Putin je rekao da je delovao kako bi zaštitio civile u separatističkim regionima od ukrajinske vojske, iako nije bilo dokaza da su bili pod bilo kakvom pretnjom. Američki i evropski saveznici su nedeljama upozoravali da njihovi obaveštajni podaci pokazuju da Moskva planira da stvori lažno opravdanje za rat.
Ukrajinska vlada nazvala je akcije Rusije "invazijom punog obima“ i uvela vanredno stanje širom zemlje. Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine pozvalo je građane da odu u skloništa, rekavši da je glavni grad Kijev meta.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je da će "svet smatrati Rusiju odgovornom” za "neisprovociran i neopravdan napad”.
Šta se dešava u Ukrajini?
Rusko priznanje ukrajinske separatističke Donjecke i Luganske Narodne Republike i sporazumi koje je potpisao sa njima dali su Putinu izgovor za slanje "mirovnih“ snaga u područje koje je razdvojeno sukobima od 2014. Ali on je već otišao daleko dalje od toga napadajući područja izvan istočne Ukrajine.
SAD, Evropa i Velika Britanija spremaju se za dalje sankcije Moskvi, a Severnoatlantski savez je saopštio da će prebaciti više vojnih sredstava u istočnu Evropu.
Putin je zahtevao da NATO smanji svoje prisustvo pre svog širenja na istok 1997. i isključi bilo kakvo pristupanje Ukrajine. Alijansa je odbacila te zahteve. Sada Putin kaže da želi da zameni vladu predsednika Vladimira Zelenskog u Kijevu.
Šta je u Putinovoj najavi invazije?
Uoči ofanzive, Putin je u obraćanju na nacionalnoj televiziji izjavio da je akcija neophodna nakon što su SAD i njeni saveznici prešli ruske "crvene linije” širenjem NATO-a. Takođe je tvrdio da Rusija ne planira da "okupira“ Ukrajinu.
NATO sebe opisuje kao odbrambeni savez koji ne predstavlja pretnju Rusiji.
Ruski lider je u svom govoru izneo i druge nepotkrepljene tvrdnje, rekavši da je cilj operacije "demilitarizacija” Ukrajine.
Zašto Rusija želi Ukrajinu?
Putin, bivši agent KGB-a koji je bio stacioniran u Istočnoj Nemačkoj, rekao je da žali zbog raspada Sovjetskog Saveza i jasno je stavio do znanja da ne prihvata evropsku bezbednosnu arhitekturu posle Hladnog rata.
On je izneo niz pritužbi na bezbednosne rizike za Rusiju od daljeg širenja NATO i naveo da je Ukrajina "potpuno stvorena“ od zemlje bivšeg ruskog carstva tokom formiranja Sovjetskog Saveza. Poenta je bila da on sebe vidi kao nekog na istorijskoj misiji da poništi nepravde koje su naneli Lenjinovi boljševici.
Da li je Ukrajina deo NATO-a?
Ukrajina nije deo NATO-a, ali neke zemlje članice poslale pomoć u oružju. SAD i NATO su rekli da neće slati trupe u slučaju invazije.
NATO je osnovan 1949. da zaštiti Evropu od sovjetskih napada tokom Hladnog rata i postao je simbol transatlantskog saveza zasnovanog na zajedničkim vrednostima. Zavetom o kolektivnoj odbrani, navedenom u članu 5 NATO ugovora, utvrđeno je da se napad na jednu članicu NATO-a smatra napadom na sve njih, povećavajući rizik za svakog potencijalnog agresora. Međutim, to se ne odnosi na Ukrajinu koja nije članica.
Koje su sankcije Rusiji do sada na snazi?
Bajdenov početni set američkih sankcija Rusiji kritikovan je kao nedovoljan i ograničenog obima. Ali dodatne sankcije su usledile za manje od 24 sata uz obećanja da će biti još veće.
Evropska unija zabranjuje kupovinu ruskih državnih obveznica i sankcionisala je 23 visoka zvaničnika, uključujući bankarske direktore, vojne šefove, šefove medija i visokog zvaničnika Kremlja. Za večeras je najavljen sastanak Evropskog saveta na kom će se razatrati dodatne sankcije Moskvi. Britanski premijer Boris Džonson obećao je Rusiji sankcije koje je "obogaljiti" njihovu ekonomiju.
Ostaje nejasno koliki će uticaj ove mere imati na Rusiju, koja ima koristi od visokih cena energenata i visokih deviznih rezervi. Ipak, investitori koji su odbacili početne mere uplašili su se drugog talasa, a tržišta su potonula u sredu. A Zapad je jasno stavio do znanja da sada dolaze strože kazne.
Kurir.rs/Blumberg
NE PROPUSTITE
Bonus video:
