U utorak rano ujutro ukrajinski mediji objavili su informaciju da je prva linija fronta odbrane Harkova zausta bila termobaričnim raketama, posle čega je usledio snažan udar na Harkov posle objave Ukrajinaca da se skupljaju dobrovoljci u šatoru u strogom centru grada. Par sati kasnije je strogi centar zasut raketama ispaljenim iz višecevnog bacača raketa BM-30 "Smerč" u kome je stradao veliki broj civila, dobrovoljaca koji su se spremali za odbranu grada. Iako se tvrdilo da je upotrebljen TOS-1A Solcenpek, pokazalo se da nije tačno po ostacima raketa, koji su pronađeni na mestu raketiranja.
Ukrajinske vlasti su zatim upozorile da Rusija protivno ženevskoj konvenciji upotrebljava termobarično oružje. Usledila je serija natpisao o hibridnom višecenom bacaču raketa TOS-1 i TOS-1A.
Prva je o tome progovorila ukrajinska ambasadorka u SAD Oksana Markarova, koja je saopštila da je Rusija upotrebila „vakum bombu” negde u Ukrajini. Ovo je inače tipična skraćenica za opisivanje termobaričnog oružja, iako nikako nije jasno o kojoj se municiji govori.
Prvi primerci TOS-1A ušli su na početku invazije u Ukrajinu iz pravca Belorusije 24. februara, ali nije bilo zabeleženo njihovo borbeno delovanje. Dva dana kasnije 26. februara na društvenim mrežama, pre svega Tviteru pojavio se veći broj vozila TOS-1A, koji su polako zauzimali pozicije oko najvažnijih i gusto naseljenih gradova i naselja, a po kojima su trebali da dejstvuju pre direktnog ulaska ruskih trupa u grad, posle izvidnica koje su se prve približile. Svu ubitačnost ovog oruđa na svojoj koži osetili su prvi građani Harkova.
Takođe TOS-1A koji prati nastupanje snaga DNR i LNR takođe su pridodati kao ispomoć kad krene konačni juriiš na zauzimanje lučkog i metalurškog grada Marijupolja.
Do sada navodno pre Harkova spominje se da je TOS-1A upotrebljen u sukobu za grad Vasilkov koji se nalazi na 40 km južno od Kijeva. Međutim, posledica ogromne eksplozije kako se kasnije ispostavilo bila je direktni udar balističke rakete "Iskander M" po vazduhoplovnoj bazi "Vasilkov", a korištene su i krstareće rakete tipa Kalibr.
Za sada postoje nagađanja da će ruska vojska u drugoj fazi operacija pre direktnog ulaska u velike gradove koristiti termobarično oružje kao u Čečeniji za izolaciju vojišta i eliminaciju većih neprijateljskih grupacija, koje se okupljaju. Slično iskustvo primenjeno je u ratovima u Siriji i u Iraku- operacija oslobađanja Mosula.
Sovjetska taktika zauzimanja gradova
Naime, stara sovjetska taktika koju su inače i Amerikanci proučavali ranih 1980 -tih godina prošlog veka, predviđala je da Sovjetska vojska nikada u nastupanju na Zapad ne ide na osvajanje gradova koji imaju više od 500.000 stanovnika, a na koje bi nailazili na svakih 50 do 100 km, nego da se oni prvo blokiraju, manjim snagama, a glavnina nastupa dalje utvrđenim putnim pravcima. Ti veliki gradovi bi se kasnije odsecali ili iznurivanjem nateravali na predaju.
Takav plan predviđao je da se ti gradovi drže pod vatrom, da im se obesmisli svaki pokušaj kontranapada i da se čeka pogodan trenutak da se izvede juriš. Prvi plan je slanje izviđačkih vozila (kao što je slučaj u Ukrajini, pojava oklopnih vozila ili manjih grupa ruskih vojnika u četvrtima Harkova i Kijeva) koje bi prikupile informacije da na osnovu njih komandant puka, brigade ili korpusa odluči kako i pod kojim uslovima da izvede napad.
Takođe predviđao se i helikopterski desant. Ako to ne bi uspelo onda bi sledila artiljerijska vatra da se jurišom zauzme predgrađe, a sa tih pozicija (kakve li slučajnosti) prema centru grada krenule bi udarne grupe vojnika, sastavljene od samohodne artiljerije, tenkova, inžinjerije koji bi napadali glavnim pravcem. Brojno stanje tehnike bi bilo 12 tenkova i 18 samohotki kalibra 122 i 125 mm, kao i inženjerijska četa. S tim da je posle iskustva oko opsade Groznog primnjena nova taktika efikasnija i razornija - upotrebi TOS-1A.
NE PROPUSTITE
Od Pinokia do Sunca
Iskustvo u gerilskim ratovima kakvi su bili Avganistan i Čečenija, naterali su Rusku armiju da konstruiše hibridni višecevni bacač raketa, prvo na šasiji tenka T-72, a kasnije na tenku T-90. Osnovno naoružanje sistema su rakete sa aerosolnim punjenjem koje imaju veliku ubojnu moć i stravičan efekat na protivničke snage po kojima dejstvuje ovaj borbeni sistem. Njegovi ekvivalenti na Zapadu su isključivo inženjerijska vozila koja aerosolnim punjenjem prave prolaz u minskim poljima, dok je u Rusiji to, isključivo ofanzivno, oružje uvedeno u naoružanje 2001. godine.
Ideja da se konstruiše teški raketni oklopni lanser malog dometa pojavila se 1970-tih godina 20. veka. Krajem decembra 1979. godine, usledila je intervencija u Avganistanu. U širokoj paleti različitog naoružanja pojavio se i neobični lanser kome su sovjetski vojnici zbog velikog lansera nadenuli ime „Buratino“. Ovo oružje je proglašeno strogom tajnom, a svoju prvu premijeru imalo je u borbama u dolini Panšir pri kraju intervencije u Avganistanu.
Raspad SSSR-a zaustavio je dalji razvoj velikog broja borbenih sistema, pa i Buratina, koji kao da je utonuo u zaborav, sve dok nije izronila 1997. godine njegova modernizovana verzija pod nazivom TOS-1. Dve godine kasnije, sistem je doživeo svoju premijeru u Drugom čečenskom ratu gde se pokazala opravdanost postojanja ovakve borbene mašine.
Oružje TOS-1 Buratino namenjeno je za uništavanje otkrivenih i slabije utvrđenih objekata korišćenjem aerosolnog eksploziva ili zapaljive smeše koja je nalik na napalmu. Efekat na cilj se ostvaruje dejstvom raketa kalibra 220 mm koje su smeštene u tridesetocevnom kontejneru, preuzetom od VBR BM 27 „Uragan“.
Kompletan sistem projektovan je u konstruktorskom birou „Omsk“. Sam sistem bio je postavljen prvo na podvožje tenka T-72, sa koga je uklonjena kupola sa topom, a kasnije i na telo tenka T-90. TOS-1 je trebalo da bude otporan na dejstvo municije do kalibra 20 mm, što ukazuje da je njegova osnovna namena borba protiv manjih gerilskih grupa.
NE PROPUSTITE
Na šasiju tenka postavljen je lanser sa 30 cevi kalibra 220 mm (dometa do 40 km sa razornom bojnom glavom), koji je pri tom još dodatno oklopljen tako da štiti lanser čak od municije kalibra 12,7 mm. Iako lanser skinut sa višecevnog bacača raketa „Uragan“, ovaj sistem ima relativno mali domet do 3,5 kilometara (odnosi se na prvu seriju), dok njegova modernizovana verzija BM ima domet do 5 kilometara punjenja bez aerosola, dok punjenje sa aerosolom ima domet od 2,7 km, a minimalni domet rakete se kreće oko 400 metara.
Buratino može ispaliti jednu ili dve rakete istovremeno u vremenu od 0,5 sekundi, a da bi ispalio čitav lanser raketa bilo 30 ili 24 cevi (na modernizovanoj verziji) u salvama potrebno je oko 30 sekundi. Pri takvom lansiranju, rakete padaju na područije veličine 200 x 400 metara.
Posledica dejstva raketa punjenih aerosolnim eksplozivom jeste snažan natpritisak, koji je praćen visokim temperaturama koje dostižu i do 3.000 stepeni celzijusa. Inače, borbeni komplet oružja pokriva površinu od jednog hektara.
Punjenje lansera se obavlja uz pomoć vozila TM2 koje je takođe napravljeno na podvozju tenka T-72, gde umesto lansera stoje postolje za rakete i kran za pretovar raketa. Na vozilo može da se stave dve grupe sa po 12 raketa između kojih je postavljen kran, a osim raketa vozilo nosi i 400 litara benzina za popunjavanje gorivom vozila lansera.
Zvanično se vodi da je sistem u operativnoj upotrebi Vojske Rusije od 2001. godine.
TOS-1A
TOS-1A je modernija verzija TOS-1 sistema, koji je montiran na tenku T-90. Cilj modernizacije bio je pokušaj konstruktora da isprave neke manjkavosti sa verzije TOS-1, pre svega mali domet rakete, nedovoljna oklopna zaštita lansera. Tokom modernizacije na TOS-1A ugrađeni su optički senzor vidljivosti, 1D14 periskop, laserski daljinomer i balistički računar. Nišanjenje vrši posada iz samog vozila pomoću sistema sastavljenog od optike, senzora i računara koji obrađuje prikupljene informacije o cilju napada.
Osim Rusije ovim sistemom raspolažu, pored Azerbejdžana, i Jermenija i Alžir, a borbeno je upotrebljen u Siriji u ratu protiv Islamske države i proturske sirijske slobodne vojske.
Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
Bonus video:
