Dok skoro sve zemlje na svetu sve zemlje krenule delimično ili potpuno da otvaraju škole, Filipini to nisu uradili još od početka pandemije korona virusa, saopštile su Ujedinjene nacije.
Predsednik Filipina Rodrigo Duterte je odbio ideju probnog otvaranja osnovnih i srednjih škola iz straha da bi deca mogla da se zaraze koronom i da je prenesu starijim ukućanima.
-Želim da idem u školu, rekla je sedmogodišnja Kajli Larobis AFP-u, žaleći se da ona ne ume da čita nakon godinu dana onlajn predškolskog programa koji je provela u malom stanu u Manili koji deli sa još 6 osoba.
-Ne znam kako izgleda učionica, nikada je nisam videla, rekla je devojčica.
Larobis, koja je krenula u 1. razred ove godine, plakala je, kaže njena majka, jer ne može da razume onlajn nastavu koju ona prati na telefonu.
U oktobru prošle godine pokrenut je program ''kombinovanog učenja'' koji uključuje onlajn časove, štampane materijale i lekcije emitovane na televiziji i društvenim mrežama.
Ta odluka je donela veliki problem, jer većina učenika na Filipinima nema kompjuter ili internet kod kuće.
Učenici se možda nikada neće vratiti
Više od 80 odsto roditelja je zabrinuto zato što njihova deca manje uče, rekla je Izi Fejngold, šefica obrazovanja UNICEF -a na Filipinima, pozivajući se na nedavno istraživanje.
Oko dve trećine od njih podržava otvaranje učionica gde je transmisija virusa niska.
-Učenje na daljinu ne može da zameni učenje u učionici, rekla je Fejngold.
-Postojala je već kriza u obrazovanju i pre Kovida, a sada je još gore, dodala je.
Prema podacima OECD-a, petnaestogodišnjaci na Filipinima bili su jako loši u čitanju, matematici i nauci.
Većina učenika pohađa državne škole u kojima je veliki broj dece u razredima, nastavne metode su zastarele, postoji nedostatak ulaganja u osnovnu infrastrukturu, poput toaleta, i siromaštvo. Sve su to faktori zbog kojih mladi zaostaju u sticanju znanja.
Fejngold je rekla da postoji veliki strah da se neki učenici nikada ne vrate u škole, jer se dosta smanjio broj upisane dece u škole.
-Nadamo se da će se narednih dana upisi nastaviti, rekla je Fejngold.
Učenje na daljinu takođe utiče na mentalno zdravlje i razvoj dece.
-Dugotrajna društvena izolacija blisko je povezana sa usamljenošću i fiziološkim bolestima kod dece, rekla je Rodora Kononsepsion iz Filipinskog društva za dečiju i adolescentsku psihijatriju.
-Uz prekid učenja licem u lice i društvene interakcije, kod dece se može primetiti regresija u ranije savladanim veštinama, ističe ona.
Bezbedne za otvaranje
Petronilo Pakajra je zabrinut za svoje sinove koji imaju devet i 10 godina. Kao većina dece na Filipinima, oni se oslanjaju na štampane radne listove koje im je dostavila škola.
-Njihove veštine čitanja su se zaista pogoršale, rekao je 64-godišnji samohrani roditelj AFP-u u skučenoj i slabo osvetljenoj prostoriji koju dele.
Pakajra im pomaže u obavezama oko škole između obavljanja više poslova kako bi sastavili kraj sa krajem.
-Ne volim da čitam, više volim da igram igrice na mom telefonu, rekao je mlađi dečak.
Direktorka njihove škole Džosefina Almarez tvrdi da "nijedno dete ne zaostaje" tokom prve godine učenja na daljinu. Ali priznala je da nekoj deci je potrebna posebna pažnja.
Profesorka sa Univerziteta na Filipinima Mercedes Arzadon rekla je da je "smešno" držati škole zatvorene na neodređeno vreme kada su druge zemlje, uključujući Indoneziju razorenu virusom, pokazale da ih je moguće ponovo otvoriti.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
