OVO JE IZRAELSKA NAJGORA NOĆNA MORA: Sukob u Gazi je završen, ali im se otkrio front na domaćem terenu! VIDEO

Uostalom, to smo već videli i ranije, raketama ispaljenim sa jedne strane dok su bombe bacane sa druge. Znali smo čak i kako će se drama završiti: dok su američki kreatori politike izražavali podršku izraelskom pravu da se brani, isti glumci van scene (pre svega Katar i Egipat) intervenisali su da posreduju u prekidu vatre - kao što su to činili i ranije.

I tako se sukob završio, mrtve sada oplakuju, a Izraelci i Palestinci vraćaju se svom normalnom životu. Do sledećeg puta.

Pa ipak, među kreatorima politike u Vašingtonu raste uverenje da je ovaj sukob bio drugačiji. I dok je nedavna krvava razmena između Izraela i Hamasa došla do svog predvidljivog kraja, provalija između Izraela i Palestinaca više se ne može zanemariti - i da će, ukoliko se nešto ne preduzme za rešavanje krize, sedamdesetogodišnji višegeneracijski sukob idi i dalje i dalje.

Podjednako je značajno bilo to što se, dok se svet sablažnjavao događajima u Gazi, u samom Izraelu odigravao mnogo presudniji, ako ne i krvavi sukob. Njegove implikacije su duboke.

Ubrzo nakon što je početkom maja izbila serija sukoba između izraelskih doseljenika i palestinskih stanovnika susedstva Čeik Džarah okupiranog Istočnog Jerusalima, jevrejske rulje skandirajući „smrt Arapima“ lutale su ulicama Izraela tražeći Arape za napad. Napadi u Lodu, blizu Tel Aviva, bili su posebno intenzivni, dok je jevrejski gradonačelnik situaciju uporedio sa „građanskim ratom“.

Incidenti, koji su uključivali jezive napade na Arape i paljenje sinagoga, potresli su izraelski politički establišment. Dakle, iako je tačno da je Izrael bio podvrgnut raketnoj vatri iz Gaze, pretnja koju je Hamas predstavljao Izraelu bila je u stvari daleko manja od one sa kojom se Izrael suočio, i sa kojom se i dalje suočava, u gradovima, mestima i četvrtima sopstvene države.

U stvari, nasilje rulje koje se proširilo Izraelom - sa antiarapskim neredima koji su izbili u Akri, Haifi, Jafi, Tamri, Bat Jamu i mnogim drugim lokacijama - bilo je toliko intenzivno da je izraelski ministar odbrane Beni Ganc naredio izraelskim jedinicama granične policije da ojačaju lokalno osoblje za sprovođenje zakona. Dodatne snage bile su neophodne, Ganc je najavio, „da se zaustavi podstrekivanje i agitacija koja razdvaja izraelsko društvo iznutra“. Ono što je Ganc propustio da pomene jeste da su jedinice granične policije koje je pozvao preraspoređene sa Zapadne obale, gde su poznate po svom oštrom tretmanu Palestinaca.

Čak su i Jevreji Izraelci ustuknuli: da li bi Izraelci obučeni za policijsku službu nad Arapima pod okupacijom zaista bili zainteresovani za gušenje nasilja nad Arapima? Za Amerikance, odluka Ganca podsećala je na odluku koju je donela Trampova administracija tokom protesta BLM, kada su teško naoružani zatvorski čuvari iz Teksasa raspoređeni na na ulicama Vašingtona, DC.

U svemu tome, među Amerikancima je postojalo osećanje da je Izrael nacija koja pati od istih institucionalnih mana koje vidimo u Americi, a to je dovelo do smrti Džordža Flojda u maju 2020. godine. Iako Arapi čine tek nešto više od 20 posto izraelskih građana, njihove škole, opštinska infrastruktura, pristup profesionalnim mogućnostima i socijalne usluge znatno zaostaju za ostatkom Izraela.

Tako i arapski gradovi i četvrti ostaju marginalizovani, sa velikom nezaposlenošću, rastućim kriminalom, otuđenjem mladih i široko rasprostranjenim siromaštvom. A u gotovo svim većinski jevrejskim gradovima arapsku manjinu nadgleda teško prisustvo jevrejske policije. Rezultat je sve veće uverenje među izraelskim Arapima da su oni građani drugog reda u naciji koju su drugi dizajnirali, gradili, upravljali i nadzirali.

Posle godina zanemarivanja, mnogi u izraelskoj vladi reagovali su na ovu stvarnost usmeravajući povećana sredstva u Israelsko-arapske zajednice. Ali napredak je postignut polako i neravnomerno, što je rezultat sveprisutnog stava među jevrejskim Izraelcima da jevrejska država treba favorizovati Jevreje, do tačke u kojoj tokom poslednjih sedamdeset godina nije formirana izraelska vlada koja uključuje arapske političke stranke.

Zapravo, zakon iz jula 2018. godine, koji je doneo Kneset, institucionalizovao je jevrejsku dominaciju, navodeći da je „pravo na vršenje nacionalnog samoopredeljenja“ u Izraelu „jedinstveno za jevrejski narod“. Arapski zakonodavci pozdravili su usvajanje zakona rasparavajući ga, poprativši svoje postupke uzvicima „aparthejd“. Dakle, čak i dok su izraelske odbrambene snage (ID) bombardirale Gazu, a Hamas je odgovorio raketnim salvama, mnoga njegova izraelska politička uverenja bila su ispitivana na ulicama Izraela - i u izraelskoj štampi.

Pišući na stranicama Tajms of Izrael, politički komentator David Horovitz istakao je da su arapsku pobunu u Izraelu zasuli politički lideri koji su, kako bi držali izraelsku vladu u rukama jevrejskih političkih partija, zajednički zagovarali sa desnicom - krilatih antiarapskih političkih partija, od kojih su neke nedavno „ušle u parlament kao deo saveza koji je sramno posredovao premijer Benjamin Netaniahu“.

Amerikanci koji zbog toga odmahuju glavom trebaju se samo setiti sopstvene istorije: tokom naše ere obnove, Kju Kluks Klan je bio virtuelno krilo južne Demokratske stranke. Uprkos tome, iako se možemo osećati da nismo u poziciji da Izraelcima držimo predavanja o tome kako da grade pravedno društvo, ne bi bilo neprimereno da Amerikanci Izraelcima predlažu da prava demokratija potiče od nacije zasnovane na zakonima - podjednako primenjenoj. Čak i Palestincima.

Događaji u Izraelu imaju značajan uticaj ovde u Sjedinjenim Državama, gde je sve veći broj Amerikanaca, uključujući i one iz jevrejske zajednice, sve više nezadovoljni američkom nepokolebljivom podrškom „jedinoj demokratskoj državi na Bliskom istoku“. To nezadovoljstvo će se produbiti, čak i dok se (kao što se sada čini sigurno) Hamas i ID ponovo suočavaju.

Što sugeriše da će svaki budući arapsko-izraelski sukob mnogo ličiti na ovaj: koji uključuje ne samo one Palestince koji žive pod okupacijom, već i one izraelske Arape koji žive u samom Izraelu. Zaista, prava priča na koju će se Amerikanci fokusirati u godinama koje dolaze, na rastuću nelagodu izraelske vlade, neće imati mnogo veze s raketama - i sve u vezi sa pravima.

Kurir.rs/National Interest