Zelenski je izrazio nadu da će sukob biti okončan do kraja svog predsedničkog mandata 2024. godine.
"Za pet godina (od 2019, kada je preuzeo dužnost) okončaćemo rat, vratiti naš narod, i tako ću postati predsednik sa razlogom", rekao je Zelenski.
On je međutim ponovio da neće učestvovati u dijalogu s liderima samoproglašene Republike Donbas.
"Spremni smo da razgovaramo s mirnim stanovništvom tih teritorija, ali nismo spremni da razgovaramo sa onima koje međunarodna zajednica ne priznaje", rekao je Zelenski na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti.
Sukob na istoku Ukrajine izbio je u aprilu 2014. godine, nekoliko nedelja pošto je Rusija pripojila crnomorsko poluostrvo Krim.
Zelenski je zahvalio SAD za podršku tokom njenog sukoba s Rusijom i izrazio nadu u "svež početak" odnosa Kijeva i Vašingtona pošto je završen postupak opoziva američkog predsednika Donalda Trampa.
Ukrajina i Zelenski su bili u centru rasprave tokom procesa Trampovog opoziva, zbog njihovog telefonskog razgovora u julu 2019. godine kada je Tramp vršio pritisak na Zelenskog da istraži poslovanje u Ukrajini sina svog rivala - predsedničkog kandidata američkih Demokrata, Džozefa Bajdena.
Zelenski je rekao da želi da poseti Belu kući, a pozvao je i Trampa da dođe u Kijev.
"Imamo dobre odnose sa SAD i zahvalan sam Amerikancima zbog njihove podrške", rekao je ukrajinski predsednik.
Zelenski je rekao da želi da raspiše za oktobar lokalne izbore u celoj Ukrajini i uključujući na istoku, pod kontrolom proruskih pobunjenika. Dodao je da glasanje ne može da bude sprovedeno dok su sukobi.
Ukrajinski predsednik je dodao da će sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom u aprilu razmotriti novu razmenu zatvorenika. Naveo je da je oko 200 Ukrajinaca zatočeno na istoku zemlje.
U Minhenu je danas nastavljena Bezbednosna konferencija uz učešće 35 šefova država ili vlada, stotinak ministara inostranih poslova i odbrane, i zvaničnika medjunarodnih organizacija.
Kurir.rs / Tanjug, Beta, Foto: AP / Sven Hoppe / dpa
NE PROPUSTITE
