Najnovije vesti

AUKUS OPKOLJAVA KINU Mornarica Australije na steroidima, planira da 2040 predstavi nuklearne podmornice razornije od atomske bombe
Foto: Robert Harding Productions / robertharding / Profimedia

novi pakt na pacifiku

AUKUS OPKOLJAVA KINU Mornarica Australije na steroidima, planira da 2040 predstavi nuklearne podmornice razornije od atomske bombe

Planeta

Australija, Amerika i Velika Britanije predstavile su projekat opremanja austgralijske mornarice podmornicama na nuklearni pogon. Odluka je izazvala bes u Francuskoj - koja je ostala bez unosnog ugovora sa Australijom i u Kini, koja nije oduševljena pojačanim prisustvom zapadnih sila u Tihom i Indijskom okeanu.

Nakon dogovora premijera Australije i Britanije i predsednika SAD da pokrenu program "Aukus", može se očekivati da će australijske nuklearne podmornice ličiti na najnovije verzije britanskog i američkog arsenala.

Američka i britanska mornarica imaju dve vrste podmornica koje su kategorizovane kao podmornice za napad i podmornice sa balističkim projektilima. Obe vrste imaju nuklearne reaktore koji konvertuju vodu i paru pod ogromnim pritiskom koja pokreće turbine koje, pak, pokreću podmornice.

Međutim, podmornice za napad i balističke podmornice - koje često nazivaju "bumerima" imaju različite namene. Australija se odlučila za nuklearnu opciju, odnosno podmornicu za napad, umesto za bumere koje imaju nuklearne bojeve glave na balističkim raketama.

Američki CNN je pobrojao razlike između ove dve vrste podmornica.

Podmornice za napad

Kanbera želi napadačke podmornice koje su "džoker" i američke i britanske mornarice.

Napadačke podmornice su dizajnirane da traže i uništavaju neprijateljske podmornice i brodove na površini. Naporužane su krstarećim raketama "tomahavk", mogu da učestvuju i misijama nadgledanja i prikupljanja informacija, borbenim misijama, navela je američka mornarica koja u svojoj floti od 53 podmornice ima tri klase ovih plovila. Najnovije, njih 19, pripadaju takozvanoj klasi Virdžinija.

Naoružane sa desetak tomahavka i torpeda, 115 metara duge i 8000 tona teške "Virdžinije" mogu da se kreću brzinom od 46 kilometara na čas i ostanu pod vodom beskonačno, odnosno dokle god potraju zalihe za 132 člana posade.

Podmornica nema periskop već koristi fotonični jarbol, elektronsku novotariju opremljenu infracrvenom kamerom visoke definicije kojom se posmatra pojište. Komandni centar džojstikom kontroliše rad jarbola.

Četiri britanske "astut" podmornice su još brže od američkih, mogu da idu 56 kilometara na čas i, poput američkih, i one su naoružane tomahavcima.

Kraljevska mornarica je na svom sajtu navela da je najnovija verzija projektila koje nose "tomahavk 4" koji ima duži domet od prethodnika, može da se isšali na metu u sred leta i pošalje u kontrolni centar snimke bojišta.

Upravo tu vrstu naoružanja Australija želi u svojim vodama kako bi se, navodi CNN, zaštitila od pretnji i u Južnom kineskom moru demonstrirala svoju pomorsku moć i, zajedno sa SAD, ublažila uticaj Kine.

Podmornice sa balističkim projektilima

Američki i britanski bumeri imaju trajdent balističke projektile sa više nuklearnih bojevih glava. Ove podmornice mogu da ostanu mesecima u vodi, velika većina ispod površine i u stanju su da odreaguju na pretnje ispaljivanjem nuklearnih projektila.

Bumeri su tihi i teško ih je detektovati. Američke podmornice sa balističkim projektilima imaju 20 trajdent projektila, svaki sa po osam bojevih glava. Britanci imaju 16 "trozubaca" sa po tri bojeve glave. Mogu da ispale projektile na preko 7400 kilometara a bojeve glave imaju razornu moć od 100 do 475 kilotona. Primera radi, atomska bomba bačena na Hirošimu imala je 15 kilotona.

Amerika ima 14 ovakvih podmornica a Britanija četiri. Australija nema nijednu i nije tražila nijednu.

Kada će Australija porinuti svoje podmornice?

Biće potrebno dosta vremena, moguće decenija, da se australijske nuklearne podmornice razviju i porinu. Džo Bajden, Boris Džonson i Skot Morison juče su dogovorili 18-mesečnu studiju kako bi utvrdili najbolji način izgradnje ovih podmornica za Australiju. Morison je nagovestio da bi nove podmornice mogle da postanu operativne tek 2040.

Tomas Šugart, bivši komandant američke podmornice a sada saradnik Centra za novu američku bezbednost smatra da će Australija, zbog situacije u Indo-Pacifiku, pokušati da što je moguće pre sagradi i opremi svoje podmornice.

Mnogo toga će uticati na raspored, od toga da li će se koristiti lokalci ili spoljni saradnici, snabdevači, da li će se raditi novi dizajn ili će se kopirati postojeći američko-britanski..., rekao je on.

"S obzirom na eroziju vojne ravnoteže u Indo-Pacifiku, nadam se da 2040. znači najkasniji mogući datum. Istovremeno mi je teško da zamislim da se za manje od deset godina napravi nuklearna podmornica, čak i ako se bude radilo najbrže moguće i koristio postojeći dizajn i snabdevači", rekao je on.

Kvadrilaterala u Pacifiku

Australija je deo vojnopolitičke savezničke osovine Vašington-Tokio-Kanbera-Nju Delhi, tzv. "kvadrilaterale", koja poslednjih godina redovno održava međudržavne konsultacije o načinima za suzbijanje kineskog političkog, ekonomskog i vojnog uticaja u Tihom i Indijskom okeanu, a naročito u Južnom kineskom moru, kao i vojne vežbe kojima obeshrabruje Kinu od eventualne invazije na Tajvan, sprečava Peking da kontroliše Južno kinesko more i posalje svoju mornaricu na otvoreno more u Pacifiku, prenosi RTS.

Tom savezu se nedavno priključila i Velika Britanija koja je pod vođstvom Vašingtona potpisala sporazum o razmeni vojne tehnologije sa dugogodišnjim američkim saveznikom Japanom i sada patrolira vodama istočne Azije.

Sada se London, na insistiranje SAD, priključio i vojnim pritiscima na Peking u formi ustupanja složenih i skupih tehnologija za konstruisanje podmornica na nuklearni pogon, koje su moćno oružje.

Vašington je suštinski zainteresovan za jačanje australijske vojne moći iz više razloga. Jedan je fizička blizina severne obale te države Južnom kineskom moru, gde Peking već desetak godina gradi vojna uporišta, piste, pristaništa i komunikacione stanice zahvaljujući kojima može da prekine snabevanje naftom, gasom i rudama Tajvanu, Južnoj Koreji i Japanu (koji su svi američki saveznici).

Drugi je taj što uključivanjem australijske, britanske i drugih armija, Vašington olakšava sebi logistički vrlo zahtevan rad na patroliranju vodama jugoistočne i istočne Azije, te ostvaruje znatne ekonomske uštede u svom nastojanju da fizički i politički obuzda rast kineske moći i uticaja u tim regionima, podseća javni servis.

Povratak Britanaca

U čitavu priču i vode južnog Pacifika, Britanija je ušla "šlepajući" se uz SAD i to u trenutku kada je Džonsonu potrebna neka pobeda posle Bregzita, kovid krize, zahteva Škotske za nezavisnošću, poremećenih veza sa EU...

Da bi se napravilo mesta za Britance, odbačen je ugovor koji je Australija sklopila sa Francuskom za kupovinu njenih 12 podmornica na klasičan, dizel pogon. To je bio posao vredan oko 65 milijardi američkih dolara, koji je potpisan pre pet godina i u Parizu je važio za "posao veka".

Novi ugovor, vredan desetine milijardi dolara, prema kojem London treba da snabde Australiju podmornicama na nuklearni pogon kako bi se osposobila da projektuje vojnu moć u Južnom kineskom moru i drugde, razljutio je Peking i duboko razočarao Pariz, ali je učvrstio obnovljeni vojnopolitički uticaj Velike Britanije u južnom Pacifiku.

Isto tako, podsetio je svet da Amerikanci neće prezati ni od čeka, čak ni od odbacivanja dojučerašnjih partnera, samo da bi zaštitili svoje interese.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track