Najnovije vesti

ISPALJEN JE SREBRNI METAK NA TRAMPA: To je uradila KRTICA iz najbližeg okruženja predsednika! Evo šta se KRIJE iza svega
Foto: AP

U SUSRET IZBORIMA U SAD

ISPALJEN JE SREBRNI METAK NA TRAMPA: To je uradila KRTICA iz najbližeg okruženja predsednika! Evo šta se KRIJE iza svega

Planeta

Knjiga Džona Boltona „Soba gde se sve događalo: Memoari iz Bele kuće“ u medijima će biti predstavljena kao „srebrni metak“ koji će Trampu „doći glave“, ali neće poljuljati njegovo biračko telo, ocenjuje Srđa Trifković, spoljnopolitički urednik časopisa „Hronikls“.

Komentarišući aferu koja je izbila u Sjedinjenim Državama oko objavljivanja memoara nekadašnjeg prvog čoveka američkog predsednika i njen uticaj na aktuelnu američku administraciju u svetlu negativnog konteksta u kojem je Tramp u njoj predstavljen, Trifković podseća da je i sam, u trenutku Boltonovog imenovanja za savetnika za nacionalnu bezbednost, u tekstovima koje je objavio „Hronikls“ upozoravao da će Bolton biti „krtica“ u Trampovom timu jer je reč o neokonzervativnom jastrebu koji, kako kaže, nije video rat koji mu se nije dopao.

„Ja nisam u tim tekstovima direktno aludirao na mogućnost da će on kasnije da ofira neke detalje koji su apsolutno neadekvatni za čoveka koji je bio ličnost od poverenja predsednika. Više sam mislio da će Trampa da gura u rat protiv Irana, što je svesrdno i pokušao. Prošle godine imali smo dve epizode koje su bile Boltonovo zamešateljstvo, raketiranje saudijskih naftnih postrojenja i navodne napade na tankere u Persijskom zalivu, za šta su takođe bili optuženi Iranci. Tramp je odoleo tom pritisku i u poslednji čas je stornirao već najavljene vazdušne napade na iranske ciljeve, koji bi verovatno vodili ka nekontrolisanoj eskalaciji situacije“, navodi naš sagovornik.

Bolton je, kategoričan je Trifković, tipičan izdanak američkog establišmenta koji smatra da je neprihvatljivo da je Tramp skoro četiri godine na vlasti, a da nije započeo ni jedan novi rat.

foto: EPA-EFE/Doug Mills / POOL

„Jer, za ime Boga, u cilju finansiranja vojnoindustrijskog kompleksa Americi je potrebno da fabrikuje na samo potencijalne neprijatelje, već i stvarne, protiv kojih se vode ozbiljne operacije koje zahtevaju izdatke merene milijardama dolara“.

U osvrtu na uticaj koji će Boltonova knjiga imati na američku javnost Trifković kaže da postoji razlika između objavljivanja dokumenata Pentagona uoči afere „Votergejt“, kada su na videlo izašli eksplozivni i duboko kompromitujući materijali o ponašanju Niksonove administracije i one Lindona Džonsona, i situacije kada memoare objavljuje čovek koji ima ličnu agendu poput Džona Boltona.

„Verujem da će u medijima čitava ova stvar verovatno biti prikazana kao onaj „srebrni metak“ koji će Trampu konačno doći glave. Međutim, mislim da su u stvarnom svetu one realne Amerike linije podele već zacrtane i da, bez obzira na to šta bude objavljeno sa antitrampovske strane, onaj tvrdoušančeni ešalon tradicionalista koji u Trampu još uvek vide odraz autentične Amerike neće biti poljuljan“, kaže Trifković.

Na pitanje gde je moral u potezima poput Boltonovog, sagovornik Sputnjika kaže – nema ga. Pogotovo, ističe, nije moralno u slučaju savetnika za nacionalnu bezbednost.

„Boltonovo ponašanje je nedostojno i ispod svake kritike jer, za razliku od članova kabineta, savetnik za nacionalnu bezbednost bi trebalo da je osoba koja upoznaje predsednika sa raznim opcijama na spoljnopolitičkom planu, osoba koja može da modelira razne strategije i gde sam predsednik može da bude potpuno slobodan u razmenjivanju svojih misli i razmatranju raznih potencijalnih oblika ponašanja. Klasičan primer jednog izvrsnog savetnika za nacionalnu bezbednost je dr Henri Kisindžer, u vreme predsednikovanja Ričarda Niksona, koji je direktno uticao na Niksonovo otvaranje prema Kini, što je krunisano njegovom posetom Pekingu 1972. godine“, ukazuje Trifković.

Kako dodaje, i savetnik za nacionalnu bezbednost u vreme Džimija Kartera, Zbignjev Bžežinski je takođe bio jedan ozbiljan igrač, voleli ga mi ili ne.

„On jeste bio izraziti rusofob i pobornik hladnoratovskog pogleda na svet, ali je u najmanju ruku bio dovoljno diskretan da Karterovo odbijanje da eskalira hladnoratovske tenzije nije pretočio u nekakvu knjigu koja bi ga diskreditovala. Do eskalacije hladnoratovskih tenzija jeste došlo, ali kasnije, kada je Kartera pobedio Ronald Regan na izborima 1980. godine“, napominje sagovornik Sputnjika.

Sličnih primera, kako kaže, ima napretek, gde su članovi tima američkih predsednika imali dovoljno dostojanstva i dovoljno profesionalnog samopoštovanja da se uzdrže od ovakve svinjarije.

Kurir.rs/Sputnjik

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...