Najnovije vesti

OVAJ VULKAN NA ISLANDU JE IMPRESIVNO ČUDO PRIRODE: Istraživači će u samom središtu izbušiti rupu duboku 2 km, evo i zašto FOTO
Foto: Printscreen YT/World&Drone

krafla

OVAJ VULKAN NA ISLANDU JE IMPRESIVNO ČUDO PRIRODE: Istraživači će u samom središtu izbušiti rupu duboku 2 km, evo i zašto FOTO

Planeta

Vulkan Krafla sa svojim velikim tirkiznim kraterskim jezerom, oblacima dima i bazenima sumpornog blata jedno je od najimpresivnijih prirodnih čuda Islanda.

Ovde na severoistoku Islanda, grupa međunarodnih istraživača sprema se da izbuši dva kilometra u srcu vulkana. Svrha ovog "žilvernovskog" projekta je izgradnja prve podzemne opservatorije magme na svetu.

Projekat vredan 100 miliona dolara pokrenut je još 2014. godine, a prvo bušenje bi trebalo da počne 2024. U njemu učestvuju naučnici i inženjeri iz 38 istraživačkih instituta i kompanija iz 11 zemalja, uključujući SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francusku.

Island, vulkan, Krafla
foto: Printscreen YT/World&Drone

Njihova namera je da izbuše rupu do magmatske komore u vulkanu.

Prva opservatorija magme u svetu

Za razliku od lave koja izbija na površinu, magma, rastopljeni stenoviti materijal ispod površine Zemlje, još uvek je misterija za naučnike.

Opservatorija Krafla biće prva te vrste u svetu, rekao je Paolo Papale, vulkanolog sa italijanskog Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju INGV.

"Nikada nismo proučavali podzemnu magmu, osim kada smo slučajno naleteli na nju tokom bušenja" u vulkanima na Havajima, u Keniji i u samoj Krafli 2009. godine, dodao je Papale.

Naučnici se nadaju da će projekat napraviti veliki napredak u korišćenju geotermalne energije i produbiti znanje o predviđanju vulkanskih erupcija i rizika.

Ključno je znati gde se magma nalazi da bismo bili spremni za erupciju, rekao je Pappale. "Bez toga smo skoro slepi", dodao je on.

"Nije tako duboko"

Kao i mnoga naučna dostignuća, opservatorija magme je rezultat neočekivanog otkrića.

Kada su inženjeri radili na proširenju geotermalne elektrane Krafla 2009. godine, ogromna bušilica je slučajno probila magmatski džep na dubini od 2,1 kilometar.

Iz bušotine se dizao dim, a nešto lave je teklo, oštetivši opremu za bušenje. Međutim, nije bilo erupcije niti je bilo povređenih.

Vulkanolozi su tada shvatili da su nadomak magmatske komore, za koju procenjuju da sadrži oko 500 miliona kubnih metara magme.

Naučnici su bili zapanjeni kada su pronašli magmu tako plitko. Očekivali su da će morati da izbuše bar do dubine od 4,5 kilometara pre nego što dođu do nje.

Naknadne studije su pokazale da otkrivena magma ima slična svojstva kao kod erupcije Krafle 1724. godine, što znači da je stara najmanje 300 godina.

"Ovo otkriće bi potencijalno moglo da znači ogromno poboljšanje u sposobnosti razumevanja mnogih različitih stvari - od porekla kontinenata do dinamike vulkana i geotermalnih sistema", rekao je Papale sa entuzijazmom.

Energija do 10 puta snažnija od one u konvencionalnim bušotinama

Slučajno otkriće magme bilo je korisno i za Landsvirkjun, islandsku elektroenergetsku kompaniju koja upravlja tamošnjom elektranom.

Island, vulkan, Krafla
foto: Printscreen YT/World&Drone

Kada je toliko blizu tečne magme, stena dostiže tako ekstremne temperature da tečnosti postaju "superkritične", odnosno nalaze se u agregatnom stanju između tečnog i gasovitog.

Energija proizvedena tamo je pet do 10 puta snažnija od one proizvedene u konvencionalnim bušotinama za geotermalne elektrane.

Temperatura pare koja je izbila na površinu tokom incidenta 2009. bila je 450 stepeni Celzijusa, najviša zabeležena temperatura vulkanske pare.

Dve takve "superkritične" bušotine bile bi dovoljne da proizvedu 60 megavata struje, što je količina za koju je postojećoj geotermalnoj elektrani potrebno 18 bušotina.

"To je kao da ubodeš slona iglom"

Landsvirkun se stoga nada da će ovaj međunarodni projekat dovesti "do novih tehnologija kako bismo mogli dublje bušiti i koristiti energiju što do sada nije bilo moguće", rekao je Vordis Eiriksdotir, šef geotermalnih operacija i odeljenja za upravljanje resursima kompanije.

Island, Krafla, vulkan
foto: Printscreen YT/World&Drone

Bušenje u tako ekstremnom okruženju je tehnički zahtevno. Oprema mora biti otporna na koroziju koju stvara ekstremno vruća para.

Mogućnost da bi taj poduhvat mogao da izazove vulkansku erupciju svakako treba da brine, kaže Džon Ajhelberger, geofizičar sa Univerziteta Aljaske i jedan od inicijatora projekta Кrafla. "Ali to je kao da ubodete slona iglom“, dodao je on.

"Magma je otkrivena u desetak bušotina na tri različita mesta u svetu i ništa se loše nije dogodilo", rekao je Ajhelberger.

Kurir.rs/Index.hr

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track