Najnovije vesti

50 GODINA OD VELIKOG KORAKA U NEPOZNATO: Svet je bez daha pratio prve korake Nila Armstronga na Mesecu, a samo 20 minuta pre sletanja astronauti su prošli kroz pakao, predsednik Nikson spremio govor u slučaju tragedije! (VIDEO)
Foto: Printscreen Wikipedia

zlatni jubilej

50 GODINA OD VELIKOG KORAKA U NEPOZNATO: Svet je bez daha pratio prve korake Nila Armstronga na Mesecu, a samo 20 minuta pre sletanja astronauti su prošli kroz pakao, predsednik Nikson spremio govor u slučaju tragedije! (VIDEO)

Planeta

Prva četiri dana putovanja svemirskog broda Apolo 11 na Mesec išla su po planu, ali samo dvadeset minuta pre sletanja posada susrela s nizom užasnih problema.

Ceo svet netremice je pratio tog 20. jula 1969. godine završnu fazu spuštanja na Mesec. Tada je nakratko izgubljena radio veza s kontrolnim centrom u Houstonu. Potom se oglasio alarm dok je mesečev modul Orao kojim su upravljali Edvin Baz Oldrin i komandant misije Nil Armstrong bio usred sletanja.

Orao se dva sata ranije odvojio od glavnog dela letelice, komandnog modula Kolumbija, u kojem je, u orbiti, ostao treći astronaut Majkl Kolins. Bio je to zabrinjavajući trenutak za Armstronga, sjajnog probnog pilota i aeronautičkog inženjera.

 

Rečeno im je da nastave misiju. U Hjustonu su primetili kako je kompjuter na brodu preopterećen, ali su svi sistemi i dalje bili funkcionalni.Ispod njih, Mesečevi krateri su brzo prolazili.

 

"Prebrzo, zaključio je Armstrong - ovom brzinom preletećemo mesto sletanja za nekoliko milja".

Prebacio se na ručno upravljanje gledajući kroz prozor i počeo da traži novo mesto za sletanje. Međutim, nije mogao da pronađe savršeno mesto i bojao se da će spuštanje biti grubo.

 

"Poprilično kamenito područje", rekao je Oldrinu. "Sletećemo upravo na onaj krater", rekao je Armstrong. U međuvremenu se gorivo ubrzano trošilo.

Iz Hjustona su odbrojavali do presudnog trenutka kada će Orao imati dovoljnu količinu goriva ili za sletanje u 20 sekundi ili prekid. Ostalo je samo 30 sekundi do tog trenutka. Armstrong se u tišini koncentrisao

 

"Slab kontakt", rekao je Oldrin, što je značilo da je jedan senzor noge letelice dotakao tlo. Motori su ugašeni.

"Houston, ovde Baza Tišine. Orao je sletio.", rekao je Armstrong.

 

"Čujemo vas. Mnogo je ljudi ovde skoro poplavelo. Sada ponovno dišemo. Puno vam hvala.", odgovorio je Čarli Djuk, osoba koja je iz Hjustona komunicirala sa astronautima.

Istorija beleži da je oko 400.000 ljudi radilo na svemirskom programu Apolo, sli su ključne dve osobe. Predsednik Džon F. Kenedi pozvao je 1961. godine svog potpredsednika Lindona Džonsona da pobedi Sovjete u svemirskoj trci.

 

"U strateškoj smo svemirskoj trci sa Rusima koju gubimo", pisao je Kenedi. "Ako čovek ove godine uđe u Zemljinu orbitu, njegovo ime biće Ivan".

Džonson se javio ocu NASA svemirskog programa, Verneru fon Braunu.

Taj bivši nacista i genijalni naučnik izumeo je V-2 rakete koje su korišćene za bombardovanje Londona u Drugom svetskom ratu.

 

Po završetku rata, predao se Amerikancima koji su ga, uz stotine njegovih najboljih inženjera, angažirali za rad na tajnoj "Operaciji Spajalica" u Alabami.

Fon Braun je Džonsonu rekao da Amerikanci mogu da sustignu Ruse i ubedljivo ih pobede kada je reč o slanju čoveka na Mesec, ali ako odmah započnu sa radom na velikoj potisnoj raketi.

 

Kenedi se kasnije te godine obratio Kongresu i obećao da će "poslati čoveka na Mesec i sigurno ga vratiti na Zemlju" do kraja decenije. Osam godina kasnije, kada je cilj ostvaren predsednik je bio Ričard Nikson. U slučaju tragedije, pripremio je izjavu: "Sudbina je odredila da ljudi koji su otišli da istraže Mesec u miru onde i počivaju".

Međutim, napor se isplatio. Sve se dogodilo vrlo brzo zahvaljujući tome što je Kongres misiji dao blanko ček. Između oktobra 1968. i maja 1969. lansirane su četiri pripremne misije Apolo. Armstrong je za komandanta jedanaeste misije odabran u ddecembru 1968. godine.Nekoliko meseci pre lansiranja, Armstrong je poručio Oldrinu kako će iskoristiti svoj čin i da će on biti taj koji će prvi zakoračiti na površinu Meseca.

 

Milion ljudi okupilo se 16. jula da isprati lansiranje ogromne Fon Braunove raketa sa kapsulom Apola 11, ali su mnogi sumnjali da će sletanje na Mesec uspeti u prvom pokušaju.

 

"Imao sam osećaj da imamo 90 odsto šanse da se bezbedno vratimo i oko 50 posto šanse za uspešno sletanje na Mesec", priznao je 1999. godine Armstrong. Za one u SAD sletanje je bilo predviđeno za nedelju uveče.

U Evropi, iako je već bila noć, svi su bili uz televiziju, čulo se samo pucketanje radijske komunikacije sve dok Armstrong nije postavio crno-belu kameru pre svoga prvog koraka.

 

Njegova baka savetovala mu je da to ne radi ako oseti da je u opasnosti, sa čim se i sam složio. Dok se spuštao do dna merdevina, uočio je kako su noge za sletanje uronile u tlo samo nekoliko santimetara, a površina se činila kao da je od sitnog zrnevlja. "Gotovo kao prah", prisećao s ekasnije.

Potom je preko radija poručio: "OK, sada ću da siđem sa merdevina".

Kratko je pauzirao, a onda izrekao poznatu rečenicu. "Ovo je mali korak za čoveka, velik za čovečanstvo" rekao je tog 21. jula 1969. godine.

 

Prema Armstrongu, ta rečenica nije bila planirana. "Jedini problem je bio taj što rečenica, bez neodređenog člana ("a man"), nije gramatički ispravna. Armstrong tvrdi kako je to i nameravao reći, ali da se nije čulo.

 

 

Boje na mesecu zavise od ugla Sunca i kreću se od smeđe preko sive do crne. Takođe s etreba navići na nizak nivo gravitacijeije.

"Počeo sam pomalo trčati okolo i osećao sam se kao da sam u usporenom snimku, često sa obe noge u vazduhu", napisao je Oldrin u knjizi 2009. godine.

 

Tokom dva i po sata Armstrong je fotografisao hrpe kamenja dok je Oldrin instalirao seizmometar i dva druga naučna instrumenta. Postavili su američku zastavu i ostavili za sobom nekoliko predmeta, uključujući medalju u čast prvom čoveku u svemiru, Rusu Juriju Gagarinu. Od 857 crno-belih fotografija i 550 u boji, samo četiri prikazuju Armstronga. Na većini je Oldrin. "On je puno fotogeničniji od mene", šalio se kasnije Armstrong.

 

 

Do trenutka kada je trebalo da se vrate natrag, astronauti su bili prekriveni prašinom. "Smrdelo mi je, kao mokar pepeo u kaminu", komentarisao je Armstrong u pilotskoj kabini. Kolins je za to vreme u orbiti čekao 22 sata.

"Poslednjih šest meseci najviše sam se bojao da ću morati da ih ostavim na Mesecu i sam se vratim na Zemlju", pisao je Kolins kasnije.

 

"Ako ne uspeju da se uzdignu sa površine ili se sruše, ne planiram da izvršim samoubistvo. Vraćam se odmah, ali znam da ću do kraja života živeti sa metom na leđima".

 

Na sreću, motor modula dobro je radio i vratio Armstronga i Oldrina na Kolumbiju, posle čega su zajedno s Kolinsom nastavili dug put prema Zemlji.

U atmosferu su ušli 24. jula kada se kapsula nakratko pretvorila u vatrenu kuglu na nebu, pre nego što su se otvorila tri padobrana i bezbedno je spustila u Tihi okean.

 

Na prvoj konferenciji za medije, tri nedelje kasnije, novinari su upitali trojicu astronauta razmišljaju li o povratku na Mesec.

"U karanteni nismo imali mnogo vremena za meditaciju", odgovorio je Armstrong. Nitko od njih nije se više vratio u svemir. Posle još šest misija, program Apolo ukinut je 1972. godine. Tek se s dolaskom Donalda Trampa na mesto predsednika u SAD odlučeno je da se ponovo putuje na Mesec. Program će se zvati Artemis, prema Apolonovoj sestri Artemidi, a planira se i slijetanje prve žene na Mesec.

 

Kurir.rs/Jutarnji.hr

Foto Wikipedia

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...