Ministarka spoljnih poslova Novog Zelanda Nanaia Mahuta uzburkala je duhove prošlog meseca kada je rekla da neće dozvoliti američkoj obaveštajnoj alijansi "Pet očiju" da određuje bilaterlni odnos Novog Zelanda i Kine.
Iako je priznala da sa Kinom postoje neka neslaganja, poručila je da je poštovanje trgovinskih partnera od suštinske vanosti.
"Postoje neke oblasti koje je korisno koordinisati preko platforme Pet očiju, ali postoje i druge - poput ljudskih prava - gde ćemo raditi sa širom koalicijom zemalja kako bismo zauzeli zajednički stav. U nekim stvarima radimo sa večom grupom, u drugim sa jednim ili dva partnera a ponekad, mi sami donosimo svoje odluke", rekla je ona Al Džaziri.
Potom je ponovo šokirala kada je u intevjuu Gardijanu pre nekoliko dana rekla da bi Novi Zeland trebalo da preispita svoje odnose sa Kinom.
"Ne možemo da ignorišemo ono što se dešava u Australiji, kada je reč o njihovom odnosu sa Kinom. A ako su oni blizu oluje ili su u centru oluje, moramo da se zapitamo kada će ta oluja stići do nas", rekla je Mahita pozvavši privrednike i izvoznike da "ne stavljaju sva jaja u jednu korpu" već da ih malo rasporede.
Njene izjave izazvale su žestoka talasanja na međunarodnoj sceni, a naročito u Pekingu koji je ocenio da je vlada Džasinde Ardern pod žestokim pritiskom da ohladi odnose sa Kinom.
"Nadamo se da će Novi Zeland nastaviti sa principom zajedničkog poštovanja i ravnopravnog tretpana i da će raditi sa Kinom i napraviti još veći kolač saradnje", naveo je portparol ministarstva spoljnih poslova.
Susedna Australija sve duplje upada u trgovinski rat sa Kinom koji bi mogao da se prelije i uvuče i Novi Zeland koji je već sada pod žestokim pritiscima da zauzme čvršći stav prema Pekingu zbog kršenja ljudskih prava u toj zemlji.
Kako Novi Zeland balansira na oštrici noža kada je reč o odnosima sa Kinom - sa jedne strane su im potrebne čvrste trgovinske veze, a sa druge strane ta ostrvska zemlja i dalje pokušava da nađe način da na međunarodnom nivou brani ljudska prava i kritikuje njihova kršenja.
Ko je Maorka koja je stala Kini na crtu, koja je obećala da će se vlada baviti i pitanjima starosedelaca i iza koje čvrsto stoji premijerka Ardern?
Na zidu Mahutine kancelarije nalazi se polica prepuna predmeta i uspomena. Jedan od njih je i izrezbareni štap za hodanje koji je pripadao njenom ocu, ser Robertu Mahuti. Zahvaljujući ocu i majci, Mahuta je ušla u politiku.
Prve "političke" uspomene su joj vezane za oca koji se borio protiv izgradnje elektrane Hantli kada je ona imala osam godina. "Rasla sam i odgajana u okruženju plemenske politike i plemenskih ciljeva i plemenskog razvoja. O tome se pričalo za večerom", rekla je ona.
Njena porodica predvodila je borbu Maora da im vlada novog Zelanda plati kompenzaciju za masovno konfiskovanje starosedelačke zemlje. Njen otac je bio glavni pregovarač Vaikato Tainui plemena, tražeći nadoknatu za ukradenu zemlju i pravdu zbog zločina počinjenih tokom kolonizacije. Uspešno je ispregovarao prvi dogovor te vrste u istoriji Novog Zelanda: 170 miliona dolaza za ukradenu zemlju i zvanično izvinjenje od kraljice.
Mahuta je tada bila tinejdžerka, ali je slušala i gledala i pomagala ocu u istraživanju. "Kuvali smo čaj i gledali sastanke i slušali i učili o izazovima tog vremena", rekla je ona.
Sa 11 se prvi put borila za svoja ubeđenja. Bila je jedna od 30 maorskih i starosedelačkih učenika u ženskoj anglikanskoj školi koja se usprotivila gostovanju južnoafričkog ragbi tima zbog aparthejda. Protest koji je usledio bio je jedan od najvećih građanskih protesta u istoriji Novog Zelanda.
"Kao Maorka imam urođen osećaj socijalne pravde i želim jednakost za sve, ali i napredak za starosedelačke zajednice. Ako ste odrasli u maorskoj zajednici, iskusili ste neku vrstu maltretmana i, u ekstremnim slučajevima, rasizma", rekla je ona Al Džaziri.
Gotovo pola života provela je u parlamentu gde je ušla kada je imala 26 godina. Mahuta je 2016. postala prva žena koja je ponosno pokazala moko kauae (svetu tetovažu na bradi) u Parlamentu, a prošle godine je opet bila prva - prva žena ministar spoljnih poslova.
Svi ti pregovori i iskustvo u parlamentu pripremili su je za zadatak predstavljanja male ostrvske zemlje na sve žešćoj međunarodnoj sceni.
Šest meseci po dolasku na mesto šefa diplomatije, Mahuta se našla pred brojnim izazivima. Novi Zeland pokušava da se drži po strani tenzija sa Kinom od koje zavisi trgovinski, ali istovremeno mora da sarađuje sa svojim tradicionalnim bezbednosnim i diplomatskim saveznicima - Australijom i Britanijom koji žestoko kritikuju Peking zbog kršenja ljudskih prava.
Istovremeno, postoji još jedan potencijalni sukob koji je nešto bliži kući. Odnosi sa najbližim susedom Australijom su zategnuti zbog deportacije stanovnika rođenih na Novom Zelandu. Na Pacifiku, klimatske promene prete svim ostrvskim zemljama, a pandemija korone je dodatno ugrozila i zakomplikovana odnose.
Jedna od najistaknutijih članova laburista, Mahita je duboko povezana sa Kingitangom (maorskom monarhijom) i ima iskustva u pregovorima Maora i krune.
"Zna da pregovara i u pregovorima ne učestvuje sa pozicije sile", rekao je Ben Tomas, politički komentator i bivši savetnik vlade. "To je nešto što je prednost na Novom Zelandu. Mi nismo zemlja koja može mnogo da paradira silom u pregovorima. Naš način je nežna diplomatija", rekao je on.
Kao prva žena starosedelac na mestu ministra spoljnih poslova, Mahuta je postala svetska vest. Kada je stupila na dužnost rekla je da će uvesti i starosedelačku perspektivu u spoljnu politiku i proteklih pola godine je to i radila.
Prvi govor kao ministarka je održala na Vaitangiju, mestu gde su britanski naseljenici i Maori potpisali sporazum o "osnivanju" Novog Zelanda.
U prvom govoru o odnosu Kine i Novog Zelanda, Mahuta je Peking povezala sa zmajem a Novi Zeland sa tanivhom, natprirodnim bićem iz maorske tradicije, čuvarom vode. Dva bića su simboli vrednosti i tradicija dve zemlje, različita ali vredna poštovanja.
"Tanivha kao i zmaj ima sposobnost da razume suštinu sredine u kojoj je i kako se menjaju okolnosti, i ima sposobnost da se adaptira i preživi. Tanivhe su, kao čuvati, neraskidivo povezani sadobrobiti društva", rekla je ona.
Kao ministarka osudila je hapšenje prodemokratskih demonstranata u Hongkongu, osudila je hapšenje Alekseja Navaljnog u Rusiji i podržala suspenziju odnosa sa Mjanmarom posle puča.
Kao političarka, žena i Maorka, zalaže se za prava žena i starosedelaca i unapređenje životnih standardna stanovnika.
Sa prozora Mahutine kancelarije vide se vode luke Te Vanganui a Tara. Prema maorskom verovanju, luka je prvobitno bila jezero. Jedan tanivha koji je živeo tamo, Ngake, osetio je da je prerastao svoj dom. Izazvao je ogromne talase koji su probili veliku stenu koja je odvajal jezero od mora.
Sa prozora kancelarije u zgradi Parlamenta, vide se talasi kako se penušaju. Do sada, spoljna politika Novog Zelanda nije mnogo talasala. Ostaje da se vidi da li će sa Mahutom na čelu, more i dalje biti mirno.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
