Nije mnogo prošlo da debata u San Marinu postane toksična. Čim je u maloj zemlji u centralnoj Italiji počela kampanja za legalizaciju abortusa, zidovi su oblepljeni plakatima onih koji se protive legalizaciji pobačaja - uz prikaz deteta sa Daunovim sindromom stoji natpis "Ja sam anomalija, da li to znači da imam manje prava od tebe?"
Na drugima je prikaz fetusa uz poruku: "U 12 nedelji, ja sam dete, spasi me!"
Pitanje abortusa podelilo je ovu zemlju od 33.000 stanovnika. Abortus je ovde zakonom zabranjen još od 1865. godine i iako je javnost sa negodovanjem reagovala na ove plakate, ostaje da se vidi da li će 19-vekovni zakon stvarno biti oboren na plebiscitu u nedelju, 26 septembra.
"Atmosfera je veoma ružna. Ljudi na ulici izbegavaju da se pogledaju u oči", rekla je Gardijanu Karen Prukoli, predsednica Ženske unije San Marina (UDS), grupe koja promoviše referendum. "Umesto dijaloga o ovom kompleksnom i osetljivom pitanju, situacija je užarena", dodala je ona.
San Marino je jedna od poslednjih zemalja u Evropi gde je na snazi totalna zabrana abortusa i stanovništvo će sada glasati da li će dozvoliti medicinski izazvane pobačaje do 12 nedelje.
Pre 12 nedelje, procedura je moguća samo ako je majčin život ugrožen ili ako je fetus defektan. Abortus u San Marinu kažnjava se sa tri do šest godina zatvora, zbog čega mnoge žene odlaze u Italiju gde je procedura legalizovana posle referenduma 1978. godine.
"Moraju da plate mnogo za abortus, između 1500 i 2000 evra, a onda se još vrate kući gde ih gledaju kao na kriminalce. To je mentalna tortura", kaže Prukoli.
Žene nerado pričaju o svojim iskustvima jer se plaše stigme koja okružuje abortus. UDS je prikupio nekoliko njihovih svedočenja i objavio ih bez otkrivanja podataka žena.
Jedna od njih, koja već ima dvoje dete, prekinula je trudnoću jer je utvrđeno da se fetus ne razvija kako treba. Druga je rekla da je abortirala jer se plašila da su lekovi koje je uzimala za lečenje postporođajne depresije naškodili njenoj bebi. "Postoji bezbroj razloga zašto žene abortiraju i niko nema prava da ih osuđuje", rekla je ona. Jedna 25-godišnjakinja je navela da je bila žrtva silovanja kada je imala 17. Nije zatrudnela ali je rekla da bi, da jeste, abortirala plod.
Ne zna se da li je ijedna žena ikada poslata u zatvor u San Marinu zbog abortusa, iako su aktivisti pronašli dokumenta sa suđenja 1960ih i 1970ih gde su žene koje su imale proceduru nazivane "ludim" i "ništarijama". Opisivali su ih najgorim mogućim rečima, predstavljali su ih kao mentalno nestabilne, kaže Prukoli.
San Marino već duže vreme kaska za Evropom, kada je reč o ženskim pravima. Na referendumu 1982. godine - prvom ikad organizovanom u zemlji - građani su pokušali, bez uspeha, da ukinu zakon kojim se ženi oduzima državljanstvo ako se uda za stranca. Kampanja za taj referendum bila je burna kao i za ovaj. Očevi su glasali protiv ćerki, braća protiv sestara. Zakon je parlament opozvao tek 2000. godine.
Žene su u San Marinu dobile pravo glasa tek 1964. godine a pravo na razvod 1986.
U vladu su žene prvi put ušle 1974. godine. Četiri godine kasnije, izabrana je i treća, Marija Lea Pedini-Angelini. Ona je 1981. godine postala prva žena na čelu države.
"Mi smo retkost", kaže Pedini-Angelini. "Ali smo u tom trenutku počeli da razgovaramo o svemu što našoj zemlji nedostaje, kada je reč o pravima i beneficijama. Sve je nedostajalo".
U protekle dve decenije bilo je pokušaja da se legalizuje abortus ali su svi odbačeni. Državom vlada moćna Hrišćansko-demokratska stranka, partija koja ima bliske veze sa Katoličkom crkvom i koja je pozvala građane da glasaju protiv legalizacije abortusa.
"Politička klasa nije želela da se pozabavi ovim pitanjem proteklih 40 godina. Ignorišu ga jer se boje da će izgubiti glasove", kaže lekarka Frančeska Nikolini.
Ako referendum bude uspešan, sledeći izazov biće da se pretoči u zakon kojim će takođe biti ograničen broj moralnih primedbi lekara. Iako je abortus legalan u Italiji, ženama je i dalje teško da bezbedno abortiraju jer veliki broj ginekologa odbija iz moralnih razloga i prigovora savesti da prekine trudnoću.
Prikupljeno je 3000 potpisa za referendum, duplo više nego što je potrebno. "Postoji entuzijazam za to, naročito među mladima", kaže Vanesa Muratori, nekadašnja poslanica koja je 2003. bila prva političarka koja je predložila zakon o legalizaciji abortusa.
Aktivisti se sada nadaju da će ta podrška značiti i pobedu 26. septembra, naročito nakon što su većinski katolička Irska i Meksiko legalizovali prekid trudnoće.
Sa druge strane, oni koji se protive legalizaciji abortusa, poslednjih dana su pojačali svoju kampanju. "San Marino nema nikakvu obavezu da prihvati zakone drugih zemalja i ne mora da se vodi lošim primerom Italije", rekao je Adolfo Morganati iz grupe Komitato Uno di Noi, koja se protivi legalizaciji pobačaja.
Prema njegovim rečima, umesto legalizacije abortusa, ženama su potrebni programi koji će im pomoći da iznesu trudnoću do kraja.
Kaže i da će, ako njegovi protivnici pobede, prihvatiti ishod referenduma. "Katolici su retko kada pokretali revolucije - potrudićemo se da zalečimo rane", rekao je on.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
