Sa visokim tavanicama, belim zidovima i svetlim nameštajem, pomislili biste da ste ušli u umetnički studio ili galeriju u centru Berlina. Siva zavesa sa plastičnim rupama, delo francusko-italijanske umetnice Selin Kondoreli deli prostor na javni i privatni.
Međutim, ovaj prostor u nekadašnjoj fabrici sapuna je detektivska agencija koja će uskoro biti i zvanično pokrenuta kao super-hab organizacija boraca za zaštitu ljudskih prava.
Većnu stolova zauzima tim Forenzičke arhitekture koji čine arhitekte, arheolozi i novinari čiji se digitalni modeli mesta zločina koriste kao dokaz pred međunarodnim krivičnim sudom koji je osudio neonacističku grčku partiju Zlatna zora i dobio izvinjenje Benjamina Netanjahua zbog slučajnog ubistva beduinskog učitelja.
Sprat ispod je Evropski centar za ustavna i ljudska prava (ECCHR) koji je prošle godine pred sudom pokrenuo prvi slučaj protiv sirijske države zbog mučenja.
Belingket, organizacija koju je pokrenuo britanski bloger Eliot Higins i koja je otkrila ko stoji iza trovanja dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i opozicionog aktiviste Alekseja Navaljnog, ovde ima svoje prostorije, kao i Mnemonik, berlinska grupa sirijskih izbeglica koji prave bazu podataka o ratnim zločinima u svojoj domovini. U okviru haba radi i Lora Poitras, američka sineastkinja koja je sa Edvardom Snoudenom otkrila globalni program nadgledanja američke Nacionalne bezbednosne agencije.
Svi oni su, kaže Poitras, "posvećeni primarnim dokazima". Svaka grupa radi u prikupljanju obaveštajnih podataka, modelovanju i ispitivanju javno dostupnog materijala sa Gugl Erta, društvenih mreža i JuTjuba.
"Tradicionalni model funkcionisanja borbe za ljudska prava je da imate veliku nevladinu organiaciju koja šalje stručnjake u zone sukoba, razgovara sa izvorima i onda, po povratku, piše izveštaj", rekao je osnivač Forenzičke arhitekture Ejal Vajsman.
"Sada, dokaze daju ljudi koji su u prvim borbenim redovima. Više ne postoji jedan pouzdan izvor već desetine izvora, od satelita do podataka sa mobilnih telefona. Naš posao je da sakupimo sve te izvore", rekao je on.
Poslednjih desetak godina, ove grupe su povremeno sarađivale ali su mahom sledile svaka svoju politiku. Odluka da udruže sredstva i resurse uz pravnu pomoć ECCHR-a je pokazatelj da se takozvani istražitelji "otvorenih izvora" pomeraju dalje od umetnosti i akademskih doktrina ka svetu gde će se njihov rad razmatrati i predstavljati pred sudom.
"Činjenicama su potrebni dobri advokati", kaže Vajsman. "Rad na ljudskim pravima se menja. Nekada ste imali velike NGO koje su sve radile. Sada je više reč o ekosistemu istražitelja i pravnika. Umesto da jedna osoba piše izveštaj, sada imate radionice sa grupom ljudi", dodao je on.
Kao i u drugim timovima gde ima mnogo "zvezda" i ovde postoji rizik da ključni igrači smetaju jedni drugima ili se takmiće za istu poziciju. "Naravno da postoje tenzije", kaže osnivač ECCHR-a Volfgang Kalek. "Morate da budete svesni gde ste u svakom trenutku i koja su pravila igre", dodao je on.
Prvi pokazatelj fizičke saradnje bila je zajednička istraga optužbi za kršenje ljudskih prava u Jemenu. Mnemonik, sirijskog novinara Hadija al Hatiba, prikupio je i potvrdio hiljade snimaka vazdušnih napada na ratom pogođene zone na jugu Arabijskog poluostrva.
Forenzička arhitektura provukla ih je kroz svoj softver za mapiranje i ove događaje smestila u odgovarajući vremenski period i na odgovarajuću teritoriju. Dokazi sa lica mesta, poput fragmenata municije, pokazali su ko su zapadni proizvođači oružja iskoriščenog u bombardovanju. A onda su na scenu stupili advokati ECCHR-a.
Činjenica da je ovaj hab smešten u Berlinu ima veze sa istorijom i društvenim okruženjem nemačke prestonice ali i uslovima rada za istraživače u postbregzit Britaniji, piše Gardijan.
I Belingket i Forenzička arhitektura su nekada bili britanske uspešne priče. Belingket je počeo sa radom 2014. iz Higinsovog stana. FA se razvila i i dalje sarađuje sa Goldsmitsom i Londonskim univerzitetom i bila je nominovana za prestižnu Tarnerovu nagradu 2018.
Iako su grupe rasle zahvaljujući svom uspehu, izlazak Britanije iz EU otežao je priliv novih međunarodnih istraživača i saradnika jer su EU državljani sada morali da poseduju ili državljanstvo ili radnu vizu.
Za mnoge koji rade u nekorporativnom sektoru, privlačnost Velike Britanije je izbledela. "Od svih talentovanih softver developera u London dolaze samo oni koji žele da rade u finansijskom sektoru", kaže koordinator Forenzičke arhitekture Robert Traford.
Kako je Frankfurt nemački centar finansija, Berlin se pokazao kao atraktivniji za rad od mnogih drugih evropskih gradova.
Berlinska godišnja tehnološka konferencija i finanijska podrška koju grad kroz brojne fondacije i projekte doprineli su tome da se istraživači sjate u Berlin.
Tradicionalne NVO počele su da koriste Berlin kao centar za svoje istrage. Laboratorija građanskih dokaza Amnesti internešonela tu sada koristi satelitsku tehnologiju i 3D modelovanje kako bi otkrili kršenja ljudskih prava u Etiopiji i Mjanmaru. Laboratorija za digitalno istraživanje Hjuman rajts voča ima kancelariju u Berlinu.
Belingket koji je postao poznat istragom pada malezijskog aviona koji je iz Amsterdama leteo za Kuala Lumpur 2014. preselio se Amsterdam 2018. "Bregzit je uneo nervozu i neizvesnost. Nismo želeli da se nađemo u situaciji da naše osoblje ne može da ostane u Britaniji. Bilo nam je potrebno nešto što nam je davalo malo više fleksibilnosti", rekao je Higins.
Još jedan faktor koji stoji iza selidbe je što istraživačko novinarstvo u Britaniji nije priznato kao "humanitarna" stvar zbog čega je prisut sredstvima ograničen, kao i poreske olakšice. U Holandiji, Belingket se vodi kao fondacija.
Forenzička arhitektura je preselila četvrtinu svog osoblja u Nemačkoj kako bi tamo formirali Forenzis, NVO registrovanu u skladu sa nemačkim zakonima, na osnovu koje će imati pristup fondovima koji im nisu dostupni u Britaniji.
Forenzis će biti fokusiran na kršenje ljudskih prava kroz evropsku prizmu, odnosno istraživanje sajber zloćina, desničarskog ekstremizma i tretmana migranata.
Londonski univerzitet i dalje će biti dom grupi digitalnih detektiva ali će u budućnosti biti pretvoren u "inkubator" novih istraživačkih metoda, rekao je Vajsman.
Berlin je već bio u sličnoj situaciji 2014. kada je grad na kratko postao svetska sigurna luka odakle su hakeri, borci za zaštitu ljudskih prava i umetnici otkrivali humanitarne zločine na globalnom nivou.
Osoblje Vikiliksa odmah se uklopilo u andergraund scenu Berlina. Poitras je svoj film o Snoudenu "Citizengour" montirala u Berlinu u strahu da bi u Americi njen materijal bio konfiskovan. Kineski disidenti poput Liu Ksi, Liao Jibua i Aja Vejveja skućili su se u gradu.
Iz brojnih razloga, berlinsko obećanje bezbedne luke nije bilo ispunjeno. Aj je bio besan na nevaspitane taksiste, Vikiliksova vizija radikalne transparentnosti pokazala se kao previše radikalna da bi se uklopila sa isprobanim metodama rada aktivista za ljudska prava.
"Možda su očekivanja od Berlina bila prevelika", kaže Kalek koji je i Snoudenov advokat.
Sada, Berlin je možda manje grad snova o digitalnoj revoluciji a više mesto gde se posao završava. "Sada smo na stabilnim nogama a to je dobra početna pozicija."
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
