Ruski vojni i obaveštajni subjekti se bave ovom aktivnošću širom ruskog dezinformacionog i propagandnog ekosistema, uključujući zlonamerne operacije na društvenim mrežama, korišćenje otvorenih i tajnih onlajn proksi medija, ubacivanje dezinformacija u televizijski i radio program, održavanje konferencija koje su osmišljene da utiču na učesnike da lažno veruju da je Ukrajina, a ne Rusija, kriva za povećane tenzije u regionu i korišćenje sajber operacija za narušavanje medijskih kuća i sprovođenje operacija hakovanja i oslobađanja.
Evo pet glavnih ruskih dezinformacionih tema koje se ponavljaju, a koje Kremlj trenutno prilagođava u pokušaju da ispuni informativno okruženje lažnim narativima o svojim akcijama u Ukrajini, navodi se na sajtu.
Tema broj 1: Rusija je nevina žrtva
Zvaničnici ruske vlade lažno prikazuju Rusiju kao trajnu žrtvu, a njene agresivne akcije kao iznuđen odgovor na navodne akcije Sjedinjenih Država i njenih demokratskih saveznika i partnera.
Da bi podržala ove tvrdnje, Rusija se okreće jednoj od svojih omiljenih etiketa u pokušaju da uzvrati: ''Rusofobija''.
Nakon invazije na Ukrajinu 2014. godine, ruska vlada i dezinformacije koje kontroliše država počele su da optužuju svakoga ko dovodi u pitanje ruske akcije da su ksenofobični rusofobi.
Na primer, Rusija tvrdi da je negativna reakcija međunarodne zajednice na njenu invaziju na nezavisnu zemlju bila jednostavno zato što su se ljudi plašili i mrzeli Rusiju. Rusofobija nije bila pitanje od velike brige ruskog ministarstva spoljnih poslova ili medija za dezinformisanje koje finansira država sve dok ruska vojska nije izvršila invaziju na Ukrajinu.
Tvrdnje o ''rusofobiji“ opstaju u nizu tema i koriste se kad god ruska vlada želi da glumi žrtvu, a zapravo je agresor.
Tema broj 2: Istorijski revizionizam
Kada se istorija ne poklapa sa političkim ciljevima Kremlja, zvaničnici ruske vlade i njihovi zastupnici poriču istorijske događaje ili iskrivljuju istorijske narative kako bi pokušali da Rusiju predstave u povoljnijem svetlu i služe njenom unutrašnjem i geopolitičkom planu.
Na primer, pakt o nenapadanju iz 1939. godine između Sovjetskog Saveza i nacističke Nemačke, poznat i kao Pakt Molotov-Ribentrop, koji je pomogao da se ubrza Drugi svetski rat, politički je nezgodan za Putinov režim.
Godine 2020., u pokušaju da minimizira i racionalizuje Staljinovu odluku da se pridruži Hitleru, Putin je objavio izopačenu verziju početka Drugog svetskog rata, umanjujući sovjetsku ulogu i prebacujući krivicu za rat na druge zemlje.
Rusija često ide korak dalje tako što one koji se ne slažu sa njenom iskrivljenom verzijom istorije označava kao naciste ili simpatizere nacista.
Kremlj takođe primenjuje ovu formulu na istoriju državnosti Ukrajine, ponašanje NATO-a tokom raspada Sovjetskog Saveza, njegov zatvorski sistem GULAG, glad u Ukrajini poznatu kao Holodomor i mnoge druge događaje u kojima istorijske akcije Kremlja ne služe njegovom sadašnjim političkim ciljevima.
Tema br. 3: Kolaps zapadne civilizacije je neizbežan
Rusija gura lažnu tvrdnju da se zapadna civilizacija urušava i da se udaljila od ''tradicionalnih vrednosti'', jer radi na obezbeđivanju bezbednosti i jednakosti LGBTKI+ osoba i promoviše koncepte kao što su jednakost žena i multikulturalizam.
Propast zapadne civilizacije jedna je od najstarijih ruskih dezinformacija, sa tvrdnjama o ''zapadu u raspadanju'' dokumentovanim od 19. veka. Ovaj narativ dezinformacija zasnovan na ''vrednostima'' evocira loše definisane koncepte uključujući ''tradiciju“, ''porodične vrednosti'' i ''duhovnost''.
Rusija tvrdi da je bastion takozvanih ''tradicionalnih vrednosti“ i rodnih uloga i da služi kao moralna protivteža ''dekadenciji“ Sjedinjenih Država i zapadnih zemalja.
Na primer, predsednik Putin je tvrdio da je Zapad praktično ukinuo koncepte ''majka'' i ''otac'' i umesto toga ih je zamenio sa ''roditelj 1 i 2'', dok je ministar spoljnih poslova Lavrov napisao da učenici na zapadu ''u školi uče da je Isus Hristos bio biseksualac''.
Tema br. 4: Popularni pokreti su obojene revolucije koje sponzoriše SAD
Kremlj ima poteškoća da prihvati da svi pojedinci treba da imaju ljudsko pravo na slobodu izražavanja i da vlada treba da bude odgovorna svom narodu.
Rusija je optužila Sjedinjene Države ili za podsticanje ustanaka ili za planiranje obojenih revolucija u Gruziji, Kazahstanu, Kirgiskoj Republici, Moldaviji, Ukrajini i širom Bliskog istoka i Afrike.
Ako je narodni pokret prodemokratski i reformski i ne smatra se da je u geopolitičkim interesima Rusije, Kremlj će često napadati njegov legitimitet i tvrditi da iza njega tajno stoje Sjedinjene Države.
Ove neosnovane optužbe često ciljaju na lokalne i međunarodne organizacije civilnog društva, kao i na nezavisne medije koji razotkrivaju kršenje ljudskih prava i korupciju.
Kremlj nastoji da negira da bi ljudi u susednim zemljama mogli da imaju predstavu, dostojanstvo i nezavisne težnje da se zalažu za sebe, kao što negira kvalitete građna Rusije.
Tema br. 5: Stvarnost je ono što Kremlj želi da bude
Kremlj često pokušava da stvori višestruku lažnu stvarnost i unese zabunu u informaciono okruženje kada istina nije u njegovom interesu. Često namerno zbunjujući, ruski zvaničnici iznose argumente osmišljene da pokušaju da prebace krivicu sa uloge ruske vlade, čak i ako su neki od narativa u suprotnosti jedan sa drugim.
Međutim, vremenom, predstavljanje više suprotstavljenih narativa može samo po sebi postati tehnika koja ima za cilj da stvori konfuziju i obeshrabruje odgovor.
Drugi elementi u ruskom dezinformacionom i propagandnom ekosistemu, kao što je zloupotreba dezinformacionih medija koje finansira država i naoružani društveni mediji, pomažu u guranju više lažnih narativa.
Svetu je, na primer, bilo jasno da je Rusija pokušala da ubije bivšeg ruskog vojnog obaveštajca Sergeja Skripalja i njegovu ćerku Juliju nervnim agensom Novičok u Solsberiju, u Engleskoj, 4. marta 2018. Četiri nedelje nakon tog incidenta, Ruski mediji RT i Sputnjik, finansirani od države i kojima ona upravlja, objavili su 138 odvojenih i kontradiktornih narativa putem 735 članaka, prema Institutu za politiku na Kings koledžu u Londonu.
Rusija je koristila istu tehniku preplavljivanja informacionog prostora mnogim lažnim tvrdnjama nakon drugih događaja, kao što je obaranje leta 17 Malaisian Airlines-a i ruska invazija 2008. i tekuća okupacija Gruzije, kako bi odvratila razgovore od njihove uloge u tim događajima.
Opet, svrha je zbuniti i odvratiti druge i manipulisati istinom kako bi odgovarala interesima Kremlja.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
