Najnovije vesti

SUSRET SA HLADNOM POLITIČKOM REALNOŠĆU: Kako su se izjalovili Bajdenovi ambiciozni spoljnopolitički planovi
Foto: EPA/MICHAEL REYNOLDS

surova realnost

SUSRET SA HLADNOM POLITIČKOM REALNOŠĆU: Kako su se izjalovili Bajdenovi ambiciozni spoljnopolitički planovi

Planeta

Posle više nedelja rada na ispravljanju i prepravljanju odluka svog prethodnika, američki predsednik Džo Bajden konačno se posvetio spoljnoj politici i istovremeno pokrenuo više planova i akcija, koje sada ne mogu da se zaustave.

Prvi rezultati su, očekivano, mešoviti ali su svejedno dobar test za Bajdenovu diplomatiju.

Od dolaska na čelo SAD, Bajden je menjao brzine, pravio pauze i analizirao situaciju pre nego što je krenuo sa primenom svojim obećanja iz kampanje. A onda, tri stvari odjednom - povlačenje vojske iz Avganistana, sankcije Rusima i razgovori sa Kinom o klimatskim promenama.

Smela i hrabra retorika poslednjih meseci, poput one da će Saudijska Arabija biti tretirana kao "parija" a ruski lider Vladimir Putin će morati da "plati cenu" mešanja u američke izbore, sada su pokrepljeni i konkretnim akcijama.

Putinu je bilo potrebno manje od 24 sata da odgovori na izbacivanje 10 ruskih diplomata iz Vašingtona, proterivanjem 10 američkih iz Moskve. Tante za kukuriku i to sa kamatom. Bajden je onda uzvratio ponudom na samit sa Putinom ovog leta.

Za sada, piše CNN u analizi Bajdenove spoljne politike, je još uvek rano da li će eventualni samit malo poboljšati odnose dve supersile.

Bajdenov problem je taj što je, dok je on najavljivao da Putin treba da "plati" za uplitanje u izbore 2020. godine, ruski predsednik već uveliko pripremao i sprovodio svoje planove i akcije, uključujući i gomilanje vojske na granici sa Ukrajinom.

Džo Bajden, Vladimir Putin
foto: EPA/ MAXIM SHIPENKOV

Bajden je sasvim sigurno bio svestan da će natezanje sa Putinom biti naporno. Njih dvojica se poznaju od ranije. Bajden je 2011. rekao da je pogledao u Putinove oči i video da ovaj nema "dušu". Prošlog meseca ga je nazvao ubicom. Putin mu je na to poželeo dobro zdravlje. Zbog toga nije iznenađenje što je Bajdenova "ruska politika" već izazvala vrlo odlučnu reakciju.

Pustinjsko kraljevstvo Saudijske Arabije i princ Muhamed Bin Salman su bili prva Bajdenova spoljnopolitička meta. Početkom februara, Bajden je najavio da će SAD prestati da podržavaju akcije Saudijske Arabije u Jemenu.

U roku od nekoliko dana, huti pobunjenici koje podržava Iran pojačali su napade na jemenske i saudijske trupe. Sakriven u senci trnovitog drveta nekoliko milja od linije fronta, jemenski načelnik generalštaba, general Saher bin Aziz rekao je CNN-u da je "rastužen" Bajdenovom odlukom. "Mislili smo da Bajden podržava bezbednost i mir i stabilnost", rekao je on.

U Rijadu i u jemenskoj vladi, zvaničnici su zabrinuti da se Bajden zbunio i da umesto da pomaže savezniku, on podržava američkog neprijatelja - Iran. Naročito pošto je pre toga povukao hutije sa liste terorista.

0280637718, eksplozija, napad, Jemen
foto: Profimedia/SALEH AL-OBEIDI/AFP

Ako je mislio da će smanjenjem pritiska na hutije, ublažiti humanitarnu krizu u Jemenu, Bajden se, kažu ljudi na terenu, grdno prevario. "Ovo je poklon iranskim huti pobunjenicima i šalje pogrešnu poruku", rekao je jemenski ministar informisanja Moamer al Erjani.

Bajden želi da se SAD ponovo uključe u Iranski nuklearni sporazum koji je Tramp napustio 2018. godine i natera Teheran da poštuje uslove plana.

Teheran pak želi da pre toga, SAD ukinu sankcije. U početku je Bajden bio pun nade, čak im je i ponudio neke skromne ustupke ali bez uspeha. A onda je došlo do sabotaže u nuklearnom postrojenju Natanc, za koji je Izrael preuzeo odgovornost, a Teheran odgovorio obogaćivanjem uranijuma do čak 60 posto, potpuno poremetivši Bajdenov tim.

Vrhovni vođa Irana, ajatola Ali Hamenei ponovo je povukao linije u pesku i zatražio od SAD da prvo ukinu sankcije a potom razgovaraju o nuklearnom sporazumu. Šta će se desiti, ostaje da se vidi.

Čak i u Avganistanu, gde je delovalo da je američka politika u skladu sa saveznicima, situacija se promenila.

Krajem marta, generalni sekretar NATO Jens Soltenberg je stajao rame uz rame sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom i rekao: "Otišli smo zajedno, prilagodili smo se zajedno i zajedno ćemo otići kada dođe vreme za to".

Kada je Bajden ovih dana saopštio da je došlo vreme za povratak, nisu svi saveznici bili srećni. Načelnik britanskih snaga, general Nik Karter rekao je BBC-u da povlačenje američkih trupa iz Avganistana do 11. septembra "nije bila odluka koju su očekivali".

0180166095, Australija, vojnici, vojska, Avganistan
foto: Profimedia

Avganistanska vlada sada strahuje od posledica. Jedan visoki zvaničnik rekao je da žali što njegovi sunarodnici nisu bolje iskoristili 20 godina međunarodne pomoći jer bi sada zemlja imala manje problema sa korupcijom, podelama i frakcijama. Javili su se i talibani i poručili Amerikancima da će ih napasti ako ne požure i ne odu iz zemlje dovoljno brzo.

Kina - najveći Bajdenov spoljnopolitički izazov - još uvek nije "testirana". Pozornica se priprema. Saveznici, uključujući EU, Britaniju i Kanadu, slede primer Vašingtona kada je reč o sankcionisanju kineskih zvaničnika zbog tretmana muslimanske manjine u Kini - Ujgura. Sa druge strane, i Kina po planu realizuje svoje zamisli, ukljućujući vojne vežbe u blizini obala Tajvana i jačanje kontrole u Hongkongu.

Ništa od svega ovoga neće šokirati Bajdena. On je iskusan vuk kada je reč o spoljnoj politici. Plivao je decenijama u tim vodama. Ono što će mu predstavljati najveći izazov i nepoznanicu je koliko su američka moć i uticaj erodirali u poslednje vreme.

Zbog toga će, navodi CNN u analizi, njegov spoljnopolitički put biti mnogo manje ispunjavanje planova a mnogo više reagovanje akcije drugih.

Kurir.rs/K.P.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...