Površina Zemljinog satelita je naizgled imala crvenu ili tamno sivu boju u piku eklipse oko 23:30 sati, prenosi BBC na srpskom.
Delimično pomračenje Meseca videlo se širom Afrike, većeg dela Azije, istočnog dela Južne Amerike i zapadne Australije.
Ovaj astronomski fenomen dogodio se tačno na godišnjicu poletanja na Mesec prve rakete svemirske misije Apolo 11.
Posadu su činili Nil Armstrong, Baz Aldrin i Majkl Kolins.
Četiri dana kasnije, Armstrong je postao prvi čovek koji je zakoračio na Mesečevu površinu.
Do pomračenja dolazi kada Zemlja prelazi između Sunca i Meseca, bacajući senku na mesečevu površinu. Pomračenja Meseca se dešavaju samo u noći punog meseca. Sledeće delimično pomračenje ne očekuje se do 19. novembra 2021.
Poslednje potpuno pomračenje meseca, poznato kao "super krvavi vučji mesec", mogao se videti u januaru.
Posmatrači neba neće moći da ponovo ga vide sve do 2029. godine, ako dozvole vremenski uslovi.
Kurir.rs / Tanjug
Foto: EPA / Clemens Bilan / Nemačka / Berlin
NE PROPUSTITE
