Njegov razvoj koštao je 840 miliona funti, a izgradnja je trajala 15 godina. Ali sada se povećavaju strahovi da robot rover britanske proizvodnje – koji je trebalo da leti na evropsku misiju EksoMars u septembru – možda nikada neće stići do Crvene planete.
Letelica je trebalo da buši duboko ispod površine Marsa kako bi prikupila uzorke koji bi mogli da nose znake postojanja života, ali je lansiranje džinovske ruske rakete Proton odloženo prošlog meseca nakon invazije na Ukrajinu.
U najboljem slučaju, rover – čiju je izgradnju finansirala Evropska svemirska agencija – moraće da sačeka još dve godine, kada će biti otvoren novi "prozor" za slanje svemirske letelice na Mars. Međutim, neki astronomi strahuju da izgledi za rover, nazvan po britanskoj DNK pionirki Rozalind Frenklin, sada izgledaju mračno. Naučnici su upozorili da bi, ako se odlaganja nastave, slanje letelice na kraju moglo biti obustavljeno.
"Nezamislivo je da sarađujemo sa Rusijom u sadašnjim okolnostima, a takav stav će trajati dugo“, rekao je Gardijanu astronom profesor Džon Zarnecki sa Otvorenog univerziteta. "Ovo bi moglo da odloži EksoMars do kraja decenije. Do tada će njegova tehnologija zastareti."
Alternativa bi bila da se pronađe drugi lanser. Međutim, takav potez povlači i druge probleme. Rusija je takođe snabdevala misiju lenderom Kazačok koji je trebalo da bezbedno smesti Rozalind Frenklin na površinu planete. "Prvo, ogroman padobran bi usporio letelicu dok se spušta kroz atmosferu Marsa. Tada bi ga Kazačokove retro rakete dodatno usporile pad kako bi rover nežno sleteo", rekao je profesor Endrju Kouts sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
"To je izuzetno težak, složen manevar i dizajniranje zamenskog sistema za sletanje neće biti lako“, dodao je Kouts, koji je glavni istraživač eksperimenta sa panoramskom kamerom rovera.
Prethodni roveri za Mars uspeli su da sastružu uzorke tla sa dubine od samo oko 6 cm. "To je ključna karakteristika ove misije“, rekao je Kouts. "Donećemo uzorke sa dubine od dva metra, gde će svi znaci života biti bolje zaštićeni od kosmičkih zraka koji udaraju po površini Marsa".
Nekoliko desetina planetarnih naučnika u Britaniji bilo je uključeno u rad na EksoMarsu - uključujući Ejn O'Brajen, sa Univerziteta u Glazgovu.
"To je čudno iskustvo za sve nas“, rekla je ona za Observer. "Tužni smo zbog onoga što se dogodilo našem poslu i šansama da budemo uključeni u potragu za životom na Marsu, ali takođe se osećate krivim što ste tužni – jer, na kraju, to je zaista malo u poređenju sa onim šta se dešava u Ukrajini".
Dok su neki naučnici i dalje relativno optimistični da bi Evropa i Rusija mogle ponovo da sarađuju u svemiru, drugi i dalje sumnjaju.
"Ako bude odloženo do kraja decenije, dok tražimo nove lansere i razvijamo nove sisteme za sletanje, onda će sve misije početi da izgledaju staro“, rekao je Robert Mesi iz Kraljevskog astronomskog društva. "Zato se sada spekuliše da možda nikada neće poleteti".
Ovaj stav je podržava i O’Brajen: "Na kraju ćemo možda morati da smanjimo gubitke i koncentrišemo se na druge misije na Mars".
EksoMars neće biti jedina žrtva sukoba u Ukrajini. Rusija obezbeđuje relativno jeftine, ali moćne rakete koje su korišćene za lansiranje mnogih evropskih misija u prošlosti. Neposredne žrtve obustave budućih lansiranja biće dva navigaciona satelita Galileo, dok će naučna misija ESA EarthCare, razvijena u saradnji sa japanskom svemirskom agencijom Jaka, i infracrvenim svemirskim teleskopom Euklid takođe biti pogođena.
Još zbunjujući je verovatan uticaj na Međunarodnu svemirsku stanicu, koja se oslanja na ruski pogonski sistem da se udalji od Zemlje dok se njena orbita raspada i da je pomeri kako bi izbegla svemirski otpad. Ako bi se Rusija povukla sa MSS-a, onda bi ogromna orbitalna laboratorija polako padala sve niže i niže dok se ne sruši.
Ovu pretnju je nedavno eksplicitno izneo Dmitrij Rogozin, šef ruske svemirske agencije Roskosmos koji je agenciji Tass rekao da će Rusija sama odrediti "koliko će dugo MSS raditi“.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
