Eksperti sa kojima su razgovarali novinari Frans presa i Dejli mejla izneli su svoje viđenje sukoba i pet pravaca u kojima bi rat mogao da krene.
1. Vojna kaljuga sa zaglavljenim ruskim snagama i napadima ukrajinskih snaga
Ukrajinske snage su do sada pružale otpor ruskoj invaziji, porazivši pokušaj padobranaca da zauzmu prestonicu u prvim danima i zadržavši kontrolu nad velikim gradovima kao što su Harkov i Marijupolj.
Iako Rusija tvrdi da ima punu vazdušnu nadmoć, ukrajinska protivvazdušna odbrana oko glavnog grada Kijeva i u drugim oblastima izgleda degradirano ali i dalje funkcioniše, kažu zapadni zvaničnici. "To im je izazvalo toliko problema“, rekao je novinarima anonimni evropski izvor.
Ogroman broj Ukrajinaca se takođe pridružio jedinicama teritorijalne odbrane i ostaju pitanja o moralu ruske vojske i njenoj logističkoj podršci.
Podržane zapadnim obaveštajnim podacima i protokom protivtenkovskih i raketa zemlja-vazduh, ukrajinske trupe bi mogle da se održe u prestonici i dovedu do neke vrste vojnog ćorsokaka.
Produbljivanje zapadnih sankcija koje guše rusku ekonomiju moglo bi da natera Putina da promeni svoje proračune.
Ove nedelje Semjuel Čarap iz korporacije RAND, američkog istraživačkog centra rekao je da bi "Zapad mogao da iskoristi neke sankcije kako bi naterao Putina da odustane od svog suštinskog ratnog cilja obezglavljivanja ukrajinske vlade i postavljanja proruske marionete“.
Pritisak Pekinga, koji je saveznik Kremlja, takođe bi mogao biti neophodan.
2. Rušenje Putina: Antiratni pokret raste u Rusiji i oligarsi se okreću protiv svog lidera
Ruski predsednik Vladimir Putin pomno prati dešavanja i proteste u zemlji. Gušenje nezavisnih medija i stranih provajdera vesti uklonilo je pristup alternativnim izvorima informacija o ratu, učvršćujući stisak ultralojalnih ruskih državnih medija.
Ipak, male antiratne demonstracije održane su u gradovima od Sankt Peterburga do Moskve, sa najmanje 6.000 uhapšenih ljudi, tvrde lokalne grupe za ljudska prava.
Postoje i znaci pukotina u vladajućoj eliti, pri čemu neki oligarsi, poslanici, pa čak i privatna naftna grupa Lukoil otvoreno pozivaju na prekid vatre ili prekid borbi.
Iako se u ovoj fazi ne smatra verovatnom, nije isključena mogućnost da Putin bude svrgnut u reakciji naroda ili čak pučem.
"Njegova lična bezbednost je veoma dobra i biće veoma dobra sve dok ne bude“, rekao je Eliot A. Koen iz Centra za strateške i međunarodne studije, istraživačkog centra sa sedištem u Vašingtonu. "To se dogodilo mnogo puta u sovjetskoj i ruskoj istoriji".
3. Ruska pobeda: Putinovi generali slamaju otpor vazdušnim napadima i artiljerijskim udarima
S obzirom na superiorno naoružanje ruskih trupa, vazdušnu moć i razornu upotrebu artiljerije, zapadni analitičari odbrane očekuju da će ruska vojska nastaviti da se kreće napred.
Ogromna kolona vozila okupljena je ispred Kijeva uoči, kako se očekuje, napada na prestonicu.
Francuski predsednik Emanuel Makron zaključio je da "najgore tek dolazi“ posle razgovora sa Putinom u četvrtak ujutru. Putin želi da "preuzme kontrolu nad celom Ukrajinom“, rekao je kasnije novinarima njegov saradnik.
Ali čak i ako ruske trupe svrgnu ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i savladaju otpor Ukrajine negde drugde, Putin bi se tada suočio sa izazovom da okupira naciju od 40 miliona duša.
Lorens Fridman, britanski istoričar ratovanja i profesor Kraljevskog koledža u Londonu, upozorio je ove nedelje da "ući u grad nije isto što i držati ga".
4. Konflikt se širi: Vođen nostalgijom za Sovjetskim Savezom, Putin se okreće Moldaviji
Ukrajina se graniči sa četiri bivše sovjetske države koje su sada članice vojnog saveza NATO-a predvođenog SAD, koji smatra da je napad na jednu članicu napad na sve.
Putinova nostalgija za Sovjetskim Savezom i njegovo obećanje da će zaštititi ruske manjine – koje se nalaze u baltičkim državama – ostavile su otvoreno pitanje o njegovim teritorijalnim ambicijama.
Posle Ukrajine, neki spekulišu da bi Putin mogao da krene na Moldaviju, bivšu sovjetsku državu "stisnutu" između Ukrajine i Rumunije.
Malo ko očekuje da će Putin otvoreno napasti članicu NATO-a, što bi rizikovalo nuklearni rat, ali su moguće i druge provokacije.
"Neutralna Švedska budno prati namere Rusije prema ostrvu Gotland u Baltičkom moru“, naveo je analitičar Bruno Tertrais za francuski istraživački Institut Montenj.
Čarap je upozorio na "rizike od nesreće, incidenta ili pogrešne procene koji bi prerasli u rat NATO i Rusije“, pri čemu bi iskra mogla da bude šta, od zalutalog projektila do sajber napada.
5. Nuklearni rat
Uvek se smatralo da je ovo nemoguće zbog uzajamne garancije uništenja nuklearnog oružja. SAD i Rusija otvorile su takozvanu "liniju dekonflikta" preko koje mogu brzo da razmenjuju vojne informacije kako bi smanjile šanse za nesporazum.
Isti metod se koristi u Siriji, gde su američke i ruske snage bile aktivne na suprotnim stranama građanskog rata u zemlji od 2015. godine.
Ali Putin je naredio ruskim snagama za nuklearno odvraćanje da budu u stanju visoke pripravnosti, a ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je upozorio da "Treći svetski rat može biti samo nuklearni rat“.
Zapadni analitičari kažu da bi takva upozorenja trebalo shvatiti kao upozorenje SAD i Evropi od razmatranja ideja poput "zone zabranjenog leta“ iznad Ukrajine.
Gustav Gresel, ekspert za protivraketnu odbranu u Evropskom savetu za spoljne odnose kaže da su "ove najave uglavnom upućene zapadnoj publici kako bi ih uplašili i učinili da se ne osećaju sigurno".
"Oni koriste nuklearno odvraćanje kao oblik informativne operacije. Nema tu nikakve suštine", dodao je Gresel.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
