Lednici od Himalaja do Antarktika ubrzano se tope pa gradove poput Njujorka ili Šangaja verovatno čekaju redovne poplave.
Na izveštaju je radilo više od 100 naučnika iz 36 zemalja, a radi se o poslednjem od tri specijalna izveštaja IPCC-a posle onoga iz oktobra prošle godine, koji je pokazao da imamo vremena samo do 2030. godine da bismo održali globalno zagrevanje ispod 1,5 stepeni Celzijusovih.
"Ovaj izveštaj je jedinstven. U njemu su prvi put analizirani podaci s najudaljenijih krajeva sveta; od najviših planina udaljenih polarnih regija do najdubljih predela okeana", rekao je Ko Baret, potpredsednik IPCC-a.
"Otkrili smo kako su na ovako udaljenim područjima događaju očigledne promene podstaknute globalnim zagrevanjem za koje su glavni krivci ljudi“, dodao je.
Kako se navodi, zagrevanje je uzelo maha i već sada postoje po klimu negativne posledice, poput povećanja nivoa mora, koje se više ne mogu zaustaviti.
Ipak, naučnici smatraju da čovečanstvo još ima izbora, odnosno, može da odlučiti da hitno zaustavi globalnu zavisnost o fosilnim gorivima.
"Ključna poruka jeste da imamo izbor. Budućnost nije zapisana u kamenu", kaže okeanograf Majkl Meredit.
Nalazi IPCC-a pokazuju da se naša planeta ubrzano zagreva, što se pogotovo primećuje po otapanju lednika od Grenlanda do Antarktika i da će se nivo mora do kraja ovog veka verovatno povećati značajno više nego što je predviđeno.
Ledena ploča na Grenlandu koja može, ako se otopi, da poveća nivo mora za 6 metara, topi se najbrže. Između 2006. i 2015. izgubila je u proseku više od 275 gigatona leda godišnje.
Ledeni pokrivač Antarktika takođe rapidno nestaje. Gubitak njegove mase utrostručio se između 2007. i 2016. godine u odnosu na prethodnih deset godina.
Naučnici smatraju da će se zbog ubrzanog otapanja Antarktika, ako nastavimo ovim tempom emisije gasova staklene bašte, nivo mora do 2100. godine verovatno povećati za 1 metar.
Do 2300. godine rast nivoa mora mogao bi da premaši pet metara.
Kurir.rs/Index.hr Foto: EPA
NE PROPUSTITE
