"Očekujemo prisustvo 40 inostranih delegacija, oko 250 gostiju iz celog sveta, među njima predsednike, premijere, predsednike parlamenata, ministre spoljnih poslova, ministre odbrane, a takođe i izaslanike evropskih kraljevskih porodica. Na Trgu Pilsudskog govore će održati predsednici Poljske, Nemačke i SAD", rekao je novinarima šef kancelarije poljskog predsednika Kšištof Ščerski.
Poljska konzervativna stranka koja je na vlasti Pravo i Pravda odabrala je format obeležavanja izbijanja poslednjeg svetskog rata u krugu današnjih saveznika iz NATO i Evropske unije, kako bi izbegli predsednika Rusije koji na ovu godišnjicu, za razliku od prethodne okrugle, nije pozvan.
Zbog ranijih sporova oko obeležavanja te godišnjice na poluostrvu Vesterplate sa vlastima Gdanjska gde vlada poljska opozicija, i zbog Donalda Trampa, centralna svečanost je premeštena prvi put iz Gdanjska u Varšavu.
Šef kancelarije poljskog predsednika rekao je novinarima da će "Sećanje i upozorenje" biti glavni motiv govora predsednika Poljske, Nemačke i SAD u Varšavi, a naći će se i na prigodnom zvonu koje će biti poklonjeno gradu Vjelunj.
Prethodno će zajedno nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer i predsednik Poljske Andžej Duda u svitanje 1. septembra odati poštu civilnim žrtvama Drugog svetskog rata u gradu Vjelunj u centralnoj Poljskoj, koji su Hitlerovi avioni ratnog vazduhoplovstva prvo bombardovali u 4.40 ujutru, dok je gradić spavao, iznenada, dok još Nemačka nije objavila rat Poljskoj.
Tri četvrtine Vjelunja ostalo je u ruševinama, bombardovane su i bolnica i sinagoga, a u bombardovanju je, kako najčešće navode istoričari, jer preciznog spiska nema, poginulo oko 1.200 ljudi.
"Vjelunj je bombardovan među prvima, sasvim bespomoćni, nevini grad bez ikakvog vojnog ili strateškog značaja. Da pokažu da je rat totalni, bombardovana je bolnica, crkva, sinagoga, samo da se zaseje teror i započne totalni rat", kazao je Ščerski.
Pre 10 godina, na 70. godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata Vladimir Putin, tada premijer, bio je jedini od 20 pozvanih predsednika vlada kome je pripala čast da se na poluostrvu Vesterplate obrati Evropljanima.
Putin je tada pozvao i ostale zemlje Evrope da osude svoje grehe i zločine prošlosti i dogovore sa nacistima, isto onako kako je to učinila Rusija osudom pakta Ribentrop-Molotov o nenapadanju između Hitlerove Nemačke i Staljinovog Sovjetskog saveza.
"Od 1934. godine do 1939. godine trajala su nastojanja da se umire nacisti koji su preuzeli vlast u Nemačkoj. To je rađeno preko paktova i sporazuma koji su s moralne tačke gledišta bili neprihvatljivi, a politički opasni i loši", rekao je tada Putin.
On je podsetio da je i Poljska 1934. godine sklopila pakt o nenapadanju sa Hitlerovom Nemačkom, a takođe i na Minhenski sporazum velikih sila sa Nemačkom iz 1938. godine čija je žrtva još pred rat bila Čehoslovačka.
Na 70. godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata Putin je takođe podsetio na strahovitu cenu kojom je plaćena pobeda u ratu, posebno u njegovoj zemlji, pošto su, kako je naglasio, čitavu polovinu od 50 miliona poginulih predstavljali građani Sovjetskog Saveza.
"Samo oslobađanje Gdanjska odnelo je živote 53.000 vojnika Crvene armije. Za oslobađanje Poljske živote je položilo čak 600.000 crvenoarmejaca", rekao je tada Putin.
Kurir.rs/Beta
Foto: AP
NE PROPUSTITE
