Bilo je to vreme kada je "gvozdena zavesa“ bila debelo gvozdena, a pad komunizma i Sovjetskog Saveza zamisliv samo u romanima naučne fantastike.
U to doba jedan mladi KGB-ovac, kada bi dolazio sa svog posla iz DDR-a na odmor u Rusiju, za razliku od ostalih kolega nije odlazio na hodočašće u Lenjinov mauzolej već malo južnije od Moskve, u selo Jasna Poljana, gde je išao da se pokloniti geniju koji je tamo stolovao i napisao svoja najbolja dela, Lavu Nikolajeviču Tolstoju. Ime tog mladog KGB-ovca je Vladimir Vladimirovič Putin.
Dok su u SSSR-u Putinove kolege svoj mozak izgrađivale na delima marksizma-lenjinizma, Putin je svoj već u komunizmu formirao na klasicima ruske književnosti kojima je jedna zajednička ideja: ideja panslavizma i ruske mesijanske uloge u istoriji, te superiornosti ruskog naroda u odnosu na ostatak dekadentne Evrope, piše Slobodna Dalmacija.
Ta ideja mogla bi se sažeti u jednoj krilatici koja u ruskoj mesijanskoj, panslavističkoj verziji glasi: "Svi Sloveni u jednoj državi“, pod ruskom čizmom.
Paradoksalno, komunistički, ateistički Sovjetski Savez i Varšavski pakt, a ne ruska mesijanska religiozna misao iz 19. veka, ostvario je tu ideju, koju je malo pokvario drug Tito famoznim "njet“ Staljinu.
Strašni sukob
Jedan od najboljih poznavalaca ruske mesijanske uloge među slovenskim narodima, slovački isusovac Tomaš Špidlik, u delu "Ruska ideja" objašnjava da su Rusi oduvek osećali razlike između njih i ostatka Evrope, s mirisom vlastite superiornosti.
Jedna od najčešćih pozicija u odnosu na Evropu bila je ona u kojoj su Rusija i Evropa u suštinskoj opoziciji. Za Danilevskog, takođe Putinu dragog autora, jednog od poslednjih panslavista, Rusija nije evropska, nema ništa zajedničkog sa Evropom, a ta će situacija, kad-tad, tvrdi, "dovesti do strašnog sukoba“.
Danilevski je to napisao u 19. veku, a ne danas dok Putinove trupe zveckaju oružjem pred Ukrajinom, koja bi htela u integracije s dekadentnim Zapadom.
No, onda, mladi KGB-ovac Putin mogao se klanjati po "jasnim poljanama“ SSSR-a svim velikanima ruske književnosti, gde je uz pomoć literature gradio i danas gradi politički projekat, ali samo jednog je morao u SSSR-u čitati tajno, kao pubertetlija pornografiju, to su dela Dostojevskog, ključne figure ruskog mesijanizma i imperijalnog panslavizma.
Dostojevski je bio proskribirani pisac od strane partije zbog tri greha: neprijateljski stav prema revoluciji, iracionalizam i religioznost.
No Putina je već tada očarala misao Dostojevskog koja načelno kaže da je Zapad zavodljiv, ali da mu se treba odupreti po svaku cenu.
Jedan od omiljenih Putinovih romana su Dostojevskovi "Demoni", gde kroz usta lika Šatova Dostojevski ispoveda: "Verujem u Rusiju, verujem u njeno pravoslavlje... Verujem da će se veliki događaji kroz nju ostvariti.“ To je rečenica koju Putin rado parafrazira.
Tu su i zapisi iz Dnevnika u kojima Dostojevski piše političke misli bez literarne forme, a Putin ih rado citira. Tako Dostojevski piše: "Rusiji pripada univerzalna misija, pa i ona pacifikacije Azije i širenja“.
Pa kaže dalje: "Ideja panslavizma je toliko kolosalna da nesumnjivo može terorizovati Evropu, pa i zbog samog zakona samoodržanja“. Pa dalje: "Glavna greška ruske politike je što su njeni ciljevi umereni“. Pa opet: "Ja verujem u dolazak Hristovog kraljevstva, kako će i kada ono doći teško je predvideti... no ostvariće se preko nas Rusa pre nego drugih... jer Evropa, gde su akumulirana tolika materijalna bogatstva, može već sutra propasti za vjeki vjekova.“
Treći Rim
Kroz Dostojevskog versko postaje nacionalno pa Rusija nije država već religija, poslednja inkarnacija hršćanstva, treći Rim.
Dostojevski, najcitiraniji Putinov pisac u političkim govorima nije samo jedan od najgenijalnijih književnika u istoriji, već i velikoruski, nacionalistički mitoman. Zato mu gde stigne Putin podiže spomenike, pa i nedavno u Drezdenu zajedno sa Angelom Merkel.
Zato, kada je Henri Kisindžer za mesečnik Atlantik rekao: "Da biste razumeli Putina, morate čitati Dostojevskog", uprkos zbunjenosti mnogih, ovaj stari lisac jako dobro zna šta je rekao.
Ali zašto Putin ne citira Tolstoja kome je išao u hodočašće?
Tolstoj, za razliku od Dostojevskog, jeste bio domoljub, dovoljno je pročitati "Rat i mir“, ali nije bio nacionalista - mitoman i nije verovao ni u kakvu mesijansku ekskluzivnost ruskog naroda, već u univerzalnu čovečnost bez obzira na naciju, kulturu i veru.
No Putin je, ipak, pre desetak godina Tolstojevom praunuku Vladimiru Tolstoju poverio izradu dokumenta za preporod ruske kulture u kojem je vrlo važna sledeća rečenica: "Rusija nije Evropa, već posebna civilizacija koja ne pripada ni Zapadu ni Istoku". Dakle, nešto neviđeno u istoriji. Kroz Tolstojevog praunuka, ipak, nije progovorio pradeda, već – Dostojevski.
S Rusijom će stoga, sve dok ne nestane ove velikoruske mesijanske mitomanije, imati problema ne samo slovenski narodi poput Ukrajinaca, Poljaka... već i ceo Zapad.
Dakle, Putinu nije širenje NATO-a tek bezbednosni problem, već je to problem ruske vizije samih sebe kao "izabranog naroda“ koji treba pokoriti druge u mesijanski "ruski svet“, radilo se o širenju NATO-a ili ne.
Ako ne verujete meni, pitajte Kisindžera, pardon, Dostojevskog, zaključuje Ivica Šola za Slobodnu Dalmaciju.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
NE PROPUSTITE
