Libija pod pukovnikom Muamerom el Gadafijem nije bila ni utopija, kako to mnogi vole da tvrde, a ni brutalna tiranija, kako je predstavljaju na Zapadu.
Ipak, uprkos diktaturi i manjkavostima koje idu uz nju, reč je o kako-tako uređenoj državi u kojoj je većina imala pristojan život. Da je bilo tako, dovoljno je pogledati proste podatke - zemlja nije imala spoljni dug, BDP po glavi stanovnika 2010. bio je 31.094 dolara, litar goriva je koštao 15 centi, nezaposlenost je bila 13,5%, neuhranjenih je bilo manje od pet odsto, a stanovi, zdravstvo i školstvo bili su besplatni. Međutim, ono što Gadafijevu Libiju danas mnogima čini još primamljivijom jeste činjenica da diktatura nije zamenjena demokratijom, već konstantnim ratom i haosom.
Statistika - Pukovnik Gadafi 1967. nasledio je jednu od najsiromašnijih zemalja u Africi, u vreme kada je ubijen transformisao ju je u najbogatiju afričku državu. Pre američke intervencije 2011. Libija je imala najviši indeks humanog razvoja, najnižu stopu smrtnosti novorođenčadi i najduži životni vek na kontinentu.
Danas je Libija propala država. Zapadna vojna intervencija dovela je do najgoreg scenarija - zemlja je postala raj za teroriste i trgovce robljem, silovanja, ubistva i torturu. Za četiri decenije Gadafi je popularisao ekonomsku demokratiju i koristio je nacionalizovano naftno bogatstvo da održava socijalne programe za sve. U njegovo vreme Libijcima nisu bili besplatni samo zdravstvo i školstvo već i struja, dok su bankarske pozajmice bile beskamatne. Posle NATO intervencije sve je puklo - piše istoričar Garikaj Čengu na portalu Counterpunch.org.
Upravo zbog svega što se desilo i ovih deset godina pakla, mnogi Libijci žale za Gadafijem. To i ne čudi, imajući u vidu da su ekonomski parametri danas promenjeni, pa je, primera radi, 2012. BDP po glavi stanovnika bio 23.282 dolara, 2014. 7.175, a 2016. BDP po glavi stanovnika bio 6.246 dolara. Osim toga, rat ni u jednom trenutku nije prestao i sva tri velika grada - Tripoli, Bengazi i Sirt - i dalje su razrušena.
Oni koje su nekad svi podržavali zbog učešća u revoluciji protiv Pukovnika danas nailaze na osudu.
NE PROPUSTITE
Bez izbora - Nije mi bilo loše pod Gadafijem jer mi je otac bio diplomata. Ali nakon što sam izašao na proteste, policija i vojska su me tražili. Morao sam da pobegnem, ali sam se vratio i uključio u borbu. Jedan sam od prvih boraca koji su ušli u Gadafijev kompleks u Tripoliju. Sada mi ljudi govore: "Ti si učestvovao u ovoj katastrofi. Kako ti se sad sviđa?" Naravno da mi se ne sviđa, ali to ne znači da treba da biramo između Gadafija i haosa. Moramo da izgradimo novu Libiju kakvu zaslužujemo. Revolucija je proces - rekao je za Rojters Libijac Hišam el Vindi. Međutim, za sada niko nema ideju kako zaista izvući zemlju iz haosa.
VRHUNAC MREŽNO-CENTRIČNOG RATA: SLIKE UŽASA POMOĆU FOTOŠOPA
Pojam "mrežno-centričnog rata" nastao je u Iraku 2003, da bi se usavršio i razvio u periodu 2004-2011, kada je doživeo punu afirmaciju i ekspanziju, a onda je od 2012. pretvoren u hibridni rat.
Ovaj oblik rata razvijen je u Kancelariji za reformisanje oružanih snaga SAD pod pokroviteljstvom Artura Sibirovskog. Smisao mrežnog rata je potpuna kontrola nad informacijama koja predstavlja centralni element borbenog delovanja.
Borbene jedinice, sistemi veza, informaciona podrška operaciji, oblikovanje javnog mnjenja... ulaze u objedinjeni korpus čiji je krajnji cilj oblikovanje modela ponašanja neprijatelja i neutralnih snaga u situacijama kriza i mira. Primeri delovanja mrežnog rata i uloge novinara mogu se naći od obojenih revolucija do simulakrumske (po Budrijeu) prirode rata u Libiji.
O pomeranju u medijskom proizvođenju stvarnosti najviše se otišlo za vreme građanskog rata u Libiji 2011, kada je uz pomoć ratnih reportera i novinara primenjena destabilizacija i konstrukcija realnosti u sklopu rata za osvajanje Libije. Doktor istorijskih nauka Vebster Tripli uspeo je prilikom posete Tripoliju i razgovorima s nekim libijskim i stranim novinarima da odslika primer i ulogu medija u mrežno-centričnom ratu.
Tripli navodi da je reč o novoj fazi informacionog rata kombinovanog sa delovanjem specijalnih jedinica koji širenjem lažnih informacija o prodoru pobunjenika u Tripoli stvaraju lažnu sliku uspostavljanja nove vlasti.
- Glavni dostavljač nepostojećih svedoka Tviter živnuo je 20. avgusta, kao pogođeno leglo stršljenova. Pobunjenici su izvestili o borbama u centru grada. Bez sumnje, sa smartfonovima i frihend bubicama - bio je ironičan autor.
- Neki od njih su išli toliko daleko da su samostalno uspeli da zauzmu zapadni deo grada (Tripolija). Uz blagoslov svemoćnog Fotošopa, prikazane su slike na kojima se vide pobunjenici u borbi za Tripoli i Zaviju - navodi grupa autora o prikazu mrežno-centričnog rata u Libiji.
Kurir.rs/A. Ivanović - A. Mlakar
NE PROPUSTITE
