Najnovije vesti

FINSKA I ESTONIJA GRADE NAJDUŽI TUNEL NA SVETU POD MOREM Biće dug 92 km imaće veštačko ostrvo, kao novi centar severa EVROPE!
Foto: Printscreen Google Maps

Led na Baltiku više neće bti prepreka

FINSKA I ESTONIJA GRADE NAJDUŽI TUNEL NA SVETU POD MOREM Biće dug 92 km imaće veštačko ostrvo, kao novi centar severa EVROPE!

Planeta
18:29h

Dvadeset šestog aprila 2021. godine Finska i Estonija potpisale su memorandum o razumevanju, što je prvi korak ka izgradnji velikog železničkog tunela Helsinki (Finska) -Talin (Estonija) dugog 92 kilometra, a koji bi išao ispod Baltičkog mora, što bi dve članice EU povezalo i železničkim koridorom, a ne samo pomorskim kao što je bio slučaj do sad.

Izgradnja železničkog tunela ispod Finskog zaliva dugog 92 kilometra skratilo bi putavanje robe i putnika od između dve članice EU sa dva sata na samo 30 minuta i faktički dva grada koje razdvaja zaliv koji je često u zimskim mesecima faktički zaleđen pretvorio u jedan jedinstveni grad.

Za sad procena kaže da bi izgradnja ovakvog tunela koštati oko 14 milijardi evra, a ako se plan realizuje tunel bi trebao da postane operativan između 2030 i 2035 godine, ako se svi rokovi ispoštuju omogući će brzi prevoz ljudi i robe između ova dva grada, s čime bi Skandinavsko poluostrvo bilo još bolje povezanije sa zemljama Centralne Evrope.

Ovu rutu trenutno opslužuju trajketi i brzi putnički brodovi, čije putovanje traje oko 2 sata. Račun kaže da trajekti godišnje obave 7,5 miliona putovanja od Helsinkija do Talina i od Talina do Helsinkija.

Statistički podaci govore da godišnje Finski zaliv pređe osam miliona putnika, a predviđa se da bi broj do 2030 trebao da skoči na neverovatnih 30 miliona, a novi tunel omogućio bi lakše prebacivanje i bolju vezu dva grada.

Ono što planeri tvrde jeste da je ovo najisplativiji projekat koji bi jako brzo povratio uložena sredstva u gradnju jer bi obim putničkog i teretnog saobraćaja zbog brzine transporta bio povećan za 30 posto više nego što je to sada.

Osnovni podaci o tunelu Helsinki- Talin

Tunel Helsinki-Talin je projekat Finsko -estonske transportne veze. Vođa projekta je Regionalno veće Helsinki-Uusimaa u saradnji sa gradovima Helsinkijem i Talinom, okrugom Harju, Finskom transportnom agencijom (FTA) i estonskim Ministarstvom za ekonomska pitanja i komunikacije.

Grad Helsinki će obaviti porcenu uticaja projekta na životnu sredinu, dok će FTA analizirati tehničke i ekonomske zahteve oko izgradnje tunela.

Okrug Harju i gradovi Helsinki i Talin pokrenuli preliminarnu studiju izvodljivosti izgradnje železničkog tunela Helsinki-Talin još u aprilu 2014, a koja je bila završena u februaru 2015. godine. Fokus studije bio je na tehničkoj, ekonomskoj i poslovnoj održivosti ovog železničkog tunela. Ministarstva saobraćaja Finske i Estonije potpisala su memorandum o razumevanju (MoR) za saradnju na projektu FinEst Link u januaru 2016. godine.

Geološki zavod Finske (GTK) završio je akustičko-seizmička ispitivanja potencijalnih obloga za predloženi tunel još 2016. godine. Konzorcijum kompanija Ramboll Finland, Sito, Strafica, Urban Research i Poiri Finland odabran je za utvrđivanje finansijske održivosti i uticaja projekta tunela, u februaru 2017.

Očekuje se da će projekat dobiti sredstva od Evropske unije (EU), privatnih investitora i vlada Finske i Estonije. Inače u junu 2016. godine, EU je odobrila 3,1 milion evra (3,3 miliona dolara) za studije izvodljivosti projekata tunela Helsinki-Talin i FinEst projekta pametne mobilnosti.

Sa dužinom od 92 km, tunel Helsinki-Talin postaće najduži podvodni železnički tunel na svetu po završetku. Prečnik tunela trebao bi biti 17 metara što će omogućiti saobraćaj više vozova

Plan predviđa da će u gradnji biti korišteno i 60 specijalizovanih mašina koje će za bušenje tunela koristit plazmu kako bi što posap što pre bio završen.

Projekat predviđa i formiranje velikog veštačkog naselja, odnsono stambeno poslovna kompleksa na sredini Finskog zaliva, kao i još dva naselja po tri na finskoj strani i po jedan u Talinu, koji će biti srce novog života na Baltiku. Veštačko ostrvo će se graditi iz tehničkih i bezbednosnih razloga, sa zadatkom da bude izlaz u slučaju nužde i da omogućava prirodnu ventilaciju. Ostrvo će zapravo biti grad budućnosti sa energetski pozitivnim statusom. U njemu neće biti saobraćaja, automogila, gužvi, već će kretanje biti moguće isključivo peške ili biciklom.

Inače trenutno se svakog radnog dana 10.000 Estonaca prevozi feribotom na posao u Helsinki, dok desetine hiljada Finaca takođe prelazi u surptan smer svakog vikenda u kupovinu kako bi kupovali alkohol, koji je u Talinu jeftinji nego u Finskoj.

Tunel Helsinki -Talin
foto: Printscreen Google Maps

Duži od železničkog tunela ispod La Manša

Eurotunel ispod Lamanša je dug 50,5 km i povezuje Fokston u Ujedinjenom Kraljevstvu i Kokel u Francuskoj. Na najnižoj tački tunel je na dubini od 75 metara. Tunelom saobraća visokobrzinski Eurostar voz za putnički prevoz i Eurotanel Šatel za transport.

Ideja za vezu pojavila se još 1802, ali je britanska politička elita i javni pritisak odgađao izgradnju tunela zbog nacionalne bezbednosti. Izgradnja Eurotunela, počela je 1988, a završena je 1994. Početna predviđanja budžeta su bila 4,650 milijardi funti što je pokrilo oko 80% cene izgradnje tunela.

Kurir.rs/A. Mlakar

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track