Najnovije vesti

RASIZAM RAZDIRE MOĆNU EVROPSKU NACIJU: Prošla godina bila najgora, broj napada u stalnom porastu! (VIDEO)
Foto: AP

opasno

RASIZAM RAZDIRE MOĆNU EVROPSKU NACIJU: Prošla godina bila najgora, broj napada u stalnom porastu! (VIDEO)

Planeta

Od nasilne smrti Džordža Flojda protesti širom SAD ne prestaju. Gotovo devetominutna borba tog Amerikanca afričkog porekla za goli život pokrenula je i mnoge građane Nemačke. Prošlog vikenda na desetine hiljada građana je širom zemlje protestovalo protiv rasizma.

Ali na tim demonstracijama nije jedina tema bila smrt Džordža Flojda, već i rasizam u samoj Nemačkoj. Svakodnevni rasizam, netrpeljivost prema strancima i napadi s radikalno desnom pozadinom i u toj zemlji su deo svakodnevice.

Nove statistike potvrđuju taj zabrinjavajući trend. Diskriminacija na osnovu rase ili etničke pripadnosti osetno je porasla. Prema godišnjem izveštaju Saveznog ureda za antidiskriminaciju (ADS) za 2019, broj prijavljenih slučajeva u Nemačkoj porastao je u poređenju s prošlom godinom za deset odsto, na 1.176.

Od 2015. se broj tih prijava više nego udvostručio, pokazuje izveštaj ADS. Taj ured od 2006. pruža i savete osobama koje se osećaju diskriminisano zbog svoje boje kože, porekla, vere, svetonazora ili polnog identiteta.

„Nemačka ima trajni problem s rasističkom diskriminacijom i ne pomaže dovoljno onima koji su pogođeni tim fenomenom“, izjavio je šef ADS Bernhard Franke prilikom predstavljanja ovogodišnjeg izveštaja. On naglašava da ljudi koji su time ugroženi imaju osećaj da su sa svojim problemima prepušteni sami sebi, i ocenjuje da to „ima dugoročne posledice po društveno zajedništvo“.

U predgovoru za izveštaj, Franke navodi da je 2019. bila godina u kojoj su „mržnja i neprijateljstvo prema određenim grupama građana ostavile duboke i bolne tragove“, počevši od ubistva demohrišćanskog političara Valtera Libkea, koji se zalagao za izbeglice, preko napada na sinagogu u Haleu, pa do mnogih svakodnevnih slučajeva rasne diskriminacije.

Mušterija jednog frizerskog salona pozvala je i pitala: „Gde je moja crnčuga? Najviše volim kad mi on masira glavu“ Jedna majka svedoči da je njen sin zbog tamnije boje kože bio pretučen u školi, a učiteljica je to videla i nije reagovala Jednu inženjerku iz Sirije su kolege na novom radnom mestu pitale da li je ona tu zaposlena da im kuva kafu Vrh ledenog brega

U izveštaju se navodi da mnogi pogođeni imaju osećaj da se situacija već godinama ne poboljšava, da napadi i ubistva s radikalno desnom pozadinom uvek prodrmaju društvo, ali da se i dalje strahovi i iskustva građana s migrantskom pozadinom ne shvataju ozbiljno.

Napadi i ubistva su pritom samo vrh ledenog brijega, piše u izveštaju. „Svakodnevni rasizam počinje s oglasima za stanove u kojima se otvoreno navodi da se ne primaju stranci; sa zabranama ulaska u diskoteke, jer ’ljudi kao što si ti prave probleme’; sa šefom koji kaže da kolega koji je ispričao rasistički vic ’sigurno nije tako mislio’.“

Prošle godine je svaka treća osoba s migrantskim poreklom izjavila da je u poslednjih deset godina iskusila diskriminaciju prilikom potrage za stanom. Istovremeno, 41 odsto ispitanih reklo je da bi „imalo problema“ ili čak „velikih problema“ da izda stan nekoj osobi stranog porekla.

Opšti zakon o jednakom tretmanu zabranjuje diskriminaciju, ali pravna zaštita je često upitna zbog mnogih izuzetaka u zakonu. Jedno pravno veštačenje pokazuje i da se antirasistička smernica Evropske unije u nemačkoj svakodnevici nedovoljno primenjuje.

Savezni ured za antidiskriminaciju od zakonodavca traži poboljšanje pomoći za osobe pogođene diskriminacijom. Isto tako mora biti poboljšana i pravna zaštita u slučaju diskriminacije koja proističe iz sistema.

Političari su svesni tih nedostataka. Bivša predsednica vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Anegret Kramp-Karenbauer za DW izjavila da se o svim aspektima mržnje prema strancima i rasizmu redovno raspravlja u jednom posebnom odboru vlade Nemačke. Tu se recimo raspravlja i o mogućnosti da se ljudi anonimno prijavljuju za posao ili za iznajmljivanje stana.

Neke zakonske promene u tom smislu već su pokrenute. Tako je u Berlinu nedavno stupio na snagu antidiskriminacioni zakon koji omogućava lakše podnošenje pritužbi i prijava u slučaju diskriminacije, a zakon predviđa i odštete.

Savezni ured za antidiskriminaciju prošle godine je reagovao na ukupno 3.580 slučajeva diskriminacije. Pored pritužbi zbog diskriminacije na osnovu porekla, 29 odsto pritužbi se odnosi na polnu diskriminaciju iza čega sledi disikriminacija zbog telesnih nedostataka (26%), starosti (12%), vere (7%), polnog identiteta (4%) pogleda na svet (2%).

Najveći broj slučajeva diskriminacije odnosi se na traženje posla, ali tu su i druge situacije, poput potrage za stanom, prilikom kupovine ili u ugostiteljskim objektima, te pri poslovanju s bankama ili osiguravajućim kućama.

Kurir.rs/DW Foto: AP

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...