Ali istovremeno, postoji barem teoretska mogućnost da će Iran udariti odmazde daleko od samog Bliskog Istoka. Ova država ima veliku mrežu paravojnih militantnih grupa koje su već izvele terorističke napade u inostranstvu. Tako se sumnja da je libanski Hezbolah, po nalogu Teherana, 1994. godine raznio jevrejski centar u Buenos Ajresu, usmrtivši 85 ljudi i ranivši stotine, koristeći bombaš samoubicu 1994. godine. Čini se da Hezbolah stoji iza bombardovanja izraelskih turista u Bugarskoj 2012. godine, ubivši šest ljudi, a 32 povređeno.
Pored toga, Iran takođe ima impresivan arsenal sa hiljadama krstarećih i balističkih raketa kratkog, srednjeg i dugog dometa. Iako ne mogu ni blizu Sjedinjenih Država da dosegnu saveznike Izrael i Saudijsku Arabiju.
Rakete su postale centralno sredstvo u iranskoj projekciji moći i sposobnosti za uskraćivanju pristupa pomorskim i vazdušnim silama SAD-a i Zaliva u regionu, piše američki Centar za strateške i međunarodne studije u okviru svog Projekta protivraketne odbrane.
A ono što nam je posebno zanimljivo je da najdalkije rakete mogu dosegnuti čak i jugoistočnu Evropu - uključujući i Srbiju - koliko god bilo neverovatno da bi Iran mogao da odluči napadne region.
Prema informacijama koje je objavio CSIS, iranska krstareća raketa Soumar mogla da pogodi bilo koj deo Srbije, a u susednoj Hrvatskoj na primer, Split i Osijek, ali ne i Zagreb ili Rijeka. Soumar ima domet od 2-3 hiljade kilometara, ali za razliku od drugih, njegova operativnost nije potvrđena, već se samo pretpostavlja da je u funkciji.
Prema izveštaju američkog Ministarstva odbrane, Iran ima najviše raketa na Bliskom Istoku, što nadoknađuje njihov relativni nedostatak vazdušne superiornosti u odnosu na rivale kao što su Izrael i Saudijska Arabija.
Razvoj raketa dugog dometa zaustavljen je 2015. godine, kao deo obustave razvoja nuklearnog programa. Međutim, moguće je da se razvoj nastavio s obzirom na nesuglasice oko nuklearnog sporazuma.
Kurir.rs/Index.hr Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
