„Mislimo da možemo da pređemo u drugo vozilo, ali se i dalje vozimo ka provaliji“, rekao je Andi Georgiju, nemački borac protiv upotrebe gasa i metode eksploatacije koja je poznata kao hidrauličko frakturisanje ili fraking. Američki predsednik Džo Bajden i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nedavno su objavili da su postigli sporazum u cilju smanjenja zavisnosti Evropske unije od ruskih energenata.
Dodatnih 15 milijardi kubnih metara tečnog prirodnog gasa (LNG) — koji se uglavnom dobija hidrauličkim razbijanjem stena u bušotinama koje su nikle kao pečurke posle kiše širom Sjedinjenih Država —ove godine će stići sa druge strane Atlantika na evropske obale.
Ovo je samo oko jedne trećine gasa koji će samo Nemačka dobiti ove godine iz Rusije. Ali aktivisti se plaše da zamena ruskog gasa tečnim prirodnim gasom ne samo da neće uspeti da poveća energetsku bezbednost već će ugroziti i dugoročne klimatske ciljeve.
„Ovaj sporazum usmerava EU i SAD na pogrešan i opasan put, pošto se na osnovu njega stvara nova infrastruktura za uvoz fosilnog gasa u Evropu“, rekao je Marej Vorti, koji u ekološkoj nevladinoj organizaciji Global Vitness predvodi kampanju protiv upotrebe gasa. „Izgradnja novih terminala za uvoz značila bi odluku da se uvozi fosilni gas i daleko preko roka do kojeg EU zauvek treba da napusti ovaj energent koji uništava klimu.“
Zabrinutost je sve veća i zbog neposrednih klimatskih uticaja LNG-a dobijenog iz ležišta škriljaca duboko pod zemljom. Iako je fraking zabranjen u većem delu Evrope zbog uticaja na životnu sredinu, prvenstveno zbog upotrebe hemikalija koje zagađuju podzemne vode, EU je rado počela da uvozi taj gas iz SAD.
Za učesnike kampanje, ovakvo okretanje frakingu ima ozbiljne klimatske implikacije zbog visoke emisije metana prilikom dobijanja i korišćenja LNG-a. Oni ukazuju na to da je u periodu od 20 godina uticaj metana na globalno zagrevanje oko 85 puta veći od uticaja ugljen-dioksida. Georgiju je rekao da je s obe strane Atlantika malo urađeno na zaustavljanju curenja metana. Doduše, sporazum Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država povezuje cilj diverzifikacije snabdevanja gasom i „klimatske ciljeve“. Sporazum kaže da je cilj da se „smanji intenzitet gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u svim novim LNG-infrastrukturama i cevovodima. To bi se postiglo korišćenjem čiste energije za pogon postrojenja i bušotina, kao i smanjenjem curenja metana.“
Ipak, ako se ruski gas jednostavno zameni američkim, ovaj energent će u Evropskoj uniji ostati drugi najveći izvor emisije ugljen-dioksida, odmah posle uglja.
U međuvremenu, kaže Georgiju, nedosledni propisi su neke američke države učinili „divljim zapadom“ za industriju frakinga. U Teksasu, na primer, nije regulisano spaljivanje metana i visoke emisije koje proističu iz njega. Metan probija iz desetina hiljada bunara u Permskom basenu, koji se proteže do Novog Meksika – tamošnje rezerve gasa su označene kao „neke od najprljavijih na svetu.“
Jedno istraživanje iz 2019. pripisala je deceniju rasta globalnih atmosferskih emisija metana bumu frakinga u Sjedinjenim Državama. Zaključeno je da bi proizvodnja gasa iz škriljaca u Severnoj Americi mogla biti odgovorna za „preko polovinu svih globalnih povećanja emisija iz fosilnih goriva“ u prethodnoj deceniji.
Uvezeni LNG u Evropskoj uniji se takođe koristi kao sirovina za plastiku i đubriva, rekao je Georgi. S obzirom da su ugovori o uvozu često zaključani na period i od 20 godina, takva dostupnost fosilnih goriva neće biti motivacija za dekarbonizaciju ove industrie zasnovane na velikim emisijama, kaže ovaj aktivista.
Istraživači Amanda Levin i Kristina Svonson, iz američkog Saveta za odbranu prirodnih resursa, zaključile su da bi pokušaji SAD da povećaju proizvodnju i izvoz LNG-a mogli umanjiti svaku šansu da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa. One smatraju da bi povećanje primene tečnog prirodnog gasa moglo odigrati ulogu „mosta“ u prelazu na čistu energiju — emisije gasa su oko 50 odsto niže od uglja — ali će, s druge strane, „zapečatiti zavisnost od fosilnih goriva, čineći prelazak na stvarnu nisku emisiju još težom.“
Uticaj LNG-a na klimu će se udvostručiti kada se ekstrakcija, transport, tečnost i ponovna gasifikacija dodaju samoj emisiji pri sagorevanju tečnog prirodnog gasa, tvrde stručnjaci. Utrostručenje američkog izvoza između 2020. i 2030. biće kao pokretanje do 45 miliona dodatnich automobila na fosilna goriva godišnje. Time će se poništiti postignuta jednodecenijska redukcija emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte od jedan odsto.
Iako je nemački ministar ekonomije Robert Habek takođe boravio u Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima ovog meseca pokušavajući da pronađe više mogućnosti da se zameni ruski gas, analitičari kažu da ograničena ponuda i velika globalna potražnja otežavaju masovno povećanje uvoza LNG-a u Evropu. Za izgradnju neophodne infrastrukture kao što su terminali biće potrebno dve do tri godine, što čini malo verovatnim da će biti postignut cilj Evropske unije da do kraja godine smanji uvoz ruskog gasa za dve trećine.
Za aktiviste koji se bore protiv klimatskih promena, energija fosilnih goriva je ključni pokretač rata i treba je postepeno ukinuti i zameniti obnovljivom energijom. „Više ulaganja u ovu branšu i oslanjanje na fosilna goriva je muzika za uši despota i ratnih huškača širom sveta koji vide da im ovaj energetski sistem koristi“, rekao je Marej Vorti iz Global Vitnessa. „Ako Evropa zaista želi da se oslobodi ruskog gasa, jedina prava opcija je potpuno ukidanje gasa.“
„Imamo jedinstvenu istorijsku šansu i obavezu da sada izaberemo radikalnu promenu načina na koji proizvodimo i trošimo energiju“, rekao je Georgiju. „Ali rešenje koje su naše transatlantske vlade predstavile nije bilo ništa drugo nego nastavak kretanja u istom pravcu.“
Kurir.rs/DW
