Najnovije vesti

SAVRŠENA OLUJA: Kriza u lancu snabdevanja preti svetskoj ekonomiji, stručnjaci kažu da je vreme da se stare prakse preispitaju
Foto: EPA/JEROME FAVRE

ekonomska kriza

SAVRŠENA OLUJA: Kriza u lancu snabdevanja preti svetskoj ekonomiji, stručnjaci kažu da je vreme da se stare prakse preispitaju

Planeta

Od Liverpula do Los Anđelesa, nedostatak energenata, radne snage i saobraćaja prete oporavku svetske ekonomije od kovida

Sve je išlo tako dobro. Uspešni programi vakcinacije pokretali su oporavak globalne ekonomije nakon pandemije, beze su se vratile na rekordno visok nivo, a cene su porasle tek toliko da su strahovi od deflacije otišli u prošlost.

Ali nedostatak snabdevanja koji je u početku doveo u pitanje dostupnosti luksuznih automobila ili da li će ispod božićih jelki biti dovoljno Plej stejšna, umesto toga je prerastao u potpunu krizu sa nedostatkom energenata, radne snage i transporta od Istoka do Zapada, piše Gardijan.

Svi problemi su na ovaj ili onaj način posledica porasta post-pandemijske potražnje potrošača ali zajedno bi mogli da dovedu do obaranja ili skretanja globalne ekonomije sa svog kursa.

Muhamed El-Erijan, savetnik osiguravajućeg giganta Alianza i predsednik Kraljičinog koledža u Kembridžu, kaže da je ovonedeljni iznenadni pad fabričke proizvodnje u Kini bilo jasno upozorenje da bi svetska ekonomija mogla da padne dok cene i dalje brzo rastu.

"Problemi u lancu snabdevanja mnogo su uporniji nego što je većina očekivala, iako su kompanije manje iznenađene", rekao je on. "Vlade moraju brzo da reaguju i razmotre svoje politike jer se tri elementa – snabdevanje, transpot, radna snaga – spajaju u vetar koji će 'oduvati' globalnu ekonomiju“.

Nestašica energenata najbolje ilustruje obim problema, sa sve većim brojem benzinskih pumpi u Velikoj Britaniji koji ostaju bez goriva, a gradovi u severnoj Kini moraju racionalizuju struju, što dovodi do zatvaranja fabrika u zemlji koja je najveći svetski proizvođač i to baš pred prazničnu sezonu na Zapadu.

I Kina i Britanija našle su se suočene sa nedostatkom rezervi u trenutku kada se ceo svet grabi za prirodni gas i naftu, čija se cena skoro udvostručila za 12 meseci na skoro 80 dolara po barelu.

Uz tekuća ograničenja vezana za koronu u nekim velikim proizvodnim zemljama, poput Vijetnama i nedostatkom komponenti, poput računarskih čipova, fabrike jednostavno ne proizvode dovoljno.

Britanska proizvodnja automobila pala je na 27 odsto na godišnjem nivou u avgustu, što je dovelo do manjeg izvoza u Australiju, SAD i Kinu. U četvrtak su proizvođači najavili nova privremena zatvaranja u Nemačkoj zbog problema sa čipovima. Opel je najavio da će jedna njihova fabrika biti zatvorena do 2022.

U Japanu je indeks zaliha gotovih proizvoda pao na nivoe koji se nisu videli nakon zamljotresa 2011. godine i cunamija.

Ali čak i kada bi fabrike mogle da se dokopaju energenata i materijala i proizvode više robe, slanje bi i dalje koštalo više. Na nekim prometnim rutama, popout one od Kine do Roterdama, troškovi isporuke kontejnera porasli su šest puta u prošloj godini.

Problemi ne prestaju kada roba stigne u luku. Nedostatak radne snage predstavlja konačni problem u sve mukotrpnijem putovanju proizvoda do njihovog konačnog odredišta. Nedostatak vozača kamiona u mnogim delovima Evrope, delom zbog sporova oko uslova, a delom zbog stalnih ograničenja zbog koronavirusa, uzrokuje kašnjenja.

Flavio Romero Makau, stručnjak za lance snabdevanja na Univerzitetu Edit Kovan u Zapadnoj Austaliji, kaže da je povećana potražnja nakon pandemije napregla delikatno uravnotežen svetski ekonomski sistem.

"Potrošači žele da kupuju stvari jer imaju novca od vladinih podsticaja, veće uštede i povećane potražnje. Plej stejšni, laptopovi, telefoni, oprema za teretane... šta god da vam padne na pamet, ljudi to pokušavaju da kupe", rekao je on. "Veća tražnja i ograničenja ponuda znače inflaciju: Nema izlaza iz toga. Kada se sve ove stvari sklope, dobijate savršenu oluju“, dodao je Romero Makau.

Uprkos tome, sve više ekonomsta veruje da bi centralne banke morale brže da povećaju kamante stope ako inflacija zavlada u razvijenom svetu.

Banka Engleske je nagovestila da bi kamatne stope mogle da porastu već iduće godine, a američke Federalne rezerve napokon su signalizirale kraj svog masovnog plana stimulacije koji bi mogao da poveća troškove zaduživanja 2022. godine.

Nil Šering, glavni ekonomsta Kapital Ekonomiksa, kaže da su Velika Britanija i SAD u najvećem riziku od "pregrejavanja" do inflacije, što je dovelo do toga da centralne banke reaguju.

Promena paradigme u monetarnoj politici nakon godina jeftinog kredita mogla bi da bude praćena rebalansom globalne ekonomije jer zemlje nastoje da skrate lance snabdevanja i postanu samodržive kroz politike koje promovišu nezavisnost od uvoza.

Romero Makau veruje da bi mnoge kompanije mogle da iskoriste priliku i presele proizvodnju iz Kine, u kojoj polako nestaje jeftina radna snaga koja je pokrenula njeno ekonomsko čudo, u zemlje poput Vijetnama i Meksika.

Te dve zemlje imaju jeftiniju radnu snagu od Kine, zbog čega su privlačne američkim kompanijama.

Ričard Flaks, iz kompanije za digitalni menadžment novca Monifarm kaže da je kriza već podstakla političare i poslovne ljude da ponovo razmotre svoje planove i politike.

"Velike korporacije i vlade razmatraju svoje lance snabdevanja osnovnim životnim namirnicama i vode računa kako o sigurnom snabdevanju tako i o troškovima. Očekujemo da će se lanci snabdevanja u nekim sektorima skratiti zbog kovida, bilo prebacivanjem rute ili snabdevanjem iz više izvora", dodao je on.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track