Najnovije vesti

MIGRANTSKU KRIZU ORGANIZOVALE TAJNE SLUŽBE U MOSKVI I MINSKU? Poljska upire prstom u Belorusiju i Rusiju
Foto: EPA / STR

varnice ne prestaju

MIGRANTSKU KRIZU ORGANIZOVALE TAJNE SLUŽBE U MOSKVI I MINSKU? Poljska upire prstom u Belorusiju i Rusiju

Planeta
14:55h

Poljska tvrdi da su migrantsku krizu organizovale tajne službe u Moskvi i Minsku. Kremlj to demantuje. Ali nemačka štampa prenosi tvrdnje bivših beloruskih službenika koji potvrđuju navode Varšave.

Moskva s tim nema nikakve veze, izričito je naglasio ruski predsednik Vladimir Putin komentarišući je krajem prošle nedelje situaciju na granici Poljske i Belorusije. Nemački list Zidojče cajtung prenosi međutim izjave poljske vlade i bivših beloruskih zvaničnika koji kažu nešto drugo.

-Organizacija kompletne veštački stvorene izbegličke krize dogovorile su tajne službe u Minsku i Moskvi, ona se formalno vodi pod imenom ’Operacija brana’, citira nemački list beloruskog opozicionog političara Pavela Latušku, piše DW.

-U tome učestvuju vojne tajne službe (GRU) ruskog i beloruskog generalštaba, te beloruski KGB i ruske tajne službe SVR i FSB, tvrdi Latuška.

Pavel Latuška je, piše minhenski list, ranije bio ministar kulture Belorusije i dugogodišnji ambasador, ali je, nakon lažiranih predsedničkih izbora 9. avgusta 2020, ''raskinuo'' sa vlastodršcem Aleksandrom Lukašenkom i priključio se (verovatnoj) izbornoj pobednici Svetlani Tihanovskoj.

Zidojče cajtung u članku spominje i potpukovnika Aleksandra Azarova koji ''nije više hteo da radi za režim“, i koji je pobegao u Varšavu. On i drugi članovi građanske inicijative ''Bypol'' beleže represije Lukašenkovog režima, tvrdi se u članku nemačkog lista. Informacije, prema sopstvenim navodima, dobijaju od još uvek aktivnih beloruskih oficira koji, kako kažu, imaju simpatije za njihov rad.

Bivši ambasador Latuška, kako piše list, tvrdi da su ruske i beloruske tajne službe u aprilu i maju ove godine postigle dogovor oko pokretanja akcije masovnog dolaska migranata u Belorusiju, odnosno njihovog daljeg transporta ka EU. Cilj akcije: da Lukašenkov režim, koji se nalazi u finansijskim problemima, dobije više novca, odnosno vršenje pritiska na EU kako bi ona ukinula sankcije protiv Minska.

Prenosi se i Lukašenkova izjava od 26. maja, nakon postizanja dogovora o kojem piše list, prema kojoj je vlastodržac iz Minska rekao da je Belorusija do tada zaustavljala drogu i migrante koji se kreću prema EU, a ''sada ćete ih sami jesti i hvatati.“

Bivši ambasador Latuška, kako piše list, tvrdi da su ruske i beloruske tajne službe u aprilu i maju ove godine postigle dogovor oko pokretanja akcije masovnog dolaska migranata u Belorusiju, odnosno njihovog daljeg transporta ka EU.

Cilj akcije: da Lukašenkov režim, koji se nalazi u finansijskim problemima, dobije više novca, odnosno vršenje pritiska na EU kako bi ona ukinula sankcije protiv Minska.

Prenosi se i Lukašenkova izjava od 26. maja, nakon postizanja dogovora o kojem piše list, prema kojoj je vlastodržac iz Minska rekao da je Belorusija do tada zaustavljala drogu i migrante koji se kreću prema EU, a ''sada ćete ih sami jesti i hvatati''.

Oružje postaje sve ono što spaja svet

Tenzije na istoku Evrope analizira i nemački nedeljnik Cajt: ''Konflikt s Rusijom i Belorusijom, stacioniranje trupa na ukrajinskoj granici, migranti i izbeglice na poljskoj granici – sve to izgleda loše, ali EU se brani'', piše hamburški list o situaciji koju opisuje kao ''retro-filing Hladnog rata''.

-Samo nekoliko stotina kilometara od Berlina zaoštrava se novi oblik geopolitičkog konflikta. Kako on funkcioniše i kako mu se suprotstaviti – rešenje se ne nazire“, piše Cajt i ukazuje da je „ludorija“ ocenjivati da je ograda koja se podiže na istočnoj granici neka novu „Gvozdena zavesa“.

-Kompletno istočno susedstvo EU, od Baltika, pa do Crnog mora, meta je višestrukih napada. Ukrajina se skoro osam godina bori protiv separatista koje naoružava Kremlj. Baltičke zemlje i Poljska svakodnevno su izloženi kibernetičkim napadima i kampanjama lažnih vesti. Mala Moldavija ima osećaj da je, otkako je tamo izabrana proevropska vlada, ucenjuje ruski energetski koncern Gazprom. U tu sliku uklapa se i beda migranata u Belorusiji koja je namerno prouzrokovana. Pravo na azil postaje instrument geopolitičkog sukoba. Takve napade na šavovima umreženog sveta politikolog Mark Leonard nedavno je nazvao ’ratovima poveznica’ (connectivity wars). U njima oružje može da postane sve ono što spaja svet – finansijski tokovi, podaci, tehnologija, migracije, piše nemački list Cajt.

Poljski premijer kritikuje nemačku kancelarku

Tabloid Bild objavljuje intervju s poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim koji kaže da Belorusija koristi migrante na granici kao oružje i dodaje da su njihov krajnji cilj zemlje poput Holandije, Nemačke ili Francuske. „Mi na našoj granici branimo čitavu Evropu“, kaže poljski šef vlade i najavljuje da će to nastaviti da radi „svim sredstvima“.

Na pitanje nemačkog novinara kojeg se scenarija pribojava, Moravjecki odgovara: „Jasno je da će, ako ne budemo bili u stanju da zaustavimo nekoliko hiljada migranata, uskoro doći stotine hiljada, pa čak i milioni. U Nemačkoj živi 80 miliona ljudi – da li biste vi dozvolili da dođe dodatnih 50 miliona? Mislim da ljudi u Nemačkoj ne bi bili srećni zbog toga, jer žele da održe svoj životni standard, i da očuvaju svoju kulturu“, kaže premijer Poljske.

Na pitanje da li je Angela Merkel zakazala u izbegličkoj politici, Moravjecki odgovara: ''Da, apsolutno. Mislim da politika od pre pet ili šest godina nije bila primerena. Ona je ugrozila suverenitet brojnih evropskih država i stvorila veštački multikulturalizam. To je bila opasna politika za Evropu i svet''.

Na kritike upućene poljskoj vladi i tamošnjim zakonima prema kojima su tzv. pušbekovi na granicama legalizovani, što je suprotno pravu Evropske unije, poljski premijer naglašava: ''Zaštita granica mora da bude efikasna. I zato moramo biti u stanju da vraćamo ljude koji krše pravila na granici''.

Kurir.rs/Dojče vele

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja