SPECIJALNU EMISIJU KURIR TELEVIZIJE O NEMAČKIM IZBORIMA I IZVEŠTAJE NAŠIH NOVINARA IZ BERLINA GLEDAJTE UŽIVO OD 20 H!
KURIR TELEVIZIJU MOŽETE GLEDATI NA KABLOVSKIM OPERATERIMA ILI NA SAJTU KURIR.RS KLIKOM OVDE
22.52 - Doviđenja muti
22.51 - Više miliona Nemaca na danas održanim parlamentarnim izborima glasalo je za drugu političku stranku nego pre četiri godine, a najviše birača izgubili su vladajući konzervativci.
Kako se navodi u anketi Instituta za istraživanje javnog mnjenja Infratest sprovedenoj za televiziju ARD, 1,4 miliona Nemaca okrenulo je leđa unionistima i opredelilo se za socijaldemokrate, a među njima najviše je starijih ljudi i žena.
Osim toga, oko 900.000 glasova CDU/CSU otišlo je danas Zelenoj stranci, a 340.000 liberalima, prenosi ntv.de.
Osim toga, Zeleni su ove godine dobili i 470.000 glasova Levice i 320.000 socijaldemokrata.
Istovremeno, za socijaldemokrate glasalo je i 590.000 nekadašnjih birača Levice.
22.50 - Prema prognozi ARD-a u igri je čak pet koalicijskih kombinacija. Velika koalicija socijaldemokrata i demohrišćana, koja je na čelu s Angelom Merkel dosad vladala Nemačkom, u Bundestagu bi po prvim prognozama mogla imati 54,5 odsto glasova.
Velika tzv. nemačka koalicija, s CDU/CSU, socijaldemokratima i liberalima iz FPD-a imala bi stabilnu većinu od 66,4 odsto glasova.
Najviše, čak 70,9 odsto zastupnika u Bundestagu imala bi jedna "Kenija-koalicija" SPD-a, demohrišćana i Zelenih.
Semafor odnosno Jamajka koalicija imale bi po 55,5 odsto zastupnika u Bundestagu, nešto malo više od velike koalicije SPD-a i demohrišćana. Semafor bi činili socijaldemokrati, zeleni i liberali, dok potencijalnu Jamajka koaliciju čine demohrišćani, Zeleni i liberali (FPD).
22.49 - Pokazatelj koliko su ovi izbori bili katastrofalni po CDU stiže direktno iz biračkog okruga Angele Merkel. Posle osam uzastopnih pobeda, od 1990. godine, ovoga puta je Merkelino "biralište" izabralo suparnički tabor - socijaldemokrate.
22.47 - Šta dalje? Stranke sada počinju "istraživačke razgovore". Ova prva faza pregovora o formiranju vlade nema vremenski rok. Iako to nije pravilo, tradicija diktira da najveće stranke pozivaju manje na razgovore.
Armin Lašet, kandidat CDU-CSU bloka kaže da će konzervativci uraditi sve što mogu da oni budu na čeku nove vlade, iako je njegova stranka iza socijaldemokrata Olafa Šolca koji je poručio da će se sledeći kandidat zvati Olaf Šolc.
Zeleni su sazvali kongres stranke za 2. oktobar na kome će odlučiti sa kim će pregovarati. Pro-biznis FDP će, poput Zelenih, igrati odlučujuću ulogu u formiranju vlade. Više bi voleli da ušu u koaliciju sa konzervativcima i Zelenima, ali su otvoreni i za saradnju sa SPD i Zelenima.
Lideri stranak sastaće se u ponedeljak. Novoizabrani parlament ima 30 dana do inauguracije, odnosno do 26. oktobra.
Ako se dve ili tri stranke u principu saglase da bi mogli da formiraju alijansu, moraju da počnu zvanične koalicione pregovore posle kojih će odlučiti ko će biti ministri i potpisaće koalicioni ugovor. Ni ova faza nema vremenski rok i administracija Angele Merkel će vladati dok se dogovor ne postigne i formalizuje.
Stranke će onda izabrati kandidata za kancelara koga će izglasati Bundestag.
22.40 - Uz mesto kancelara, jedno od najvažnijih o kojima koaliciona vlada mora da odluči je mesto ministra spoljnih poslova. Tri najveće stranke imaju različite planove za odnose sa susedima.
SPD je posvećen NATO ali podržava i stvaranje EU vojske. Obećali su 0,2 posto BDP Nemačke najsiromašnijim zemljama u razvoju.
CDU/CSU su za NATO i saradnju sa partnerima na osnaživanju saradnje i "borbu" protiv Kine.
Zeleni su naveli da će podržavati NATO i zauzeti čvrst stav prema autoritarnim režimima optuženim za kršenje ljudskih prava. Protive se Severnom toku 2 i nuklearnom oružju na nemačkom tlu.
22.34 - Ivica Dačić za Kurir TV o izborima u Nemačkoj:
22.33 - Kandidat socijaldemokrata za kancelara Olaf Šolc uveren je da je SPD pobedio na izborima i da su građani Nemačke "poslali signal" da ne žele da CDU formira novu vladu.
Na pitanje medija kako planira da pridobije liberalni FDP, budući da levičari u njegovoj stranci ne žele saradnju sa liberalima, Šolc je rekao da je SPD praktikuje "pragmatičan oblik politike" i da je fokusiran na "razvoj poštovanja u društvu, modernizacije društva i klimatske promene".
Na pitanje da li je koalicija sa CDU uopšte opcija, Šolc je rekao da su birači poslali jasnu poruku i da ne razmatra "veliku koaliciju" iz 2017.
22.29 - Mnogi "gastarbajteri" koji već drugu generaciju žive u Nemačkoj i dalje nemaju pravo glasa. "Jednostavno, prestane da vas interesuje. Što duže vam ne daju da glasate, osećate da ste sve nemoćniji da nešto promenite", rekla je BBC-u Tanja Lekić (26) koja je rođena i živi u Frankfurtu.
Milkica Romić se učlanila u Socijaldemokratsku partiju jer se nada da će dualnp državljanstvo biti omogućeno. "To će pomoći integraciji ali i glasanju na budućim izborima", rekla je ona.
Dejan Kekić, koji je poreklom iz Srbije, danas je glasao. "Voleo bih da vidim više ulaganja u škole, tehnolologiju, da se vrate vremena kada je oznaka 'napravljeno u Nemačkoj' nešto značila", rekao je on.
22.23 - Projekcije javnih servisa ARD i ZDF pokazuju da su socijaldemokrate povećale prednost u odnosu na demohriščane.
Na osnovu delimično prebrojanih glasova, izlaznih anketa, ARD partiji Olafa Šolca daje 25,8 posto glasova i 205 mesta u Bundestagu sa 730 mesta, nasuprto 24,2 posto i 195 mesta za CDU/SCU Armina Lašeta. Zeleni bi prema ovim procenama trebalo da dobiju 114 mesta a liberalni FDP 91 poslaničko mesto.
22.17 - Kako je glasala istočna a kako zapadna Nemačka?
21.59 - Kobna greška CDU? Većina birača konzervativnih demohršćana (CDU/CSU) veruje da bi imali bolji izborni rezultat da je umesto predsednika CDU-a Armina Lašeta, glavni kandidat unije bio živopisni Markus Zeder, predsednik CSU i bavarski premijer - uprkos tome što je pretrpeo istorijski poraz u Bavarskoj..
21.41 - Anketa javnog servisa ZDF pokauala je da većina Nemaca, njih 55 posto, želi vladu koju bi predvodile socijaldemokrate u poređenju sa 36 posto onih koji žele vladu na čijem bi čelu bila koalicija CDU/SCU. To je potpuno drugačiji odgovor u odnosu na izbore 2017. kada je 52 posto ispitanika bilo za vladu na čelu sa CDU a 36 posto za vladu predvođenu SPD.
21.39 - Berlin Cajtung navodi da postoji šansa da kandidat CDU Armin Lašet ne dobije mesto u parlamentu, zahvaljujući nemačkom izbornom sistemu. On je na vrhu njegove stranke u "rodnoj" državi, ali CDU možda ne dobije dovoljno glasova mimo direktnih kandidata.
21.26 - Nova vlada pre Božića? Konzervativni kandidat CDU Armin Lašet prilično je siguran da će koaliciona vlada biti formirana pre Božića. "Sasvim sigurno", rekao je on i dodao da je potrebno pregovore završiti pre nego što Nemačka preuzme predsedavanje G7 u januaru 2022.
Sa druge strane, Olaš Šolc je malo oprezniji. "Ne želim da govorim o konkretnom datumu, ali moramo da uradimo sve što je u našoj moći da to bude do Božića, možda čak i pre. Moramop da pokažemo političko vođstvo i postignemo kompromise koji neće samo izgledati dobro na papiru".
21.16 - Najnoviji podaci pokazuju da Socijaldemokrate SPD vode sa 26 odsto glasova, na drugom mestu su demohrišćani CDU sa 24,5 odsto. Na trećem mestu je Zelena stranka sa 13,9, dok su na četvrtom mestu liberalni FDP sa 11,7 odsto glasova. Iznad cenzusa su i Alternativa za Nemačku sa 10,5 odsto glasova i Levica koja je i dalje na pet odsto glasova.
Više o nemačkom izbornom sistemu pročitajte OVDE
21.14 - Glavna i odgovorna urednica Dojče velea, Manuela Kasper Klaridž ocenila je da je došao kraj velike okialicije CDU-SPD i da nemački birači žele promenu i fokus na klimatsku krizu, digitalnu revoluciju i modernizaciju Nemačke, a to se "može postiči samo u saradnji sa manjim partijama".
"U svim mogućim koalicijama, Zeleni i FDP će imati značajan udeo. Ništa neće moći da prođe bez njih, a to je dobra stvar", rekla je ona i ocenila da je izborni rezultat Zelenih pokazatelj da Nemci brinu o klimatskim promenama ali ih interesuje i cena tih klimatskih promena, zbog čega će u koalicione pregovore biti ukljućeni i liberali.
To što će pregovori biti teški samo je, rekla je ona, pokazatelj veličine poraza CDU. "Posle 16 godina na vlasti, sazrelo je vreme za opoziciju", rekla je Kasper Klaridž
21.05 "Logično voleo bih da to bude Lašet i to nije nikakva tajna mi pripadamo istoj političkoj grupaciji. Ali koliko ova istraživanja pokazuju to je da će Olaf Šulc najverovatnije biti kancelar. Videćemo kako će sve to da se završi. Malo su krenuli da se vraćaju CDU i CSU bilo je 26,20 sada je 25,22 videćemo kako će da se završi. Prilično neizvesna trka. Mislim da su najmanje šanse za Zelene da imaju kancelara, ali zeleni u ovoj kombinaciji takozvane "Semafor" koalicije mogu da dobiju mesto ministra spoljnih poslova, što je značajna stvar razume se za celu Evropu. Tako da, komplikovano je i dalje, a nikako ne isključujte mogućnost velike kolaicije, ali opet u zavisnosti od toga ko je prvi, a ko je drugi ko bi bio kancelar, a ko ministar spoljnih poslova, sada je pitanje da li će koalicija semafor imati 50 plus ili će im trbati linke kao četvrta, a linke je u spoljnoj politici veoma naklonjena Srbiji , tako da mnogo kombinacija ima", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za Kurir TV.
20.58 - Bivši ambasador Britanije u Nemačkoj Piter Amon rekao je BBC-u da bi formiranje vlade moglo da potraje mesecima.
Amon je ocenio da Olaf Šolc ima najviše šansi da nasledi Angelu Merkel na mestu kancelara jer su Zeleni jasno stavili do znanja da im više odgovara koalicija sa SPD. Amon je dodao i da FDP ne mogu da "odviju da formiraju vladu, ako se ta mogućnost pojavi".
On je ocenio i da bi potencijalna tročlana koalicija bila "manje stabilna od tradicionalne dvostranačke".
Bivši ambasador je rekao i da su klimatske promene bile "najvažnija tema" izbora.
20.54 - Lider FDP rekao je da su liberali otvoreni za razgovor sa svim strankama. "Formiraćemo koaliciju iz demokratskog srca politike. Nisu nam potrebne marginalne grupe, što je dobra vest", rekao je on aludirajući na Levicu i ultradesničarsku Alternativu za Nemačku.
20.50 - Vodeći kandidati za kancelara učestvuju u televizijskoj debati koju prenose javni servisi ARD i ZDF i koja se simpatično zove "slonovski krug" jer su svi učesnici politički "teškaši".
Kandidat SPD Olaf Šolc rekao je da su birači dali njegovoj stranci "vrlo jasan mandat" da predvodi novu vladu i dodao je da između SPD i Zelenih postoje brojna "preklapanja" ali da će potreba da se u vladu ukljući i treća stranka zakomplikovati stvari.
Armin Lašet, kandidat CDU, ponovio je da je njegov cilj da formira vladu, iako su prema izbornim rezultatima na drugom mestu. "Nije uvek slučaj da onaj ko je na prvom mestu bude kancelar", rekao je on, što je izazvalo smeh kod Šolca.
Lašet je ocenio da bi koalicija CDU, Zelenih i liberalnih FDP bila bolja nego koalicija SPD sa Zelenim i FDP.
20.45 - Istorijski debakl Markusa Zedera. Njegova bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) ostvarila je najgori rezultat u više od 70 godina, piše tiražni Bild.
CSU je prema projekciji agencije Infratest dimap u Bavarskoj osvojio 32,8 posto glasova, što je za šest postotnih poena manje nego na poslednjim izborima za Bundestag 2017.
Moguće je takođe da u Bavarskoj od socijaldemokrata ili Zelenih izgube neki od direktnih mandata. Poslednji put im se to dogodilo 2005, kad je SPD od 46 izbornih okruga osvojio direktni mandat u jednom izbornom okrugu Minhen-Sever.
20.40 - Lider liberalnih FDP Kristijan Lindner predložio je interesantno rešenje za formiranje vlade. Lindner je predložio da za pregovarački sto prvo sednu FDP i Zeleni i da oni izaberu trećeg partnera - CDU Armina Lašeta ili SPD Olafa Šolca.
20.33 - "Osoba koja će postati kancelar mora da okupi oko sebe stranke. Ne dešava se svaki put da stranka sa najviše osvojenih glasova formira vladu", rekao je lider konzervativaca, Armin Lašet.
"Nijedna stranka nije dovoljno snažna da sama formira vladu i tri političke stranke će morati da nađu zajednički jezik", rekao je on.
To što neka stranka osvoji najviše glasova na izborima nije garancija da će formirati vladu. Kurt Georg Kisindžer iz CDU je 1969. godine osvojio gotovo 50 posto glasova, ali su druge stranke formirale vladu bez njega, pod vođstvom socijaldemokrate Vilija Branta.
Isto tako, 1976. godine CDU Helmuta Kola je osvojio najveći procenat glasova ali su vladu formirali SPD i liberalni FDP. Isto bi moglo da se dogodi i sada. Čak i ako Šolc pobedi, Zeleni,k CDU i FDP bi mogli da formiraju vladu bez njega, a Lašet je upravo najavio da to može da uradi.
20.29 - I Lašet i Šolc poručuju da će formirati vladu. Ako ostane ovako tesan rezultat, vladu će formirati onaj ko lakše nagovori liberale (FDP) i Zelene na koaliciju.
Većina birača Zelenih odbija ulazak u Jamajka koaliciju (CDU, Zeleni, FDP), a simpatizeri FDP-a su u nešto manjoj meri za Semafor koaliciju (SPD, FDP, Zeleni), prenosi Špigel.
20.20 - Razlika između SPD i CDU se "širi". Socijaldemokrate Olafa Šolca sada imaju jedan procentni poen prednosti u odnosu na CDU. Takođe, liberali dobijaju sve više glasova, dok Zeleni ostaju bez istih.
20.18 - Dopisnik Gardijana iz Nemačke, Tomas Sparou procenjuje da Nemačku, zbog ovako neizvesnog izbornog rezultata, čekaju meseci koalicionih pregovora.
"Ako rezultati ostanu ovako tesni, razogovori o koaliciji će potrajati. A za Angelu Merkel će to značiti jednu stvar: mogla bi da obori rekord Helmuta Kola kao najdugovećniji lider zemlje". naveo je Sparou.
20.14 - "Izbori u Nemačkoj su nikad neizvesniji. Prvi rezultati koji su objavljeni govore da socijaldemokrate SPD blago vode u odnosu na demohrišćane CDU. Značajni porat su doživeli Zeleni i liberali, dok levica i desnica su ostali prepolovljenih glasova. Socijaldemokrate i zeleni su dobili najviše glasova u Berlinu, gde će kanidat Zelenih najverovatnije postati gradonačelnik, dok CDU je doživela poraz i to najveći u posleratnoj Nemačkoj. Slična situacija je i u Bavarskoj inače tradicionalnom uporištu demohrišćana gde su socijaldemokrate osvojile veliki broj glasova, a CDU smanjila broj glaova prvi put na najniži nivo od 1949. godine.
Da ironija bude veća glasači CDU otišli su prema SPD i Zelenima, kao i u manjem broju Liberalima FPD, kaže za KURIR TV Andrej Mlakar urednik rubrika Planeta
20.12 - Demohrišćani (CDU) Angele Merkel i, sada, Armina Lašeta pretrpeli su izbornu katastrofu, iako rezultati pokazuju da su skoro pa izjednačeni sa socijaldemokratama Olafa Šolca. CDU nikada nije imao manje od 30 posto glasova, pre godinu dana imali su čak 40 posto dok je Šolcov SPD imao tek iznad 10 posto.
Ovo nije samo Lašetova krivica, ocenjuju analitičari BBC-a. Angela Merkel je pobacila jer nije pronašla sposobnog naslednika a nije ni podržala Lašeta koliko je trebalo. Ishor nije dobar za njenu zaostavštinu.
20.07 Projekcije javnog servisa ARD pokazuju da Socijaldemokrate (SPD) imaju blagu prednost od 25 posto osvojenih glasova u odnosu na Hrišćansko-demokratsku uniju CDU odlazeće kancelarke Angele Merkel koji su osvojili 24,6 posto glasova. Potencijalni koalicioni partneri Zeleni imaju 14,3 posto, liberali FDP 11,6 posto i Levica 5 posto.
Pretočeno u mesta u Bundestaku, SPD Olafa Šolca biće najveća stranka u parlamentu sa 200 mesta. CDU/CSU Armina Lašeta će imati 198, Zeleni 113, FDP 92 i Levica 40 mesta.
19.58 - Kandidatkinja Zelenih za kancelarku, Analena Berbok ocenila je da je rezultat njene stranke - koja će definitivno biti ključni igrač u koalicionim pregovorima, "najbolji rezultat u našoj istoriji".
Prema prvim projekcijama, Zeleni - koji su u maju i junu vodili u predizbornim anketama, osvojiće 14,6 posto glasova, što je skok u odnosu na 2009. kada su osvojili 10,7 posto. Ipak, to je slabiji rezultat nego što su letos očekivali.
"Želeli smo da oblikujemo ovu zemlju kao vodeća snaga... Želeli smo mnogo... ali smo napravili greške. Ja sam napravila greške", rekla je Berbok i dodala da je Nemačkoj "potrebna vlada koja će se baviti klimatskim promenama".
19.33 Prema prvim prognozama, na izborima za lokalne parlamente u pokrajinama Berlin i Meckelnburg-Zapadno Pomorje, Zeleni su osvojili najviše glasova u Berlinu dok su socijaldemokrate zadržali prednost u Mecklenburg–Zapadnom Pomorju.
Zeleni su sa osvojenih 23,5 posto, što je porast od 8,3 posto u poređenju sa izborima pre pet godina, najjača snaga na izborima za parlament glavnog grada – pokrajine Berlina.
Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD) je s 21,5 posto ostala na istojm nivou, što znači da bi posled 20 godina mogli da izgube poziciju gradonačelnika Berlina. Tu funkciju bi mogla da preuzme glavna kandidatkinja Zelenih, Betina Jaraš.
Više o tome pročitajte OVDE
19.24 Armin Lašet, predsednik CDU i kandidat za kancelara ispred Unije CDU/CSU obratio se takođe pristalicama:
"Svaki glas za Uniju (CDU/CSU) je glas je protiv leve vlade. Zato ćemo učiniti sve što je u našoj moći da formiramo vladu pod vodstvom Unije".
19.15 - SPD kandidat Olaf Šolc obratio se okupljenima u njegovom izbornom štabu
"Građani su odlučili da će SPD ići napred i to je velik uspeh. Ovo će biti duga noć, ali mnogi birači su zaokružili da žele promene, da žele da kancelar bude Olaf Šolc. Siguran sam da će građanima i kasnije biti drago što su se odlučili za SPD. To je naše obećanje. Sada moramo sačekati konačne rezultate izbora, a onda ćemo krenuti na posao", rekao je Šolc.
Kolaps CDU u Bavarskoj
19.07 - Iako se stalno naglašavalo kako je bavarski premijer Markus Šoder i predsednik CSU bitno popularniji od kandidata Unije za kancelara Armina Lašeta, izgleda da su demohrišćani loše prošli i u Bavarskoj. Prema prvim prognozama, CSU je u Bavarskoj osvojio 33 odsto glasova, što je najgori rezultat od 1949.
Iako se stalno naglašavalo kako je bavarski premijer Markus Söder i predsednik CSU bitno popularniji od kandidata Unije za kancelara Armina Lascheta, izgleda da su demokršćani loše prošli i u Bavarskoj. Prema prvim prognozama, CSU je u Bavarskoj osvojio 33 posto glasova, što je najgori rezultat od 1949.
18.59 - Prema analizi javne televizije ARD, demohrišćani su pod vodstvom Armina Lašeta izgubili 1,4 miliona glasova svojih nekadašnjih birača koji su se okrenuli SPD-u. Zeleni su im preoteli dodatnih 900.000 birača, a liberali (FDP) još 340.000 glasova.
18.43 Prema prognozi ARD-a (SPD i CDU po 25 posto), u igri je čak pet koalicijskih kombinacija.
Velika koalicija socijaldemokrata i demohrišćana, koja je na čelu s Angelom Merkel dosad vladala Nemačkom, u Bundestagu bi po prvim prognozama mogla imati 54,5 posto glasova. Velika nemačka koalicija, s CDU/CSU, socijaldemokratima i liberalima iz FPD-a imala bi stabilnu većinu od 66,4 posto glasova.
18.37 - O pobedniku odlučuju penzioneri: od 60,4 miliona građana Nemačke s pravom glasa, čak 38,2 posto, odnosno 23 miliona birača starije je od 60 godina, prenosi Špiegel. Glasača mlađih od 30 godina registrovano je samo 8,7 miliona, ili 14,4 posto. Od njih će 2,8 miliona mladih glasati prvi put: to su oni koji ne pamte drugog kancelara osim Angele Merkel.
18.19 Za ove parlamentarne izbore vladalo je veliko interesovanje . Birač su uprkos pandemiji stajali u dugim redovima da bi dali svoj glas kaniddatu i listi. Ali ni to nije prošlo bez komplikacija, pošto su se u Berlinu-Šarlotenburgu pojavili glasački listići za pogrešan okrug, a sve se pretvorilo u još veći haos kada je glasačkih listića ponestalo i morali su prestati da glasaju. U Berlinu je takođe održan referendum o prijedlogu za eksproprijaciju velikih kompanija koje posjeduju čak šestinu svih stanova za iznajmljivanje. Koji su krivi za sve veće kirije.
18.16 - Izlazne ankete koje su se pojavile posle zatvaranja birališta u Nemačkoj pokazuju da su demohrišćani CDU/CSU i Šolceva stranaka SPD izjednačene i obema se predviđa osvajanje 25 posto glasova.
Prognoza ARD -a kaže da su i CDU / CSU i SPD dobili 25 posto glasova, Zeleni 15 posto, FPD 11 posto, AfD 11 posto, a levica 5 posto.
Brojevi ZDF -a takođe pokazuju veliku jednakost, prema kojoj je Unija CDU/CSU prikupila 24 odsto glasova, SPD 26 odsto, AfD 10 odsto, FDP 12 odsto, Zeleni 14,5 odsto i Levica 5 odsto.
12.55 Glasali glavni kandidati za kancelara
Svoje glasove dali su i vodeći kandidati za kancelara - Olaf Šolc (SPD) i Armin Lašet (CDU).
8.01 U 299 izbornih jednica otvorena prva glasačka mesta.
Glasanje će trajati do 18 časova.
Sa 709 poslanika, aktuelni saziv Bundestaga najbrojniji je u istoriji Savezne Republike Nemačke. Prema Statutu, nemački parlament bi trebalo da ima 598 poslanika, ali se njihov broj povećavao od izbora do izbora. Samo na poslednjim izborima pre četiri godine, Bundestag je dobio novih 78 članova.
Pored izbora za Bundestag u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji i u Berlinu se održavaju i pokrajinski izbori, u prestonici i referendum. SPD je favorit na severoistoku, u glavnom gradu je situacija manje izvesna. Nikada u istoriji Berlina u tom gradu nije istovremno bilo toliko izbora kao 26. septembra 2021. Građani s pravom glasa biraju sa dva glasa poslanike Bundestaga, sa dva glasa poslanike u svom gradu koji ima i status pokrajine, i odlučuju na referendumu da li žele da se velikim stambenim korporacijama - uz odgovarajuću naknadu - oduzmu stanovi.
NE PROPUSTITE
U Nemačkoj postoji 299 izbornih jedinica gotovo iste veličine. Ko dobije najviše (prvoizabranih) glasova u nekoj izbornoj jedinici, taj odlazi u Berlin kao direktno izabrani kandidat.
NE PROPUSTITE
Drugim glasom biraju se kandidati sa liste koju su stranke sastavile pre izbora. Na taj način se dodeljuje dodatnih 299 mandata, što čini ukupno 598 mesta u parlamentu. Broj (drugoizabranih) glasova određuje relativnu snagu stranke u Bundestagu. Veruje se da će se glavna borba voditi između kandidata demohrišćana i hrišćansko-socijalne unije Armina Lašeta i kandidata socijaldemokrata Olafa Šolca. Kao moguće iznenađenje izbora navodi se i kandidatkinja "zelenih" Analena Berbok.
Kurir.rs/A.M./K.Š./K.P.
NE PROPUSTITE
