U svetlu nedavnih razgovora delegacija SAD i Rusije prvo u Ženevi, a onda i u štabu NATO pakta u Monsu, jedna od glavnih tema bila je Ukrajina i pristupanje Gruzije i Moldavije, nekadašnjih članica SSSR-a severnoatlanskoj alijansi.
Reči je bilo i o Sporazumu o nuklearnim snagama srednjeg dometa koji su potpisale SAD i tadašnji Sovjetski Savez daleke 1987 u Vašingtonu, a koji je od 2018. godine stavljen van snage i izazvao novu krizu između SAD i Rusije, kao i trku u naoružanju. Inače taj sporazum zabranjuje rakete lansirane sa kopnenih lansera, a čiji domet iznosi od 500 do 5.500 kilometara. Pomalo u seni cele ove priče ostao je element raketnog štita koji se nalazi u susednoj Rumuniji u bazi Deveselu koja je udaljena od Beograda 280 kilometara vazdušne linije (prema nekima 350 km) i oko 100 kilometara od rumunsko- bugarske granice.
Na Balkanu Deveselu se baš mnogo i ne spominje uglavnom većina i ne zna gde je, a ostali se snebivaju da o tome bilo šta kažu. Naime u tom malom rumunskom selu, gde je nekad bila vazduhoplovna baza nikao je raketni štit, koji bi u potencijalnom nuklearnom sukobu dve supersile bila prva meta.
Rumunija je potpisivanjem sporazuma sa Vašingtonom maja 2011 godine postala direktno deo obrambene infrastrukture, a predstavnici obe zemlje potpisali su sporazum o razmeštanju na teritoriji Rumunije dela američkog antiraketnog štita u Evropi. Za to je određena vojna baza « Deveselu», koja je izgrađena 1952 godine, kada su u nju stigli lovci mig 15,19 i 21. Baza je sa svojih 100 pilota bila kativno od 1990 godine uključena u PVO zaštitu Rumunije, da bi 2002 godine odlučena da bude zatvorena. Onda su Rumuni odlučili da ovu bazu ustupe Amerikancima, a kako je objasnio tadašnji rumunski predsednik Trajan Basesku u Deveselu će biti stacioniran bataljom od 600 američkih vojnika, dok će nad bazom komandu imati visoki oficir rumunske armije. Baza se prostire na 700 hektara, a u njoj su postavljene tri baterije, odnosno 24 rakete presretača standard SM-3 tipa blok 1B, a kasnije su im se pridrušile i krstareće rakete BGM-109 Tomahavk koji se lansiraju iz kopnenih lansera. Održavanje i smeštaj, kao i montitanje raketa sonose SAD u okviru postavljenja antiraketnog štita.
Zašto je odabrana baš ova baza?
Razlog leži u činjenici jer se ona nalazi na 500 kilometara od baze ruske flote u Crnom Moru i izabrana je da pod lupom drži južni deo Rusije. Za poređenje baza Moronog u Poljskoj nalazi se na manje od 100 kilometara od glavne baze ruske Baltičke flote u enklavi Kaljinjigrad. Osim baze Deveselu, Rumuni su SAD ustupili na korišćenje luku Konstancu i obližinji aerodrom « Kogalinačeu koji se koristi za patrole NATO avijacije nad Crnim Morem i Krimom.
Od samog montiranja Moskva je tražila je pismene grancije od Vašingtona da će raketni štit zaista biti uperene za sprečavanje leta iranskih raketa, a ne udar na Moskvu. SAD i NATO su odbile takvu garanciju, a onda je Rusija predložila zajednički raketni štit, gde bi se uključili i ruski stručnjaci, ali je i to odbijeno i to je protumačeno kao raketno opkoljavanje Moskve.
U takmičenju dve supersile Srbija se nesvesno našla u pozadini antiraketnog štita. I nadjačavanje dve supersile, a posebno od kad je na Krimu instaliran veliki ofanzivni raketni potencijal Rusije pre svega krastareće rakete koje se lansiraju sa kopnenih lansera 9M 728 i 9M 729 dometa 2.500 kilometara.
Ironijom sudbine, Beograd je bio krajem 1980 tih godina prošlog veka inicijator međunardone konferecnije o denuklearizaciji Balkana, a osim Grčke, američkog atomskog oružja više nije bilo nigde. Trideset i tri godine kasnije situacija se bitno izmenila i postala drugačija, sa raketnim kišobranom nad Balkanom i trevenja dve supersile, koje su na nikad bližoj liniji vatre.
Šta se krije iza postavljanja raketne baze u Rumuniji?
Za sada se spominju dve opcije. Prema tvrdnji Moskve u pitanju je ucena i poruka da savaka balistička raketa koja bude lansirana sa teritorije Rusije i to samo četiri minuta posle ispaljivanja, a onda sledi američki protivudar, koji je moguć baš iz ove baze, na koji Rusija nema odgovor.
Upravo zbog ovde opcije Moskva je krenula u razvoj krstarećih raketa 9M729, kako bi sprećila mogućnost da Amerikanci iz stih silosa lansiraju ofanzivne rakete na ciljeve u Rusiji, koji su nikad bilži upravo zahvaljujući ovoj bazi.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
