Najnovije vesti

NAUČNICI OŽIVELI ORGANIZAM STAR 24.000 GODINA: Ponovo se aktivirao i počeo i da se razmnožava! Jedna stvar im još nije jasna VIDEO
Foto: Printscreen

beskičmenjak bio sakriven u permafrostu

NAUČNICI OŽIVELI ORGANIZAM STAR 24.000 GODINA: Ponovo se aktivirao i počeo i da se razmnožava! Jedna stvar im još nije jasna VIDEO

Planeta

Naučnici su uspeli da ožive sićušnog rotatorija, vrste beskičmenjaka, koji je 24.000 godina bio zamrznut u sibirskom permafrostu. Nakon što su je ugrejali i nahranili, ova životinjica je odjednom postala aktivna pa je čak počela da se razmnožava.

Već je od ranije poznato da jednostavni organizmi poput bakterija mogu preživeti hiljadam godina u permafrostu (večnom ledu), ali su stručnjaci sada dodatno potvrdili da to može da važi i za složenije organizme.

"Radi se o životinji sa nervnim sistemom, mozgom i ostalim organima", rekao je biolog Stas Malavin iz naučno-istraživačkog instituta Puščino.

"Naša studija je najjači dokaz do sada da višećelijski organizmi mogu da izdrže desetihe hiljade godina u kriptobiozi, stanju u kojem su zaustavljeni metabolički procesi", dodao je.

Stručnjaci su već ranije uspeli da ožive valjkaste crve koji su bili zaleđeni u permafrostu najmanje 30.000 godina, ali je ovo prvi put da su oživeli tako "starog" rotatorija. Oni spadaju u grupu najmanjih višećelijskih organizama (od 0.1 do najviše 3 milimetra veličine). Na glavi imaju treplje, koje neprekidno trepere i tako pokreću telo.

U istraživanju objavljenom 2018. godine stručnjaci su objavili kako su povratili u život valjkaste crve panagrolaimus aff. detritofag i plectus aff. parvus, koji su se nalazili u permafrostu u niziji reke Kolime. Naslage u kojima su pronađeni stare su između 30.000 i 40.000 godina.

Malavin i njegove kolege izbušili su 2015. večni led u blizini reke Alazeje u Sibiru u Rusiji. Pritom su našli jednog rotatorija, manjeg od četvrtine milimetra. Kada su ga zagrejali i dali mu hranu, ponovo se aktivirao. A onda je počeo i da se razmnožava jer se ova vrsta može klonirati bez seksualnog partnera. Naime, pojedini rodovi imaju različite načine razmnožavanja. U povoljnim uslovima razmnožavaju se nepolno (partenogeneza), a kad su uslovi nepovoljni, razmnožavaju se polno.

"Prilično smo uvereni da se radi o novoj vrsti", rekao je Malavin.

Naučnici smatraju da današnji rotatoriji imaju sličnu sposobnost preživljavanja kao i njihovi drevni preci. Malavin je tokom jednog eksperimenta na nedelju dana zaledio (-15°C) jedinke različitih modernih vrsta, kao i neke potomke drevnih rotatorija. Obe grupe su bile podjednako tolerantne na smrzavanje, sa sličnim stopama preživljavanja, piše New Scientist.

Ipak, još se ne znaju kako to ovim bićima tačno polazi za rukom. Naime, organizmi koji podnose smrzavanje imaju mnoštvo mehanizama preživljavanja, a ne samo jedan, i ne koriste svi iste. Rezultati istraživanja pokazuju da, ako je postupak smrzavanja relativno spor, ćelije mogu preživeti stvaranje ledenih kristala uz minimalna oštećenja, što im omogućuje preživljavanje - iako još nije poznato kako mogu preživeti desetine hiljada godina.

Kurir.rs/Index.hr

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja