Najnovije vesti

PATRIJARHAT KATASTROFE: Kako je pandemija pokrenula globalni rat protiv žena
Foto: EPA/ WALLACE WOON

žena u 21.veku

PATRIJARHAT KATASTROFE: Kako je pandemija pokrenula globalni rat protiv žena

Planeta

Sa pandemijom koronavirusa došlo je do eksplozije nasilja protiv žena i brutalnog napada na njihova prava. Sada je, smatraju aktivistkinje, došlo vreme da se žene odupru sistemu koji dozvoljava njihovo žrtvovanje, brisanje i nasilje nad njima.

Naomi Klajn je prva identifikovala "kapitalizam katastrofe" kao vreme kada kapitalisti koriste katastrofe kako bi nametnuli mere i pravila koja inače, u "normalnim" vremenima ne bi mogli. U celom svetu patrijarhat je u najvećoj meri iskoristio pandemiju kako bi povratio moć - sa jedne strane porastom nasilja nad ženama, a sa druge izigravanjem njihovog zaštitnika.

Aktivistkinja Ei Ensler, koja je pokrenula globalni pokret okončanja nasilja nad ženama i devojkama V-Day, u autorskom tekstu za Gardijan mesecima je intervjuisala aktivistkinje i liderke iz celog sveta, od Kenije, preko Francuske do Indije i registrovala pet ključnih faktora zajedničkih svima. U patrijarhatu katastrofe žene gube bezbednost, ekonomsku moć, autonomiju, obrazovanje i gurnute su u prve borbene redeove, nezaštićene, kako bi bile žrtvovane.

U eri kovida, svet je bio svedok eksplozije nasilja nad ženama. Zatvaranja su domove pretvorile u mučilišta za milione žena. Osvetnička pornografija je procvetala, kao i digitalno seksualno nasilje - pretnje intimnim partnerima da će po društvenim mrežama podeliti njihove seksualno eksplicitne snimke.

Lokdauni sa svojim ogrnaičenim kretanjem, ekonomskom nestabilnošču, strahom od bolesti, prekomernom konzumacijom alkohola napravili su savršenu pozornicu za zlostavljanja i nasilje. Teško je izabrati šta više uznemirava. To što hiljade muškaraca i dan danas veruje da imaju pravo i da mogu da kontrolišu, muče i previjaju žene, devojke i decu ili to što nijedna vlada nije razmišljala o problemu nasilja u porodici pre uvođenja zatvaranja.

U Peruu, stotine žena i devojaka je nestalo od uvođenja lokdauna i strahuje se da su mrtve. Širom sveta, zatvaranje škola otvorilo je prostor raznim oblicima nasilja. Američka mreža za borbu protiv silovanja i incesta navodi da u svojoj 26-godišnjoj istoriji nikada nisu imali više poziva u pomoć, sa decom koja su zatvorena sa zlostavljačima i ne mogu da se obrate nastavnicima ili prijatljima za pomoć.

U Italiji. u periodu od marta do aprila 20020. pozivi na broj centra za kontrolu nasilja povećali su se za 73 posto. U Meksiku, broj žena koje su utočište potražile u sigurnim kućama je četiri puta viši nego ikada pre, a telefoni centara za pomoć žrtvama nasilja su se usijali.

Da stvar bude još gora, mnoge evropske vlade su smanjile sredstva za ove centre. Migranti i manjine su u još gorem položaju, jer za centre koji se njima bave ide još manje para.

Samo u SAD, više od 5 miliona žena ostalo je bez posla od početka pandemije do novembra 2020. godine. Razlog? Većina "ženskih" poslova podrazumeva kontakt sa ljudima poput rada u restoranima, prodavnicama, brigi o deci, zdravstvenim ustanovama. One koje su ostale na poslu gurnute su u prve "borbene redove". Čak 77 posto radnika u bolnicama i 74 posto zaposlenih u školama su žene. No, čak i one često nisu mogle da rade jer nije imao ko da im čuva decu. Potomci nemaju ovakve "posledice" po muškarce. Broj nezaposlenih Latina i crnkinja koji je i pre virusa bio visok, sada je katastrofalan.

Situacija je, navodi autorka, još gora u drugim delovima sveta. U Indiji, do aprila 2020. zastrašujućih 39,4 posto žena je ostalo bez posla. "Rad od kuće je veoma naporan za žene jer nemaju dovoljno prostora, a moraju da rade i po kući", kaže Šabnam Hašimi, aktivistkinja iz Indije.

U Italiji, gde su žene ionako slabije plaćene i ređe rade, situacija je samo pogoršana pandemijom.

A kada su žene pod finansijskim pritiskom, njihova prava rapidno erodiraju. Sa ekonomskom krizom koju je izazvao kovid, broj seksualnih radnica je rapidno počeo da raste. Mlade žene koje ne mogu da plate kiriju često su na meti standoavaca. Čak postoji i termin za to - "seksualna iznuda".

Teško je, navodi Ensler, opisati nivo iscrpljenosti, brige i straha koje osećaju žene koje brinu o svojim porodicama, bez imalo vremena za sebe. To je, navodi ona, suptilan oblik ludila. A dok se žene brinu o svima, ko se brine o njima?

Kolani Hlatjvako, aktivistkinja iz Estvanija, to ovako sumira: "Društvene norme koje stavljaju toliko veliki teret na ramena žena i devojaka dovešće do njihove mentalne i fizičke patnje". A upravo te strukture ogranićavaju pristup obrazovanju, poslu i podršci.

Unesko procenjuje da se, kad se korona pakao jednom završi, 11 miliona devojčica neće vratiti u školu. Malala fondacija je još sumornija u svojim procenama: 20 miliona.

Od svih problema, ovo je najznačajniji i njegove posledice su najdalekosežnije. Obrazovane devojke znaju svoja prava i znaju šta da traže. Mogu da nađu posao i brinu o svojim porodicama. Kada su neobrazovane, postaju finansijski teret porodicama i često ih teraju na udaju. To se naročito videlo na primeru FGM-a, genitalnog sakaćenja devojčica.

Kada devojka zarađuje zahvaljujući obrazovanju, očevi će ređe posezati za sakaćenjem. Kada je neobrazovana, ta tradicionalna praksa se primenjuje kako bi prodali ćerku proscu. "Kovid je zatvorio naše škole i vratio devojke kućama. Niko ne zna šta se tamo dešava. Znamo da ako obrazujete devojčicu, FGM se neće dogoditi. A sada, nažalost, važi i obrnuto", rekla je Agnes Parejio, predsedavajuća keniskog odbora protiv genitalnog sakaćenja žena.

U prvim mesecima pandemije, Ensler je radila sa Nacionalnim sindikatom medicinskih sestara, najvećim i najradikalnijim sindikatom u SAD. Mnoge sestre su radile smene od 12 sati, u užasnim okolnostima gde su bukvalno bile "babice smrti", bez zaštitne opreme. U nekim bolnicama u Americi, sestre su nosile kese za đubre umesto opreme i više puta koristile jednokratne maske. Morale su da rade čak i ako bi dobile temperaturu i groznicu. U međuvremenu, kod kuće nije bilo nikoga da im čuva decu.

Takav tretman žena koje su rizikovale živote da spasu naše bio je šokatna slika nasilja i nepoštovanja.

Ali, zdravstvo nije jedina oblast gde ženske žrtve nisu bile poštovane. Od skladišta, do centara za pakovanje i slanje robe, žene koje su radile u fabrikama mesa tiskale su se jedna pored druge i radie, bolesne ili ne. Na sve to, u SAD se pojavila još jedna gadost. U restoranima, gde konobari i konobarice rade za minimalac od dva dolara na sat i preživljavaju zahvaljujući napojnicama, muškarci-mušterije su zahtevali da kelnerice skidaju maske kako bi procenili da li će im i koliku napojnicu dati na osnovu toga kako izgledaju.

Žene koje rade na farmama u SAD kažu da su njihova prava preko noći nestala. Aktivisti koji se bore za zaštitu prava "kampesina", radnica na farmama, kažu da su tokom pandemije registrovali mnogo više slučajeva trovanja pesticidima, seksualnog nasilja i mnogo, mnogo manje nadzora državnih agencija i policije.

Kovid je, navodi Ensler, otkrio činjenicu da živimo sa dve nespojive ideje o tome šta znači biti žena. Prva je da su žene od suštinse važnosti u svakom aspektu našeg života, uključujići i naš opstanak kao vrste. Druga je da žene vrlo lako mogu da postanu žrtve nasilja, obrisane i žrtvovane. Taj dualitet je patrijarhat utkao u tkanje naše egzistencije a kovid ogoleo. Ako želimo da preživimo kao vrsta, ova kontradikcija se mora zalečiti, smatra Ensler.

Kurir.rs/K.P.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track