Nekoliko vojnika Crvene armije, među njima i fotograf Evgenij Haldej, popeli su se na samu zgradu Rajhstaga, sedište moći Trećeg rajha.
Postavljena je ogromna sovjetska zastava sa čekićem i srpom, što je označilo konačni slom Hitlerovih planova.
Međutim, ubrzo se ispostavilo da će istorijska fotografija postati i jedan od najranijih primera fotomontaže kada je reč o širenju propagande. To se može videti po vojniku Abdulhakimu Ismailovu (pridržava nosioca zastave) koji je na slici imao dva ručna sata, što je mnogima bio dokaz pljačke koju su počinili vojnici Crvene Armije. Drugi su tvrdili da je u pitanju Adrijanov kompas i da je Haldej, da bi izbegao kontroverze, manipulisao fotografijom i uklonio taj detalj.
Bilo kako bilo, jedan od satova je uklonjen s konačne verzije fotografije. Takođe, Haldej je dodao i dim u pozadini kako bi prizor bio što dramatičniji.
Interesantno je da ovo nije bilo “prvo” podizanje zastave na zgradu nemačkog parlamenta. Josif Staljin je 30. aprila naredio zauzimanje zgrade Rajhstaga, kako bi se taj događaj poklopio s međunarodnim praznikom rada koji se slavi 1. maja.
Istoričari danas smatraju da je bilo bar 40 crvenih zastava koje su sovjetski vojnici podizali na Rajhstag tokom bitke za Berlin, ali nije bilo uslova za fotografisanje.
Konačno, 2. maja. fotograf Haldej se popeo na Rajhstag sa zastavom koja je napravljena od 3 stolnjaka samo za ovu priliku. Iako ima neslaganja o tome koji vojnik je tačno držao zastavu, da li je to bio Gruzijac Meliton Kantarija ili Rus Mihail Jegorov, pojedini istoričari tvrde da je fotografisanje posebno inscenirano i da je Aleksej Kovalev zapravo na slici. Kako je svedočio sam Haldej, kada je došao do zgrade Rajhstaga pitao je nekoliko prisutnih vojnika da mu pomognu da namesti kadar, a bilo ih ukupno četvoro na krovu, uključujući njega. Kako se navodi, Kovalev, 18-godišnji Ukrajinac iz Kijeva je postavio zastavu, a tu su bili i Abdulhakim Islamilov iz Dagestana i Leonid Goričev iz Minska.
Međutim, neki smatraju da je sovjetskim vlastima u tom trenutku više odgovaralo da zastavu podigne Staljinov zemljak – Gruzijac i jedan Rus, nego Ukrajinac, Belorus i Dagestanac. I tako je ovim ljudima naređeno da ćute, a slavu su dobili Kantarija i Jegorov.
Trećeg dana maja, simbol sovjetske pobede je skinut sa nemačke skupštine i u junu poslat za Moskvu gde se i danas nalazi u muzeju ruske armije.
Inače, Haldej, ukrajinski Jevrejin, od ranog detinjstva se zanimao za fotografiju, pa je svoj prvi aparat napravio od babinih naočara. U 19. godini je počeo da radi za novinarsku agenciju Tass. Otac i tri od četriri sestre su mu pobijeni u Drugom svestkom ratu. Kako se navodi, on je ujaka zamolio da mu od stolnjaka napravi posebnu zastavu koja će se videti na legendarnoj fotografiji, a ideju za to je dobio videvši američko postavljanje zastava na Ivo Džimu.
Nakon ovog istorijskog snimka, fotografisao je i naciste tokom suđenja u Nirnbergu. Iako je i posle rata nastavio da radi za Tass, 1947. godine je saopšteno u oceni njegovog rada da nisu, kako su naveli, zadovoljni njegovim napretkom. U oktobru 1948. godine otpušten je pod izgovor da se smanjuje kadar. Nastavio je da fotografiše kao frilenser za mnoge sovjetske novine, a 1959. je dobio posao u Pravdi gde je bio do 1970. godine kada je primoran da se penzioniše. Svoje sklanjanje iz službe je prepisao tadašnjem antisemitizmu koji je postojao u sovjetskom državnom vrhu. Umro je 1997. u 80. godini života.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
