Dana 3. februara 1962. tadašnji američki predsednik Džon F. Kenedi potpisao je dekret o trgovinskom embargu koji je stupio na snagu četiri dana kasnije.
Njegova svrha je, prema Kenedijevoj izvršnoj naredbi, bila da smanji pretnju koju predstavlja "približavanje ostrvske države komunističkim snagama".
Uprkos tome što Havanu nisu uspeli da nateraju da promeni kurs, sankcije su i dalje na snazi šest decenija kasnije, a kubanske vlasti ih okrivljuju za štetu od 150 milijardi dolara po ekonomiju zemlje, piše Večernji list.
Kuba se danas suočava sa najgorom ekonomskom krizom u poslednjih 30 godina, sa inflacijom od 70 odsto i velikom nestašicom hrane i lekova, pošto je pandemija koronavirusa zadala ozbiljan udarac ključnom izvoru prihoda - turizmu.
Dugi redovi za osnovnu robu su uobičajeni, a uvoz hrane je opao zbog smanjenja državnih rezervi. Havana za sve nevolje krivi sankcije.
Poruka da je "i virus embargo" već mesecima se može čuti od zvaničnika koji karavanima automobila, bicikala i motocikala prelaze zemlju i osuđuju sankcije.
Ali kritičari kažu da su krivi i neefikasnost i strukturni problemi u ekonomiji koju kontroliše jednopartijska država.
"Kontraproduktivno"
"Pravu blokadu je uvela kubanska država“, rekla je aktivistkinja Roza Marija Paja iz lobističke grupe Kubadecide. Ona veruje da će embargo biti ukinut samo "prelaskom na predstavničku demokratiju“.
Kuba ima male proizvodne kapacitete i oslanja se na uvoz oko 80 odsto svojih potreba za hranom.
Monetarna reforma, pokrenuta pre godinu dana u pokušaju da se ublaži pritisak na Kubance, dovela je do značajnog povećanja plata u zemlji u kojoj većinu radnika zapošljava vlada, ali je ista reforma takođe podstakla rast cena.
Hrana je izuzeta iz američke blokade od 2000. godine, a u prvih 15 godina 21. veka Kuba je od svog suseda uvezla hranu u vrednosti od oko 1,5 milijardi dolara.
Ali, kupovinu moraju da plate u gotovini i unapred, što je težak uslov za zemlju sa ograničenim rezervama.
Embargo se pokazao "kontraproduktivnim", kaže Karlos Gutijerez, kubanski Amerikanac i bivši američki ministar trgovine. "Od Havane nije dobijeno apsolutno ništa", dodao je on.
Geopolitički interesi
Kuba je umesto toga tražila podršku od Kine i Rusije, američkih protivnika. Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel i njegov ruski kolega Vladimir Putin razgovarali su telefonom o "strateškom partnerstvu" pre dve nedelje.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov nedavno je rekao da Moskva ne odbija raspoređivanje vojske na Kubi, udaljene tek nekoliko stotina kilometara od Majamija na Floridi, ako tenzije sa Vašingtonom eskaliraju oko bivše sovjetske republike Ukrajine.
Neke takav stav podseća na Hladni rat i kubansku raketnu krizu između SAD i bivšeg Sovjetskog Saveza, koja je dovela svet na ivicu nuklearnog rata i bila glavna motivacija za blokadu Kube.
Sukob je izbegnut jer je Moskva pristala da ukloni sovjetske projektile sa kubanskog tla. Američka blokada je počela kao "strateški i vojni instrument" u kontekstu rata", rekao je politikolog Rafael Ernandes.
Iako je Hladni rat završen, američku poziciju prema Kubi i dalje određuju "geopolitički interesi", dodao je on.
Unutrašnja politika SAD takođe ima ulogu u tome, sa glasovima velike i glasne zajednice kubanskih iseljenika protiv Havane, koji potencijalno utiču na ishod izbora u ključnoj državi poput Floride.
Pod vođstvom bivšeg predsednika SAD Baraka Obame, sankcije su donekle ublažene, ali ih je njegov naslednik Donald Tramp ponovo pooštrio sa nove 243 mere. Uprkos obećanjima iz kampanje, aktuelni predsednik Džo Bajden nije učinio ništa da ublaži blokadu, već je umesto toga najavio nove mere protiv kubanskih lidera kao odgovor na gušenje istorijskih antivladinih protesta prošlog jula.
Džejms Bakvolter-Arijas iz Kubansko-američkog udruženja za angažovanje smatra da su "izborna razmatranja važnija za američku administraciju od humanitarne dužnosti".
Kurir.rs/Večernji list
NE PROPUSTITE
