Najnovije vesti

NEMCI OPTUŽUJU RUSIJU ZA TROLOVANJE I SAJBER NAPADE Nervoza pred izbore za naslednika Merkelove iako se ne zna ko je favorit MOSVE
Foto: EPA / Tolga Bozoglu

porast fišing napada

NEMCI OPTUŽUJU RUSIJU ZA TROLOVANJE I SAJBER NAPADE Nervoza pred izbore za naslednika Merkelove iako se ne zna ko je favorit MOSVE

Planeta

Nemačka je optužila Rusiju da stoji iza sajber napada na nemačke političare radi širenja dezinformacija uoči izbora koji će odlučiti ko će naslediti Angelu Merkel, dok u Berlinu raste zabrinutost da bi Moskva mogla da pokuša da ponovi uplitanje kao u slučaju američkih izbora 2016. godine

Nemačka vlada, prenosi RSE pisanje svetskih medija, pozvala je Moskvu da odmah prekine "ilegalne sajber aktivnosti" usred porasta fišing napada na političare uoči ključnih parlamentarnih izbora ovog meseca, ističe Vašington post.

Portparolka nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Andrea Sase rekla je novinarima 6. septembra da su nemački zvaničnici izrazili zabrinutost ruskim kolegama prošle nedelje nakon što su mete napada bili članovi saveznog i lokalnih parlamenata.

Nemačka obaveštajna služba upozorila je u julu da je grupa Goustvrajter (Ghostwriter) od februara izvodila "intenzivne napade", kao moguću pripremu za operacije "hakovanja i curenja" u kojima se kradu informacije koje bi kasnije bile objavljene, bilo u njihovom izvornom obliku ili falsifikovane.

haker
foto: Profimedia

Rusija je više puta negirala navode sa Zapada o mešanju u izbore, tvrdeći da se nikada ne meša u izbore u drugim zemljama i da to nikada neće činiti.

Berlin je, kako navodi Vašington post, i ranije optuživao Rusiju za sajber napade, od kojih je najpoznatiji hakovanje nemačkog parlamenta 2015. godine, kada je pokušano da se instalira softver za trajni pristup kompjuterskoj mreži parlamenta.

Zabrinutost Nemačke u vezi s ruskim mešanjem, ukazuje AP, proširila se i na aktivnosti televizije RT koju finansira ruska država, pošto je servis te televizije na nemačkom jeziku, koji je dostupan samo na internetu, godinama isticao polarizujuća pitanja, poput migracija i ograničenja nametnutih zbog pandemije korona virusa.

Kancelarka Angela Merkel nedavno je tokom posete Moskvi negirala da je njena vlada vršila politički pritisak da se odbije zahtev RT-a za dobijanje dozvole za redovno emitovanje, koji su prošlog meseca odbile vlasti u susednom Luksemburgu.

Vladimir Putin, Angela Merkel
foto: EPA / Kremlin Pool

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova 6. septembra je optužila Nemačku da pokušava da uguši tu televiziju, tvrdeći da "ona govori ono što se nemački mediji ne usuđuju da kažu".

Upozorenje o ruskim sajber napadima dolazi uoči, kako se čini, najotvorenijih izbora u novijoj nemačkoj istoriji, dok ankete ukazuju da nijedna stranka neće imati dovoljnu većinu za formiranje vlade, što bi mogao biti uvod u mesece neizvesnosti u najmoćnijoj evropskoj zemlji, piše Fajnenšel tajms.

U Berlinu raste zabrinutost da bi Rusija mogla da pokuša da ponovi svoje mešanje u američke izbore 2016, ukazuje britanski list, dodajući da je šef nemačke obaveštajne agencije BfV Tomas Haldenvang (Thomas Haldenwang) u julu rekao da strane obaveštajne agencije smatraju izbore za Bundestag "značajnom metom" i da su istraživale načine kako da utiču na ishod.

Olaf Šolc, Armin Lašet
foto: EPA / LUKAS SCHULZE

Međutim, ukazuje britanski list, nije jasno za koga Moskva želi da pobedi na izborima. Kandidati za kancelara iz redova socijaldemokrata i demohrišćana, Olaf Šolc i Armin Lašet, zauzeli su blaži stav prema Rusiji.

S druge strane, kandidatkinja Zelenih Analena Berbok izrazito je kritična prema Kremlju i protivi se gasovodu Severni tok 2, koji treba preko Baltičkog mora da dovodi ruski gas direktno u Evropu, zaobilazeći Ukrajinu.

Analena Berbok
foto: EPA / Clemens Bilan

Istraživači s Univerziteta Kardif navode da prokremljski trolovi ubacuju rusku propagandu i dezinformacije u komentare čitalaca u medijima na Zapadu, piše Tajms.

U izveštaju je zaključeno da su trolovi koristili komentare u 32 istaknuta medija iz 16 zemalja kako bi stvorili "iskrivljenu sliku javnog mnjenja", ukazuje londonski list, dodajući da su komentari objavljeni između februara i aprila bili naklonjeni predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, a protiv Velike Britanije, SAD i drugih zapadnih saveznika.

Najviše su na meti bili britanski sajtovi, zatim američki i bugarski. U Velikoj Britaniji su najčešće mete bili Dejli meijl, Dejli ekspres i Tajms, u SAD Foks njuz i Vašington post, u Francuskoj Figaro, u Nemačkoj Špigl i Velt a u Italiji Stampa.

Istraživači s Univerziteta Kardif nisu mogli definitivno da kažu ko stoji iza tih komentara, ali da veruju da "ukazuju na operaciju ruske države".

Oni su, kako navodi londonski list, pronašli 242 vesti od značaja za Rusiju, gde su u odeljcima komentara čitalaca objavljene provokativne proruske ili antizapadne izjave.

Istraživači s Instituta za istraživanje zločina i bezbednosti Univerziteta Kardif rekli su da su prokremljski komentari potom objavljivani na ruskim medijima koji su ih koristili kao osnovu za priče o politički kontroverznim događajima s naslovima poput "Čitaoci Dejli mejla kažu…" ili "Čitaoci Špigla misle…".

Time se sugerisalo da među građanima zapadnih država postoji značajna podrška Rusiji ili Putinu, dok su u stvarnosti to bili lažni komentari trolova.

Kurir.rs / Beta, Foto: EPA / Tolga Bozoglu

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track