Obećanje Emanuela Makrona bilo je jednostavno: on će prevazići koncepte levice i desnice, a populizam će ostaviti na marginama francuske politike.
Njegov dolazak na vlast u proleće 2017. bio je spas za liberale istraumatizovane Bregzitom i Donaldom Trampom. Evo ga "centristički"princ iznad vode, svetionik dobrog upravljanja i potvrda da su odrasli ponovo na čelu.
Nije baš bilo tako, navodi kolumnista Gardijana. Šampioni takozvanog centrizma verovali su da je Makron očajnički potreban protivotrov političkoj polarizaciji. Ali, makronizam je delovao kao akcelerator a ne kao sredstvo za hlađenje i zemlja je još više uznemirena, podeljena i razočarana nego kada je ovaj bivši investicioni bankar došao na vlast.
Makronov verovatni reizbor, zahvaljujući taktičkom glasanju, ne bi trebalo da zamagli pogubnu činjenicu: krajnja desnica će se približiti vlasti u jednoj zapadnoevropskoj naciji više nego ikad od 1945. godine.
Makron je najmlađi predsednik u istoriji Francuske, ali su njegova baza podrške stariji birači - stariji od 70 godina. Kada levičarski kandidat Žan-Lik Melanšon nije uspeo da uđe u drugi krug, mlađi građani su bili ogorčeni što su njihove nade "otele" starije generacije.
Melanšon je političar koji je najpopularniji među mladim biračima od kojih mnogo njih ne namerava da izađe na drugi krug. "Strah me je da glasam, strah me je da ne glasam", rekla je jedna mlada žena i dodala da pokretanjem rata protiv javnog sektora Makron "stvara čudovište" i postavlja podijum za pobedu altdesnice na narednim izborima.
Međutim, koliko god nezadovoljstvo mladih pobedom Makrona bilo veliko, dolazak Marin Le Pen na vlast bi bio mnogo gori. No, i pored rasističkih i antiimigracionih stavova Le Penove, mnogi mladi smatraju da je i Makron rasista, a njegov ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin optužio Le Penovu da je "preblaga prema imigramtima".
Makron je hvalio nacističkog saradnika maršala Petena kao "velikog vojnika“, a Hjuman rajts voč ga je osudio zbog rušenja šatora za izbeglice. U svojoj kampanji 2017, Makron je obećao da će ograničiti policijske ekscese, ali kada su njegove poreske reforme pokrenule proteste žutih prsluka, policija se brutalno obračunavala sa demonstrantima.
"Nikada se nisam toliko plašio protesta kao pod Emanuelom Makronom“, rekao je listu mladi levičarski intelektualac Eduar Luj. Umesto da deluje kao zaštitni zid protiv desničarskog ekstremizma, Makronov "centrizam“ apsorbuje njegov rasizam i autoritarnost, dodatno legitimišući krajnju desnicu u tom procesu.
Bez sumnje, manjina Melanšonovih pristalica će prebeći u tabor Le Penove: to su birači koji ne razmišljaju u terminima "levo“ i "desno“ već preziru sistem za koji veruju da je protiv njih. "Makron misli samo na bogate. On je tip kome je novac sve“, rekao je jedan stariji Melanšonov pristalica.
To ne znači da levica nema za šta da odgovara: grad Enin-Bomon je nekadašnje uporište socijalista i komunista, ali je sada čvrsto uporište Le Penove i mesto gde je sama glasala. Mnogi birači radničke klase su poverovali da socijalisti nemaju ništa osim prezira prema njima, a pod predsedništvom Fransoa Olanda – koji je obećao da će se suočiti sa merama štednje, a zatim nije uradio ništa – partija je propala. Dok je Melanšon prošao neočekivano dobro, radikalna levica – kao i u drugim evropskim zemljama, osim tamo gde vlada kao mlađi partner, u Španiji i nordijskim zemljama – tek treba da izađe kao pobednik iz ruševina.
Ako Makron pobedi, iako sa manjom razlikom nego 2017, treba očekivati mešavinu olakšanja i trijumfa centrista. Ovaj neuspeh u učenju lekcija je velika greška. Ništa se nije naučilo na primeru SAD. Sa dolaskom "odraslog" Džoa Bajdena na čelo, politika je ponovo trebalo da postane dosadna a turbulencije da ostanu stvar prošlosti. Ništa slično se nije dogodilo. Umesto toga, Bajdenova popularnost je pala – ne samo među mladima koji se ne mogu opisati kao prirodne pristalice Donalda Trampa – i nova kandidatura Trampa je sasvim moguća sa potencijalno konačnim posledicama po američku demokratiju.
Ovo je doba tuge i besa vođeno stagnirajućim životnim uslovima i opravdanim pesimizmom, ali bogati centristi odbacuju posledice kao masovnu iracionalnost. Jedan pristalica Makrona rekao je da je uspeh krajnje desnice posledica teorija zavere i činjenice da "mnogi Francuzi zaboravljaju da su izuzetno srećni“. Centristi su verovali da predstavom o umerenosti i državničkom duhu mogu da učine da sve to nestane, navodi Gardijanov kolumnista Oven Džouns. Pogrešili su.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
