Najnovije vesti

EU SE SPREMA ZA BLICKRIG: EP doneo vojni Šengen, mnogi misle da je CILJ RUSIJA! (VIDEO)
Foto: Reuters

skandal

EU SE SPREMA ZA BLICKRIG: EP doneo vojni Šengen, mnogi misle da je CILJ RUSIJA! (VIDEO)

Planeta

Evropski parlament (EP) je u utorak dao snažnu podršku rezoluciji o vojnoj mobilnosti koja predlaže pojednostavljivanje administrativnih, pravnih i regulatornih prepreka koje su dosad kočile brzinu kretanja vojske i vojne opreme unutar Evropske unije.

Izveštaj, koje je pred EP-om predstavio Tan Kelam, estonski evroparlamentarac i član bloka Evropskih narodnih stranaka (EPP), podržan je sa 437 glasova za, 155 protiv, dok je 63 poslanika bilo suzdržano. Akcijski plan o vojnoj mobilnosti osmislili su u martu 2018. Evropska komisija i njena potpredsednica i visoka poverenica EU za spoljnu i bezbedonosnu politiku Federika Mogerini.

Poverenica za saobraćaj Violeta Bulk je tada naglasila kako je glavni cilj bolje iskorištavanje evropske saobraćajne mreže i kako bi u budućnosti pri planiranju infrastrukturnih projekata trebalo uzeti u obzir i vojne potrebe.

"U pitanju je naša kolektivna bezbednost", kazala je Bulk. U medijima se u međuvremenu, zbog sličnosti ovog plana sa Šengenskim sistemom upravljanja granica, ustalio kolokvijalni naziv "vojni Šengen".

Kelam je rekao kako su takav termin formulisali protivnici te ideje i kako on nije adekvatan iz razloga što se plan poboljšanja vojne mobilnosti fokusira na postizanje koordinacije i omogućavanje bržeg kretanja teške vojne opreme unutar cele Evropske unije, eliminacijom regulatornih i fizičkih prepreka koje su to dosad kočile. Kelam je pred Parlamentom objasnio kako sadašnja situacija po pitanju vojne mobilnosti nije zadovoljavajuća. Napomenuo je kako niz pravnih i administrativnih prepreka usporavaju kretanje vojske i vojne opreme, što može imati važne strateške posledice.

"Kašnjenja od nekoliko dana mogu bitno da izmene situaciju strateški", naglasio je Kelam. Kelam je taj problem uporedio sa situacijom u Ukrajini. "Šta ako Rusija odluči uzeme deo teritorija Estonije ili Litvanije? Šta ćemo onda da učinimo, ako pomoć koju šaljemo stigne tek za nedelju dana?", rekao je on. Po pitanju razvijenosti infrastrukture u zemljama članicama koje se nalaze na granici EU, Kelam je rekao kako to ondje nije problem iz razloga što te države tradicionalno anticipiraju mogućnost invazije s istoka, što se odrazilo i na stalnu pripravnost infrastrukture. Naglasio je kako u primarnom fokusu ne treba da bude infrastruktura pojedine članice, već ostvarivanje fikasnije vojne mobilnosti na nivou cele Evropske unije.

Evropska komisija namenila je 6,5 milijardi evra za ostvarenje plana evropske vojne mobilnosti, a važan deo troškova projekta trebaju da pokriju i zemlje članice. Ali problematično je što među svim zemljama članicama ne vlada jednak interes za ostvarivanje toga plana, posebinomeđu onim članicama koje se ne nalaze na granici s Rusijom.

"Države kao Austrija, Holandija, Španija i Portugalija ne suočavaju se s takvom situacijom, pa su i u praksi manje zainteresovane i manje sklone da to smatraju kao važno pitanje", rekao je Kelam. "Kada je reč o Evropskoj uniji problem je i implementacija", nastavio je on. "Izglasavamo i prihvatamo različite deklaracije, ali se na kraju postavlja pitanje koliko smo spremni da trošimo svoj novac", zaključio je Kelam.

Kelam je u predstavljanju izveštaja naglasio kako se poboljšanje vojne mobilnosti unutar Evropske unije može da ostvari samo kroz unapređenje saradnje država članica s NATO savezom. "Partneri trebaju da razumeju sledeće: EU može koordinirati i dopuniti, ali ne i zameniti konkretne napore država članica", istakao je Kelam.

Grčki evroparlamentarac Notis Marias, član kluba poslanika Evropskih konzervativaca i reformista, u raspravi je izrazio skepsu prema saradnji s NATO savezom. "Kada je reč o Grčkoj, mi nismo primetili da je NATO nešto preduzeo nakon što je Turska dovela u pitanje teritorijalnu celovitost moje zemlje", rekao je on.

"Treba pokazati solidarnost s Grčkom i Kiprom ako želimo zaista da shvatiti ono o čemu je govorio izvestilac", naglasio je Marias. Plan poboljšanja vojne mobilnosti uključuje gradnju luka, železničkih pruga i mostova koji bi omogućili brži prevoz jedinica i vojne opreme širom Europe. Kelam je istakao dvostruku korist koju bi donelo ostvarivanje toga plana.

"Istovremeno to može imati i civilnu dimenziju jer se time mogu da poboljšaju civilni koridori koji mogu da postanu sposobniji da prevoze težu robu", rekao je Kelam.

"Ključna reč u ovom izveštaju je dvojna uportreba", naglasio je on. Katerina Konečna, iz kluba poslanika Nordijske zelene levice, kritikovala je kako se naglašavanjem vojne mobilnosti ograničavaju sredstva namenjena za civilne infrastrukturne projekte.

"Ulazimo time u vojnu eru. To nije dobro jer mi bismo trebali da finansiramo projekte koji bi trebali pomoći ljudima, a ne vojsci", rekla je. "Trebamo da stvorimo Evropu za mir, a ne za rat", dodala je Konečna. Protivnici ovog plana takođe upozoravaju kako bi uvođenje "vojnog Šengena" i unapređenje saradnje sa Severnoatlanskim savezom moglo da znači bespotrebno udvostručivanje NATO-a jer su sve zemalje članice EU-a deo tog vojnog saveza.

Kurir.rs/Večernji.hr

Foto: Reuters

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...