U gradovima širom sveta na snazi su ogromne restrikcije, od blokada i zatvaranja škola do ograničenja kretanja i zabrana masovnih okupljanja, što Kao nezabeležen primer globalnog odgovora na pandemiju, BBC postavlja pitanje kada će se ona završiti i kada će ljudi moći da nastave sa svojim životima.
Britanski premijer Boris Džonson rekao je da veruje da Britanija može da "preokrene borbu" protiv epidemije u narednih 12 nedelja i pobedi korona virus, ali BBC ocenjuje da čak i ako broj slučajeva počne da opada u naredna tri meseca, "i dalje je daleko od kraja".
Trenutna strategija zatvaranja velikih delova društava nije dugoročno održiva, socijalna i ekonomska šteta bi bila "katastrofalna", napominje britanski javni servis i navodi da je zemljama potrebna "strategija izlaza", odnosno način da ukinu restrikcije i vrate život u normalnu.
Ali, kako dodaje, korona virus neće nestati.
U tom kontekstu, ukazuje se da postoje tri načina za izlazak iz ovog haosa, a to su vakcinacija, dovoljan broj ljudi koji će razviti imunitet kroz infekciju i trajna promena ponašanja i društva.
Kada je reč o vakcinaciji, ona bi trebalo da ljudima da imunitet kako se ne bi zarazili, ukoliko budu izloženi virusu.
Ukoliko dovoljan broj ljudi, odnosno oko 60 odsto populacije, stekne imunitet, virus ne može da izazove epidemiju, što je koncept poznat kao "imunitet stada".
NE PROPUSTITE
Ove nedelje je, prvi put, jednoj osobi data eksperimentala vakcina u SAD, nakon što je istraživačima omogućeno da preskoče uobičajeno pravila, odnosno sprovedu prvo testiranje na životinjama.
Istraživanje vakcine sprovodi se brzinom bez presedana, ali se ukazuje da ne postoje garancije da će biti uspešno i da će zahtevati imunizaciju na globalnom nivou.
U najboljem slučaju, kako se navodi, od vakcine nas deli između 12 i 18 meseci, ako sve protekne glatko.
To je dug period za čekanje u trenutku kada se ljudi širom sveta suočavaju s društvenim restrikcijama "bez presedana" u periodu mira.
Kada je reč o sticanju prirodnog imuniteta, BBC navodi da je kratkoročni plan Velike Britanije da smanji broj slučajeva što je više moguće kako bolnice ne bi bile preopterećene, jer manji broj kreveta na intenzivnoj nezi znači veći broj žrtava.
Kada bi se smanjio broj slučajeva, to bi moglo da dovede do ukidanja određenih mera, dokle god broj slučajeva ne poraste i ne dođe do potrebe za drugim krugom restrikcija.
Kada bi to moglo da se dogodi je neizvesno, ističe BBC i dodaje da bi takva situacija mogla da, nenamerno, dovede do razvoja "imuniteta stada" kako bude rastao broj zaraženih.
Međutim, za razvoj "imuniteta stada" možda bi trebalo da prođe i nekoliko godina, rekao je profesor Nil Ferguson sa Imperijal koledža u Londonu.
"Tako da, na kraju, ako bismo nastavili sa ovim dve i više godina, možda bi naposletku značajan deo zemlje bio zaražen da dođe do određenog stepena zaštite zajednice", rekao je profesor Ferguson.
Treći način BBC objašnjava pod podnaslovom "Alternative - bez jasne tačke kraja", citirajući profesora sa Univerziteta u Edinburgu Marka Vulhausa, koji kaže da je treća opcija "stalna promena našeg ponašanja, koja nam omogućava da održimo nizak nivo stope transmisije".
To bi značilo da bi neke od mera, koje su trenutno na snazi, morale i da ostanu ili bi trebalo da se uvede rigoroznije testiranja i izolacija pacijenata.
Takođe, razvijanje lekova kojima bi mogla uspešno da se leči infekcija moglo bi da pomogne u razvoju ostalih strategija.
Oni bi mogli da se koriste čim ljudi pokažu simptome u tzv. procesu "kontrole transmisije", kako bi se sprečilo širenje COVID-19 na druge osobe.
Povećanje broja kreveta u jedinicama za intenzivnu negu bi moglo imalo slični efekat jer bi se povećao kapacitet za borbu protiv većih epidemija.
"Dugorčno, jasno je da je vakcina jedan način da izađemo iz ovoga i mi se svi nadamo da će se to dogoditi šo je pre moguće", kaže britanski profesor Kris Viti i poručuje da će nauka naći rešenje na globalnom nivou.
Sve vesti iz sveta i regiona u vezi sa koronavirusm pratite OVDE.
Kurir.rs / Tanjug, BBC Foto: AP/Emilio Morenatti
NE PROPUSTITE
