mladom ženom koja se zvala Ana, koja je bila članica Danskih mladih komunista. Službeno, Gordievski je bio drugi sekretar u sovjetskoj ambasadi, ali zapravo KGB-ov špijun. U klasičnoj 'ponudi', Brumhed je pokušao od njega da stvori dvostrukog agenta i nateri ga da promijeni stranu, piše Dejli Mejl.
Kada je ušao u klub Gordievski je baš bio između dva seta kad ga je britanski špijun spazio. Odmah je prepoznao Brumheda – sretali su se na diplomatskim žurkama, pa mu se prijateljski nasmiješio. Rus nije izgledao iznenađen.
Gordijevski je pravi KGB-ovac i poreklom i vaspitanjem i školovanjem: njegov otac i stariji brat bili su u službi i sam je bio angažovan sa univerziteta kako bi se pridružio elitnoj akademiji. Njegova supruga Jelena, prevodilac, takođe je bila KGB-ovka. U Sovjetskom Savezu, biti u KGB-u bila je čast i dužnost svakom ko je imao talent i ambiciju. A oni koji bi ušli u odabrano društvo, to bi ostali do kraja života. "Ne postoji bivši čovek KGB-a", rekao je jednom oficir KGB-a Vladimir Putin.
U Danskoj je Gordijevski doživeo promenu, a SSSR-om je postao razočaran posle događaja u Čehoslovačkoj. To je rekao ženi preko telefona i nadao se da će Zapad shvatiti poruku. Nije. Posle toga je dve godine bio u Moskvi i još više se razočarao u sovjetski režim.
Brumhed mu je tog dana ponudio da odu na ručak što je Gordijevski posle konsultacija sa sa Moskvom prihvatio. Na ručku je slagao da niko iz KGB ne zna za sastanak i time privukao Engleze da ga angažuju. Pristao je na još jedan sastanak na sigurnijem mestu.
U međuvremenu je Brumhed smenjen, a saradnju sa KGB krticom je preuzeo Škot Filip Hokins.On nije bio očaran Rusom i detaljno ga je ispitivao pa su ne na kraju saglasili da se sastaju jednom mesečno u Kopenhagenu.
Hokins, koji je bio dobro upućen u strukturu KGB-a, slušao je, kako je Gordievski opisivao s impresivnom tačnošću, svaku upravu, odeljenje rasprostranjene i složene birokratije unutar Moskve. Prema onom kako je Gordievski izbacivao imena, ubrzo su se u MI6 uverili da ne igra dvostruku igru i da zaista želi da radi za njih.
U to su se uverili kad je Gordievski detaljno opisao kako je Moskva postavila svoje špijune, prikrivene kao obični civili širom sveta, stvorila lažne identitete, lažne dokumente. Dao je pojedinosti složenih metoda za kontaktiranje, kontrolu i finansiranje vojske sovjetskih pripadnika tajnih službi.
U KGB školi bio je naučen da pamti velike količine informacija. Sada je koristio tu veštinu u ime druge strane. U sedištu MI6, Hokinsovi izvještaji o njegovim sastancima bili su željni čekanja. Britanska sliuužba nikad nije imala špijune tako duboko u KGB-u. U međuvremenu Gordievski se opustio.
"Bio sam mnogo lakši u glavi. Moja nova uloga dala je smisao mom postojanju“, napisao je on. Verovao je da radi za dobrobit ljudi u SSSR-u, da će im doneti slobodu da slušaju Baha i čitaju knjige koje god žele. Bio je svjestan da to što radi jeste izdaja, ali pravedna. U međuvremenu, tokom radnog dana nastavljao je da obavlja posao za KGB. Što je bio energičniji, veće su mu šanse bile za promociju, a to znači bolji pristup informacijama.
Istovremeno, sve je morao da krije i od svoje supruge Jelene, koja je bila lojalna KGB-u i, da je to saznala, sigurno bi ga prijavila. Ali, brak je počeo da puca jer se Gordievski zaljubio u Lejlu Alijevu, rođenu Ruskinju koja je radila u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Kopenhagenu.
Njoj je bilo 28 i bila je 11 godina mlađa od njega i sastajali su se u tajnosti. KGB nije baš blagonaklono gledao na preljube i da su ga uhvatili vratili kući u Moskvu. Stoga je svakih nekoliko dana slao Lejli tajnu poruku i sastajali bi se u drugom hotelu. Svake četiri nedelje krenuo bi prema kući u dosadnom tipičnom danskom predgrađu. To je postao obrazac njegovog ponašanja. Tokom cele godine izbjegavao je nadzor i KGB-a i svoje supruge, da bi produbio odnose s Lejlom i MI6. U pauzama za ručak, dokumente koji bi dolazili iz Moskve fotografisao bi mikrokamerom i prosleđivao tajno svom kontaktu dok bi s njim hodao ulicom, parkom ili na autobuskoj stanici.
Umirao je od straha, ali je to radio sa strašću zagriženog kockara. Neki od njegovih materijala završavali bi čak i kod britanskog premijera Džejmsa Kalahana, ali nikad niko nije rekao odakle dolaze. Gordievski je još bio mlad čovek i od vitalnog značaja pa ga je MI6 jako štitio.
Na kraju, tajne koje je Gordievski otkrio, promenile su tok hladnog rata i pružile Zapadu prednost nad Kremljom. Dvostruki špijun bio je od 1974. do 1985. godine, a od tada živi u Velikoj Britaniji i više puta je bio nagrađen za svoj rad raznim priznanjima. Napisao je nekoliko knjiga o KGB-u i postao ugledni komentator.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Vikipedija
NE PROPUSTITE
