Najnovije vesti

OSTAĆEMO BEZ PIREA I POMFRITA? Pada proizvodnja krompira u Evropi, evo u kojim državama se najviše sadi
Foto: Profimedia

poljoprivreda

OSTAĆEMO BEZ PIREA I POMFRITA? Pada proizvodnja krompira u Evropi, evo u kojim državama se najviše sadi

Planeta
10:12h

Sadnja krompira u severozapadnoj Evropi se završava, a tamošnja Organizacija uzgajivača (NEPG) saopštila je da su se u Belgiji, Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji smanjile površine pod tom kulturom za tri do pet posto

Opisuju to i kao istorijski trenutak, jer je pad posljednji put zabeležen 2014. godine, a prethodne dve decenije proizvodnja se obično povećavala iz godine u godinu. Prošlog leta NEPG je savetovao proizvođače da smanje površine pod ovim povrćem zbog teške situacije na tržištu, što se očigledno i dogodilo, navodi Agroklub.

Međutim, zanimljivo je da prerađivači i dalje planiraju da proširuju postojeće fabrike i grade nove.

Iz Organizacije uzgajivača krompira severozapadne Evrope navode da su lošiji vremenski uslovi prolongirali sadnju u te četiri države. Trenutno rane sorte zaostaju oko dve sedmicea zbog hladnog vremena, a uglavnom suvo vreme bi moglo da ima dodatan negativan uticaj ako tako ostane u narednom periodu.

Uzgajivači su svesni da je njihovo poslovanje sa ovim povrćem neizvesno. Sa jedne strane porasli su im proizvodni troškovi u poslednje dve sezone, prinosi stagnirali u prethodne četiri godine, a skladištenje je sve skuplje. Sa druge strane, često ih se optužuju da zagađuju vodu pesticidom ili da izazivaju erozije.

Zbog toga, navodi se u saopštenju, očekuju da će im istraživanja omogućiti uzgoj sorti i tehnike koje su bolje prilagođene ograničenjima zbog zaštite okolne i društvenih očekivanja.

Prema poslednjem izveštaju Eurostata, u 2019. godini je u EU bilo posađeno 1,6 miliona hektara krompira. Proizvedeno je 51,2 miliona tona, a najviše upravo u četiri spomenute zemlje. Nemačka je bila na prvom mestu s 10,6 miliona tona. Sledi Francuska s 8,6 miliona tona, Holandija sa 7 miliona i Belgija s 4 miliona tona. Te je godine zabeležena je i manja proizvodnja za 11,4 posto u Poljskoj i 13,1 posto u Rumuniji.

Prošle godine, nakon što je svet zahvatila pandemija koronavirusa potražnja za ovim nutritivno bogatim povrćem je skočila, pa su se uzgajivači našli u problemu - da ispune zahteve potražnje i istovremeno sačuvaju useve.

Kurir.rs/Slobodna Dalmacija

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track