Izbori su veliki test za vladajući Hezbolah i njegove koalicione partnere i pokazaće da li mogu da opstanu na vlasti usled rasta siromaštva i besa javnosti.
Parlamentarni izbori test su i za opozicione pokrete organizovane nakon antivladinih demonstracija 2019. godine koji su nakratko probudili nadu da će doći do promene režima u Libanu, piše Frans 24.
Posmatrači upozoravaju da se ne očekuje nikakav značajan pomak budući da vlast i dalje čvrsto drže tradicionalne stranke, a tu je i izborni sistem koji je namešten u njihovu korist.
Hezbolah je takođe naveo da ne očekuje da se se sastav sadašnjeg parlamenta mnogo promeniti iako njihovi protivnici – uključujući i Libanske snage koje su povezane sa Saudijskom Arabijom – kažu da se nadaju da će dobiti mesta u skupštini.
Malu neizvesnost napravio je bojkot izbora sunitskog lidera i dugogodišnjeg bivšeg premijera Saada al-Haririja koji je ostavio vakuum koji i saveznici i protivnici Hezbolaha nastoje da popune.
Biračka mesta su otvorena u sedam sati po libanskom vremenu, dok je dijaspora glasala prošle sedmice.
Na glasanju 2018. šiitski pokret Hezbolah i njegovi saveznici – uključujući Slobodni patriotski pokret (FPM), hrišćansku stranku predsednika Mišela Auna – osvojili su većinu od 71 poslanika u parlamentu sa 128 mesta.
Ta pobeda povukla je Liban dublje u orbitu Irana, označivši udarac uticaju Saudijske Arabije predvođene sunitskim muslimanima.
Od poslednjih izbora, zemlja je osakaćena eksplozijom u luci u Bejrutu u augustu 2020.godine koja je upamćena kao jedna od najvećih nenuklearnih eksplozija u istoriji i koja je produbila jednu od najvećih ekonomskih kriza.
Libanska funta izgubila je 95 posto svoje vrednosti, štednje u bankama su blokirane, a od minimalne plate ne može da se napuni rezervoar benzina. Struje ima samo dva sata dnevno, a više od 80 posto stanovništva Libana Ujedinjene nacije su označile kao siromašne.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
