Najnovije vesti

RUSIJA PROTIV KINE PROTIV AMERIKE: Da li je 2021. godina kada će se obistiniti Orvelova 1984?
Foto: EPA/RAMIL SITDIKOV / SPUTNIK / KREML

sumorne prognoze

RUSIJA PROTIV KINE PROTIV AMERIKE: Da li je 2021. godina kada će se obistiniti Orvelova 1984?

Planeta

Sa sve većim približavanjem Rusije i Kine, američka administracija bi mogla da bude gurnuta do ivice.

Možda je samo slučajnost što je Rusija krenula sa vojnim pritiscima na Ukrajinu u isto vreme kada je Kina počela da zvecka oružjem oko Tajvana. Proleće je, da parafraziramo Tenisona, doba kada mladići sanjaju o ratu i ta krilatica bi mogla da se primeni i na starije momke poput Vladimira Putina i Si Đinpinga, piše spoljnopolitički komentator Gardijana Sajmon Tisdal.

Rusija i Kina formiraju sve čvršći savez. Iako nema dokaza da su direktno umešani u situaciju u Ukrajini i na Tajvanu, Putin i Si su, bez sumnje, potpuno svesni akcija ovog drugog, koje imaju identičan i uzajamno osnažujući efekat: testiranje administracije američkog predsednika Džoa Bajdena.

Ovo što se sada dešava moglo bi da se shvati kao ultimativno ispunjenje sumorne vizije Džordža Orvela iz njegovog distopijskog romana "1984" o svetu podeljenom geografski, politički i vojno u tri rivalske superdržave: Okeaniju (Severna Amerika plus Britanija), Evroaziju (Rusija i Evropa) i Istaziju (Kina).

Objavljivanje Orvelovog romana 1949. godine poklopilo se sa formiranjem Severoatlantskog saveza NATO i jačanjem Staljinovog Sovjetskog saveza kao nuklearne sile. Te godine je i Mao Cedung proglasio Narodnu republiku Kinu. Pa ipak, piše Tisdal, to su bila stara vremena.

Orvelovo predviđanje beskonačnog globalnog sukoba tri zaraćene strane bilo je preuranjeno. Kini je bilo potrebno vreme da se razvije. Sovjetski savez se vremenom raspao. Sjedinjene Države su iskoristile trenutak i proglasile se za pobednika. Pa ipak, danas deluje da se Orvelov trilateralni svet konačno ostvaruje. 2021. je nova 1984.

Ako se Kina i Rusija trenutno udružuju protiv SAD i njenih saveznika, to je za očekivati u svetu gde nijedna supersila ne može da dominira nad druge dve. Ričard Nikson je 1972. godine zatražio kinesku pomoć protiv Sovjeta. Možda će SAD i Rusija jednog dana udružiti snage proti Pekinga, piše Gardijan.

Zagovornici multipolarnog sveta će reći da je ovo previše uprošćeno stanovište i da je strateška ravnoteža suptilnija i kompleksnija. Recite to ljudima u Donbasu i na Krimu koji su svedoci uznemirujćeg gomilanja ruskih vojnih snaga duž "linije kontakta", navodi Tisdal.

Konsenzus među analitičarima je da Putin neće izvesti invaziju. Pa šta onda on to radi? Ima onih koji navode da ga je na ovo isprovocirala prošlomesečna odluka Ukrajine da ponovo prezume kontrolu nad Krimom koji je Rusija pripojila 2014. godine, kao i obnovljeni razgovori Ukrajine o ulasku u NATO. Banalnije objašnjenje bi bilo da Moskva pritiska Kijev da prekine zastoj u takozvanom mirovnom procesu iz Minska pošto je poslednje primirje u Donbasu propalo.Putinova popularnost je veoma skočila posle aneksacije Krima. Prošlog meseca je iskoristio raskošan skup koji je prenošen na televiziji da povrati nešto izgubljene popularnosti.

Čini se, navodi komentator britanskog lista, da u tome nije uspeo. Rusi su preokupirani pandemijom koronavirusa, niskim platama i sve lošijim socio-ekonomskim izgledima. Više nego ikad Putinov projekat obnove sovjetskog carstva je potpuno nebitan mladima.

Putin je kod kuće pod paljbom pristalica opozicionara Alekseja Navaljnog, ali i zbog optužbi za korupciju. Svega 32 procenta Rusa veruje svom predsedniku, pokazalo je nedavno istraživanje javnog mnjenja Levada centra. Kada se to tako posmatra, gomilanje vojske u Ukrajini deluje kao proračunato skretanje pažnje zarad političkih poena.

Moguće je i da Putin namerno testira rešenost SAD i Evrope. On sigurno nije zaboravio kako je Džordž Buš obećao bezuslovnu podršku gruzijskoj demokratskoj vladi 2005. a onda se povukao kada je 2008. izbio rat sa Rusijom.

Kao što je nedavno primetio analitičar Ted Galen Karpenter, Bajdenova Bela kuća je obećala "bezuslovnu američku podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u svetlu ruske agresije u Donbasu i na Krimu". To u najboljem slučaju liči na taoca fortune, a u najgorem na surovu obmanu, piše Tisdal.

"Paralela između ogromnog ohrabrivanja Ukrajine od strane Vašingtona i Bušove brljotine sa Gruzijom su ogromne i uznemirujuće", naveo je Karpenter. SAD i NATO nisu zaintersovane da zarate sa Rusijom oko istočne Ukrajine kao što ne bi ratovale ni oko Južne Osetije, naveo je ona. A ako bi bile, to bi značilo Treći svetski rat.

Tu leži istinska globalna opasnost - u maglovitom jazu između reči i dela tokom sve intenzivnije trilateralne borbe supersila. Da li će Putin, koga je Bajden nazvao "uzbicom" uzvratiti na blef američkog predsednika? Da li će na drugoj strani sveta to uraditi Si?

Kineski lider deluje kao čovek sklon teškim mislima. Zapad ga je u više navrata omalovažavao, od optužbi za genocid na Ujgurima u Ksindžijangu, preko brutalnosti u Hongkongu, do agresije u morima oko Kine. Šta je to što ga sada pokreće dok njegove snage opsedaju Tajvan, pita se Gardijanov autor.

Jedan odgovor bi mogao da bude da se Si takođe nada da će na taj način skrenuti pažnju sa problema kod kuće. Možda je suočen sa nama nepoznatim izazovima unutar Komuiniscičke partije. Verovatniji odgovor je da želi da obeleži stogodišnjicu Kineske komunističke partije konačnim pokoravanjem Tajvana.

Ujedinjenje sa Tajvanom bi bilo kruna Sijeve zaostavštine. A bliže lične, strateške i vojne veze sa Putinovom Rusijom bi značiče da ne samo što ne bi naišao na otpor iz tog ugla, već bi dobio i nešto aplauza. Tajvan, koliko god bio odlučan da se bori, ne može to da uradi sam. Siju samo Amerikanci stoje na putu.

Da li Si jednostavno troluje vašingtonske proleterijance? Ili im će im u inat uskoro krenuti na Tajvan? Orvelovska noćna mora za Bajden i Zapad bio bi simultana ruska invazija na Ukrajinu i kineski napad na Tajvan.

Izbor Okeanije: rat na dva fronta ili opšte poniženje. Dobrodošli u Vinstonov svet, zakljućuje komentator Gardijana, Sajmon Tisdal.

Kurir.rs/K.P.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...