Majli, koji je načelnik Generalštava američke vojske, odbio je da nagađa o opcijama koje bi SAD mogle da razmatraju u slučaju ruske invazije.
Međutim, u jednom od najopširnijih komentara o krizi, Majli je naglasio važnost ukrajinskog suvereniteta za Vašington i NATO, prenosi Hina.
"Ako dođe do otvorene agresije ruske vojskeu državi nezavisnoj od 1991. godine, biće dovedeni u pitanje važni nacionalni bezbednosni interesi SAD i članica NATO", rekao je Majli na letu iz Seula u Vašington.
Ukrajina tvrdi da je Rusija nagomilala više od 90.000 vojnika pored granice, što Moskva odbacuje kao neistinu i navodi da ima pravo da raspoređuje vojnike na vlastitu teritoriju, kako smatra prikladnim.
Kremlj je 2014. godine pripojio do tada ukrajinski Krim i nakon toga je podržao pobunjenike u borbi protiv ukrajinskih vladinih snaga na istoku zemlje. U tom sukobu je, tvrdi Kijev, ubijeno 14.000 ljudi.
Stručnjaci upozoravaju da bi eventualna ruska invazija mogla da destabilizuje situaciju i izazove domino-efekat daleko van Ukrajine, u vreme sve veće zabrinutosti zbog kineskih namera prema Tajvanu.
Majli je odbio javno da iznese svoju procenu broja ruskih snaga u blizini Ukrajine, ali je sugerisao da njegova zabrinutost ide dalje od broja ruskih vojnika.
"Neću vam reći šta pratimo i pokazatelje ili upozorenja sa obaveštajnog stajališta, ali pratimo ih sve. I sada ih ima dovoljno da izazove veliku zabrinutost, a mi ćemo nastaviti da pratimo situaciju", rekao je on.
Rusija i Ukrajina imaju vekovnu zajedničku istoriju i bile su dve najveće republike Sovjetskog Saveza sve do njegovog raspada 1991. godine, pa Moskva ambiciju svog suseda da se pridruži NATO smatra uvredom i pretnjom.
Sa izbijanjem najnovije krize, Moskva je zatražila pravno obavezujuće bezbednosno jamstvo Zapada i uveravanje da NATO neće primiti Ukrajinu u članstvo niti će tamo rasporediti raketne sisteme za gađanje Rusije.
Američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je Moskvu da će platiti "visoku cenu" ako napadne Ukrajinu i pozvao na diplomatsko rešenje krize.
Majli je takođe odbio da nagađa da li će ruskog predsednika Vladimira Putina ohrabriti povlačenje američkih snaga iz Avganistana, rekavši: "Morate pitati Putina."
Povlačenje u avgustu okončalo je američki rat koji je trajao dve decenije nedvosmislenim porazom, a talibani su se vratili na vlast.
"Mislim da bi bila greška da bilo koja zemlja izvuče široki strateški zaključak na osnovu američkog povlačenja iz Avganistana, a zatim taj događaj automatski primeni na druge situacije", rekao je Majli i naveo istorijske primere prethodnih predsednika SAD koji su se povukli iz nekih zemalja, a u drugim naredili vojnu akciju.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
